Друштво, Политика, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Спорт, Србија

„Анимални“ мотиви Ђоковића да побеђује

 Старе Британске подлости

 

  • Није проблем што Федерер игра у 40-ој, или Надал у 35-ој, већ је за Британце ненормално, анимално што Ђоковић игра у 34. години живота
  • Смета им Ђоковић, дивљи, анимални Балканац, Србин, који немилосрдно, као вук, „растрже“ већ годинама њихове „јагањце“ и својом незабележеном доминацијом у тенису руши све постављене рекорде
  • Вимблдонски трофеј у Ђоковићевим рукама је антипод њиховој жељи, то је стег који најављује и позива на промену и побуну, позив на слободу, а то њих брине и унезверује, претвара их у звери. Зато су се острвљани толико острвили.

 Пише: Јово Вукелић

Новак Ђоковић немилосрдно, као неки гладни вук, са тениских терена као гумицом брише и шаље на одмор тенисере за које британски „аналитачари и стручњаци“ самоуверено до дрскоски  кажу, и на минут пре самог меча, како би могли угрозити Ђоковића, победити га и елеминисати, иако су играчи друге класе. Међутим, како сам меч убрзо докаже бесмисленост њихових теза не преостаје им ништа друго него да Ђоковићу подмећу нове клипове где год стигну.

Све са осмехом, ништа искрено: Џ. Инвердал је провоцирао Ђоковића

Тако је главни водитељ програма, на Вимблдону, иначе радио репортер Џон Инвердал (John Inverdale) очајан и  злобан што је још један тенисер, американац Д. Кудла, одуван са терена са 3:0 у сетовима –  направио преседан питајући дрско Ђоковића, после меча пред пуним стадионом, „како он и даље у 34 години има тај анимални мотив, жељу да побеђује, како му није доста успеха кад је скоро све већ освојио што се освојити може… Одакле му тај тако снажан порив за победом који је и сада испољио? И докле ће то да траје?“

Ђоковић је на ову провокацију мирно и сажето одговорио: „ поникао сам у таквој средини и таквој породици којој је главни мотив био победа, постизање успеха, одрастао сам у тешка времена у земљи Србији, која је била у рату и никада опција за мене није било одустајање, већ победа. То је ојачало мој карактер. Сматрам да је циљ сваког нормалног спортисте да се бори и победи! Уз то, дуго сам времена боравио у планини, где живе вукови, имам ту вучију енергију па је и то утицало на моју јаку мотивацију за победом и тријумфом. И не шалим се!“.

Тако је пропао, све са осмехом, овај подли покушај неотесаног британског водитеља Инвердала да се Ђоковићева борбеност, пожртвовање и огромни успех прикаже као ненормални,  животињски „анимални“.

Дуги боравци на Копаонику и завијање и зов вукова остали су у сећању Ђоковића

То би требало да значи, по водитељевој представи, да Ђоковићево понашање, па и само играње није нормално, он би требало да заврши каријеру, јер његов ратнички дух је нездрав, болестан, анимални… Односно, требало би да сам Ђоковић одустане од даљег играња, да се самопензионише, пошто је доказано да га ниједан играч у спортском надметању не може још увек „пензионисати“. Тога ли су се досетили Енглези?!

Сада се логично очекује да исти водитељ пита и Роџера Федерера који су његови анимални мотиви да игра у 40-ој години, зар му није доста успеха и освојених трофеја, докле ће то да траје? Или, ако су „анимални“ мотиви једног тридесетчетворогодишњака, онда би мотиви четрдесетогодишњака, у следу такве „логике“ требало да буду барем „монструозни“.

Познати светски карикатуриста Нет Пареш (Nath Paresh ) објавио је поводом Ђоковићевог успеха На Роланд Гаросу  ову карикатуру у многим познатим листовима. Неколико потеза рекетом и “џак” је пун трофеја. Карикатура се многима није свидела…

Исто би се могло очекивати да се слично питање постави и Рафаелу Надалу, 35-годишњем шпанском асу, зашто још игра? И када ће завршити спортску каријеру кад је већ скоро све освојио у спорту којим се бави.

Али, наравно то се никада неће десити. Никада један британски новинар или стручњак за тенис, или неки западни, амерички, француски, немачки или шпански новинар неће и не сме поставити ни слично питање Федереру или Надалу, протежираним спортистима који имају сву наклоност јавности, медија и тениских организација.

Надал и Федерер њима не сметају, напротив они им требају.

Успешна Породица Новака Ђоковића: мајка Дијана, брат  Марко, Новак, брат  Ђорђе, отац Срђан и супруга Јелена

Смета им Ђоковић, „дивљи, анимални“ Балканац, Србин, који немилосрдно, као вук, „растрже“ већ годинама њихове „јагањце“ и својом незабележеном доминацијом у спорту  руши све постављене рекорде.

Уместо да му се диве, да га хвале, да га величају као што чине према другим највећим спортистима у свету, они Ђоковића желе да сатанизују, да га љубитељи спорта и тениса замрзе.

А приде, а изгледа да је то основно, Ђоковић одбија да се повинује контроли, сарадњи, кооперативности са сивом еминенцијом неоглобалиста, јаких мултинационалних компанија, центрима моћи и жељама људи са командног моста спорта, новца, политике и свеукупне светске неолибералне моћи, јер, је реч о истим људима, или истим организацијама које доминирају свим пољима у којима циркулише новац…

Зато га треба омаловажити, компромитовати, испрљати његове мотиве, амбиције и жеље, или их бар довести у питање.

У овој брзини нико Ђоковића не може да стигне: Реклама са ликом Ђоковића на трамвају у Хонг Конгу

Нико то боље не уме да ради од подмуклих и пакосних Британаца чија је неотесаност, као у овом случају без премца и конкуренције. И по тој практичној и свеопштој подлости препознати су Британци у целом свету.

Енглези Србима не могу да опросте много штошта. Од формирања Југославије, до тврдоглавости да се одупру уништењу. Стотину година Срби никако да прихвате судбину коју им је енглеска империјалистичка политика наменила – да једноставно буду уништени, да нестану.

Са Вимблдонским пехаром из 2019. године

А посебно их нервира кад неко наглашених српских атрибута, српског идентитета освоји највиши трофеј у тенису који би по науму организатора  и донатора требало да припада снобовима, миљеницима више касте одумируће британске аристократије, или онима који се дубоко клањају пред енглеским утицајем и моћи признајући тако супремат, прихватајући вољу господара.

Вимблдонски трофеј у Ђоковићевим рукама је антипод њиховој жељи, то је стег који најављује и позива на промену и побуну, позив на слободу, а то њих брине и унезверује, претвара у звери. Зато су се острвљани толико острвили.

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments