Насиље у школи у Трстенику је превршило меру у бахатости и непоштовање професора и запрепастило српску јавност

Државни органи и министар просвете морају да предузму радикалне мере у школама, а не да спавају, јер их није брига, као да они нису одговорни

Мирјана Анђелковић Лукић оштро реаговала на школско насиље  

• Раније, поштовала се школа и професор. Његова реч је била неприкосновена
• Они из Европе не треба нама, који имамо Теслу, Миланковића, Пупина и данас много цењених лекара, инжењера, социолога и научника, да они нама прописују како ћемо и о чему ћемо учити нашу децу.
• Данас се силеџијство прикрива, и школа гура злостављање деце испод тепиха
• Морају млади да буду дисциплиновани, а не да они немају ограничења. Морају да знају шта смеју, а шта не смеју, да се реч професора поштује

Пише: др Мирјана Анђелковић Лукић

У школама, уместо академског понашања, царује хулиганство. И нек ми неко не прича како је тога било и раније, јесте, али овако сурово и брутално, никад није било. Поштовала се школа и професор. Његова реч је била неприкосновена. Да, сад психолози сматрају да децу изгреднике и силеџије у школи треба васпитавати лепим речима, бити благонаклон према њиховим ситним неваљалствима, толерисати безобразлуке и закашњења, па се све то изродило у скандалозно разобручено понашање, јер нема инструмента за кажњавање.

Поред лепе речи, важна је награда али и казна за почињено (не)дело. Мора да се зна шта је пристојно, какво је пристојно понашање у школи. Према својим друговима, према учитељима. Одевање наших ђака, посебно старијих девојчица је скандалозно, какве долазе у школу. Треба вратити школске униформе и да се носе обавезно. Школа је и образовна и васпитна установа, није модна писта.

Школи и наставницима треба вратити достојанство и ауторитет

Али кад у ту средину дође неко беспризорно дете оно је у стању да „загади“ скоро цело одељење. Такве изгреднике школа мора да санкционише, а закони ове земље да се прилагоде нашим условима школовања, а не европским. Они богати из Европе који нама соле памет, своју децу дају у скупе школе у којима се носе школске униформе и у којима се итекако зна ред. Ми из Европе скупљамо само оно што је најгоре, баш ме бре брига за ту Европу, од ње нам је увек стизало само зло.

Сетимо се скоријих догађаја, бомбардовање СР Југославије, отимање Kосова, увођење сурових санкција. Они не треба нама, који имамо Теслу, Миланковића, Пупина и данас много цењених лекара и научника, да они нама прописују како ћемо и о чему ћемо учити нашу децу. Да нам Немци и Словенци штампају књиге! Следећи те њихове накарадне законе, ево докле смо дошли! Да се деца у школи малтетене убијају међусобно! Треба школи вратити достојанство и ауторитет, а ту је држава одговорна, и без икаквих сентименталности бити строг према изгредницима.

Непоштовање професора у трстеничкој школи је страшно, омладина би требало да буде узданица наше будућности, а овако, испада да све више имамо хулигане и разбијаче. Ово се дешава зато што следимо упутства и предлоге закона из пропале ЕУ.

Ученици који малтретирају професоре, заштићени су као медведи

Све је гора ситуација у школама, наше школе постају као оне у САД за сиромашне, народне школе. Ученици који малтретирају професоре, заштићени су као медведи, нема понављања у основној школи, нема поправних, не сме да се дигне глас на ученика, јер му се, забога, вређа личност. Професори су оваквим наопаким законима из ЕУ изгубили ауторитет. Разговори су неделотворни, треба бити ефикасан и брз у кажњавању, ово је превршило сваку меру! Неваспитаним и распојасаним ђацима не може нико ништа! Kако од оваквог крда младих, ситих и бахатих да постану ваљани људи? Некад је професор био ауторитет, а директор школе, бог-отац!

Данас се силеџијство прикрива, и школа гура злостављање деце испод тепиха, ето, једном дечаку је после физичког малтретирања у школском дворишту, које је претрпео од вршњака, отклоњена слезина! Па докле тако! Не сме да се жмури на такве поступке, не сме школа да оклева, одмах се предузимају мере и износи се у јавност случај. Наставници и директори школа оклевају јер неће да имају проблеме, родитељи не учествују активно у васпитању деце, чак подржавају њихове испаде.

Сиромаштво није изговор. Kолико је наших научника у детињству живело у сиромаштву, па су постали научници и људи. Овде је у питању нешто друго: изгубило се из вида да млади, овакви какви су данас, морају да буду дисциплиновани, они немају ограничења. Морају да знају шта смеју, а шта не смеју, да се реч професора поштује, да се овакви изгредници казне тако да неће моћи да се упишу ни у једну школу у Србији, па нек полажу приватно, а родитеље малолетног ђака би требало казнити примереном новчаном казном,  јер су послали у школу силеџију.

Забранити употребу мобилних телефона у школама

Треба забранити употребу и ношење мобилних телефона у школу, а код кога се ипак пронађе да се одузме и да се строго казни. Родитељи морају да сарађују! Ово је превршило меру! Не може један балавац да се тако понаша према професору који има ту незахвалну дужност да те испране мозгове напуни нечим вредним за њихов будући живот.

Отац који је донео потврду од лекара да му је син неурачунљив, тражи апсурдна оправдања за поступак свог бахатог и неваспитаног сина.

Огорчена сам на овакво понашање, тим пре што потичем из професорске породице, али је тада професор био цењен и поштован. Данас се носе мобилни телефони у школе и постали су средство за сликање, и подсмевање школским друговима и другарицама, а сликају се и професори и каче на друштвене мреже. Због тога треба забранити уношење телефона у школу, изгреднике строго казнити без оклевања и сазива неких комисија, чиме се само случај разводњава, а насилник се охрабрује да и даље буде насилан, јер ето, нико му ништа не може!

Линк

https://www.koreni.rs/reagovanje-na-skolsko-nasilje

Подели: