NATO, Косово и Метохија, Култура, Политика, Република Српска, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија

Каква је била 2020. година

Грађански отпор драконским забранама слободе кретања

и кршењима људских права јавио се у многим земљама света

ГОДИШЊИ ПРЕГЛЕД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ДОГАЂАЈА У ОДЛАЗЕЋОЈ 2020. У НАС И У СВЕТУ

Одлазећу 2020. годину обележили су трауматични догађаји, социјални и политички потреси, понор економије и тешки глобални удари на вредносни поредак човечанства. Наш регион је претрпео ове глобалне утицаје, али је под ударом и локалних, штеточинских, бахатих, сопствених власти.
По чему све можемо памтити 2020. годину?
Шта се важно и значајно догодило у Србији, Европи или свету?
Имамо ли већих разлога за бригу или оптимизам?
Ево прегледа кључних и важних догађаја обрађених по избору Јова Вукелића и Славка Живанова

Корона онемогућила нормалан живот људи на планети

Јануарска вест из далеке Кине о експлозији епидемије вируса грипа из града Вухана у првим тренуцима скоро нигде  у свету није схваћена озбиљно. А вирус назван корона, потом стручно „Ковид-19“, показао је убрзо све погубне последице, снагу заражавања и проширио се у фебруару  прво до Европе, букнуо најснажније у Италији и Шпанији и донео много оболевања и умирања, а потом је корона овладала Америком, Русијом, Бразилом, Индијом…

Данас је вирусом заражен цео свет, а показало се да то није обичан сезонски грип који траје најдуже 2-3 месеца, већ још увек недовољно познат вирус, са особинама херпеса (повратак оболевања) и главним симптомом тешке упале плућа од чега је за десет месеци умрло више од милион и 600 хиљада људи.

Планета је под својеврсном окупацијом пошасти зване Ковид-19 којој још не зна како да се супротстави

Ова епидемија, која и даље букти, (вирусу не смета ни минус 40, али ни плус 40 степени) изазвала је погубне последице по животе људи на планети радикалним прекидом свих врста саобраћаја, затварањем граница, пропашћу туристичких путовања, прекидом спортских такмичења, обуставама рада многих фабрика и прекидом редовних школских активности, падом производње. Економски губици многих држава доводе их до ивице бакрота, штете се мере милијардама долара. Многи приватници су банкротирали.

Али значајније од свега тога је што су разне забране и  ограничења угрозиле слободе и људска права грађана. Едвард Сноуден „страхује да се контрола људи може наставити и после епидемије и трајати заувек“.

Нормалан живот је увелико сведен на онлајн контакте, а увећана је депресија људи нерасположење, као и број самоубистава. Нико не може да прогнозира  када ће људи да се врате нормалном начину живота.

Корона је у 2020. спречила већину становништва да летује или зимује, омела људе да посећују родбину, одложила венчања и весеља, многи су изгубили посао.

Целој светској популацији поремећен је нормалан живот услед епидемије короне

Научник Валтер Фајт је открио невероватан податак да је у документу Бундестага из 2012. до танчина предвиђена епидемија вируса која се ових дана остварује у свету. Фасцинира то што се поклапају детаљи тада предвиђене епидемије са оним што се догађа данас. Многи за тако нешто оптужују познатог милијардера Била Гејтса, а он хладно одговора: „Вакцину ће бити потребно дати свим људима, што значи 7 милијарди и 700 милиона људи ће бити вакцинисано, хтели они то или не!“

Још се трага за кључним одговором да ли је ова епидемија изазвана намерно, вештачки, како би изазвала овакве огромне економске поремећаје и погубне друштвене промене у свету, и коме је све ово у интересу.

 Хандке: Трговина тугом мајки из Сребренице

У разбарушеној кући Петера Хандкеа у Шавилу код Париза на ободу шуме, књиге су свуда – на поду, софи, столовима, столицама, степеницама, а преко њих на хиљаде писама људи који му честитају Нобелову награду, описује новинарка Неда Валчић Лазовић амбијент у коме је прва у јануару 2020. разговарала са лауреатом .

Крајем осамдесетих био је Хандке један од ретких европских интелектуалаца који је устао против разбијања Југославије. О Југославији и о Србији написао је путописне есеје, укључујући и „Зимско путовање до река Дунава, Саве, Мораве и Дрине или “Правда за Србију”. О томе Хандке каже:

„Писао сам о Југославији из више разлога. То је била земља мојих чежњи. Маштао сам и сањао да то мора бити велико пространство, поглед који сеже унедоглед. Сањао сам о томе како је Југославија велика земља…“

Због те књиге су га сатанизовали у многим земљама, а још више због љубави коју је исказивао према Србији и Србима пре и у време бомбардовања. Посебно му је замерено што је дошао на сахрану Слободану Милошевићу.

Вредна награда заслужено у правим рукама

А он, кога су и физички угрожавали, претили му, каже: „Ево,ставили су сироте жене из Сребренице у одређени контекст. Те мајке не знају ништа и изманипулисане су. За мене постоји мајка која је изгубила сина, а они оснивају организације мајки. Не треба оснивати организације које профитирају на туђем болу.

Кад мајка изгуби сина, то је нешто најгоре, страшно и неприхватљиво, како за муслиманске мајке тако и за српске мајке у Кравици у првом великом масакру у овом ужасном рату.

Постоје мајке и с једне и са друге стране. Срце људског бића све то осећа! Али нису смели да организују тако нешто и да присвоје право на њихову жалост.То је туга на продају.

У почетку сам сматрао да треба да се организују, као и Мајке из Буенос Ајреса, да бисмо сазнали шта се заправо догодило. Сада то знамо. Или бар мислимо да знамо… Али зашто та организација још постоји? Због мржње“, закључује скромни писац.

Нинова награда

Поводом доделе НИН-ове нагреде за роман године група писаца у отвореном писму позвала је на њен бојкот, оцењујући жири који је додељује и стручно и морално некомпетентним. У расправу о меритуму укључили су се и таблоиди. Једна од најугледнијих награда у српској и некадашњој јужнословенској култури,  НИН-ова награда, сваљала се, најблаже речено, у субкултуру – закључује Слободан Рељић (ранији дугогодишњи главни уредник недељника).

Кад је НИН д.о.о. приватизован – и најугледнији политички недељник који је на Западу називан „балкански Шпигл“ и најугледнија књижевна награда међу Јужним Словенима – постали су приватна имовина власника једног швајцарског таблоида на немачком језику. Ко заиста може да поверује да је логично да један швајцарски малограђанин постане заштитник српске високе културе?

НИН-ова награда је пример окупације на даљински управљач

Зато није ни чудо што НИН-ов жири награђује у складу с вредностима које пропагира Axel Springer SE. Овогодишње смештање НИН-ове награде у њене реалне оквире, дакле, није никакво изненађење. Нема ту скандала. Не може у земљи која је бацила низ реку све своје знамење и поломила све своје стубове – да опстане угледна „српска књижевна награда“. Према чему би се оријентисала?

НИН-ова награда за роман године на српском језику, онаква каква је била, непожељна је у земљи која постоји као колонијална демократија. Какав год да је био НИН – ООУР у СОУР „Политика“ – он је био наш. НИН-ова награда је била мера наше слободе. Мање или веће. Али наше. НИН-ова награда Axel Springer SE је „беда филозофије“ једне окупације на даљински управљач.

Јадна је држава која се плаши песника

“Народ Црне Горе је васкрснуо. Дуго гушени огањ вере, заједништва и братске љубави у људима разгорео се пуним сјајем и лепотом. Став Епископског савета, свештенства, верника и грађана који учествују у литијама зато јесте да идемо до коначне, Христове, победе. Нема повлачења нити заустављања. Наш народ – од детета до старца – вратио се себи, а та енергија је незаустављива”, истакао је духовни вођа Амфилохије кад су литије кренуле од севера до југа Црне Горе.

Масовно окупљање православног народа у Црној Гори кроз вишемесечне литије био је до тада незабележен феномен исказивања вере и подршке СПЦ и отпора режиму Мила Ђукановића

А поводом захтева режима Ђукановића да СПЦ треба да се региструје митрополит Амфилохије је одговорио: „Захваљујући чињеници да су цетињски митрополити били и световни господари, Црна Гора је добила своју државност. То ми даје за право да данашњим главарима кажем да ја њих треба да региструјем, а не они мене. Они су се тек сад појавили, а ја сам ту осам векова“.

Народ се у Црној Гори ослободио страха, људи који су скинули иконе са зида и изнели их на улице тешко да ће сада подлећи уценама и притисцима власти. Протести иначе врцају субверзивним хумором, победничком ведрином и креативном енергијом. Масовна света река народа доказ је да комунисти нису успели да убију Бога у људима.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::

Песма “Свиће зора” групе “Београдски Синдикат” постала је омиљена у Црној Гори

https://www.youtube.com/watch?v=mXpOvSv37Kk

:::::::::::::::::::::::::::::::::::

Митрополит Амфилохије доделио је у току литија орден Београдском синдикату, за песму „Свиће зора“,  а том приликом је рекао: „Јадна је држава која се плаши песника.“ (Држава Црна Гора је забранила улазак Матији Бећковићу, држављану Србије – нап. уредника)

Бескрајна и набујала река верујућих људи трајала је месецима и запањила свет. Видело се да Литије доносе светлију будућност Црне Горе, што се неколико месеци касније и остварило.

Шта су Русији донеле Путинове смене и промена Устава

Изненадна Путинова смена премијера Русије Дмитрија Медвдева одјекнула је као јака експолозија широм света. Путин је неочекивано сменио свог блиског дугогодишњег сарадника из Петрограда још од 90-тих година, а да ни сам Медведев о томе није знао ништа. Тај потрес који је означио крај политичке каријере Медведева, вечитог другог, завршио се мирно његовим одласком на новоизмишљену функцију заменика шефа Савета безбедности (шеф је опет Путин).

Тог дана Путин је направио још једну велику сензацију и најавио темељну промену Устава Русије до пролећа која треба да демократизује политички систем у Русији и смањи председничка овлашћења. На референдуму је летос нови Устав усвојен, али је он омогућио и поновно кандидовање Путина за председника Русије (после 2024. године).  И то је била једна врста изненађења, јер се сматрало да је Путин пажљивим одбиром кадрова одгајио себи достојне и способне заменике и да нема намеру да после 2024. и даље води Русију.

Нови премијер Михаил Владимирович Мишустин оформио је нову владу, нови закони изгласани почетком првог тромесечја ове године донели су велике промене. Уследило је масовно увођење роботике и нанотехнологија у привредне токове и то свакако мења економско лице Русије, с обзиром да у тим областима она већ сада преузима у свету примат у односу на остале економске џинове, попут САД, Немачке, Јапана, Француске и В. Британије.

Нова ситуација настала појавом пандемије КОВИД-19 изменила је делимично приоритете па се пажња власти у Русији усмерила на борбу против овог, наводног „вируса“, за кога Руси сумњају да у себи носи још нешто опасније по здравље људи, од њега самога. Русија је ефикасним лековима (хлорикин и арбид)  свела смртност и пре проналаска вакцине  на 100 хиљада становника на „само“ 0,25 одсто.

Брзи проналазак вакцине Спутњик V у августу, доказао је руско вођство у новим технологијама. Масовно вакцинисање у Русији почиње ових дана што отвара могућности укидања забрана и ограничења у пословању, саобраћају и враћање нормалним токовима живота.

С друге стране, оштре америчке и ЕУ санкције, као и опасна кризна жаришта на границама су стални проблеми са којима Русија мора да се бори како би остала економски јака и политички независна.

Именовање медијатора дијалога Срба и Албанаца

О намери ЕУ да  на место медијатора дијалога Београда и Приштине именује Мирослава Лајчака, словачког министра спољњих послова писао је Милан Шећеровић. У његовој анализи Морална ништарија у служби глобалистичких и личних интереса истакнуте су многе чињенице и околности.

По дефиницији, медијатор би требало да је особа већ позната по свом интегритету и која, по оној народној, не суди “ни по бабу, ни по стричевима”. Да ли је Мирослав Лајчак таква особа? Или је, можда, најновији у бескрајном низу слаткоречивих и циничних белосветских злотвора. Подсетимо се у кратким цртама мутне биографије Мирослава Лајчака:

Почео је као млад и перспективан члан Комунистичке партије Словачке, да би се, по распаду СССР-а, партија “престројила у ходу” и постала социјалдемократска. У ходу се “престројио” и Лајчак. Успон његове бирократске каријере добија убрзање по “Плишаној револуцији”,  разлазу Чешке и Словачке. Убрзо је именован за амбасадора Словачке у Београду (2001. до 2005), али његове амбиције биле су веће. Уласком Словачке, 2004. године у ЕУ и НАТО, широко су му се отворила врата која воде ка вишим сферама ЕУ и НАТО позиција. Тако је Лајчак већ 2006. године, на предлог личног представника Хавијера Солане, човека који је као генсек НАТО-а по одлуци Вашингтона-Лондона-Берлина-Париза-Рима и гомиле НАТО климоглавих послушних патуљака аминовао терористичко и злочиначко бомбардовање СР Југославије, постављен за изасланика ЕУ за спровођење референдума о независности Црне Горе.

Мирослав Лајчак је бескрупулозни плаћеник ЕУ и Америке и Србија би требало да одбије његово именовање и прогласи га “personom non grata”!

Велики мештар овог злочина, М. Лајчак, одлично је одрадио посао ЕУ касапина. Већ следеће 2007. године, добио је као награду и дебелу синекуру постављењем за високог представника УН за БиХ. Није потребно подсетити да је та функција служила, као и пре Лајчака и после њега, за стална кресања права Републике Српске.

И тако, ето, ево господина Лајчака по трећи пут “међу Србима”. Зна ЕУ шта ради: ни у спорту се не мењају они који одрађују зацртани посао. Тек је у међународној терористичкој политици ово врхунско правило. Модератор између Београда и Приштине! Доказани србофоб! Касапин опет јаше!

Мирослав Лајчак је бескрупулозни плаћеник ЕУ и Америке и Србија би требало да одбије његово именовање и прогласи га Personom non grata! А то ова власт ни у сну неће ни да посмисли, а некмоли да се усуди да уради.

Вучићев мизерни мито: по 100 евра свакој души у Србији

Нико неће имати огромну корист од тих 100 евра, а сви ћемо имати штету. Поклањање свима било чега увек је погрешан корак у било каквој ситуацији, а ова одлука је донесена због избора, да се купе гласови бирача, оценили су многи српски економисти после одлуке А. Вучића да свим грађанима удели по 100 евра како би ублажио економске штете од епидемије корона.  Све је тако испланирано да исплата грађанима буде уочи самих избора и да ефекти изборне кампање за СНС буду најбољи.

И Фискални савет Србије, иначе наклоњен властима, оценио је да је делење 100 евра пунолетним грађанима Србије – највећа и неповратна грешка.

Уз то, држава је подигла кредит од 600 милиона евра да би то финансирала, што значи да ће грађани наредних година овај дуг враћати са каматом. Иако је чврста препорука Фискалног савета била да Влада од ове лоше мере одустане, то се није десило, Вучић опет није послушао добронамерне савете.

Подсећамо, исто тако неселективно почетком марта министар финансија С. Мали и његов шеф Вучић одлучили су да уделе сиротињи – пензионерима по 4.000 динара.  Био је то провидни покушај изборне корупције од стране владајућег режима. Али, избори су     ускоро, у  питању је одобровљавање старијих гласача да изађу на изборе.

Вучић и капитализација ванредног стања

У Србији је 15, марта уведено ванредно стање. Искоришћена је, у свету проглашена, пандемија „Ковида 19“, да се до пуцања надува атмосфера страха и угрожености, уведе полицијско ванредно стање, суспендују права и слободе, а онда злоупотребама, лажима и пропагандом наметне, у изборној кампањи, само једна слика – патриотска улога власти као бранилаца и сачувалаца живота грађана. Односно, да се Вучић прикаже као спасилац животâ и носилац свеукупног просперитета.

На овим изборима пожељни су преплашени, а не освешћени и критички настројени бирачи, и због тога ће се атмосфера страха неговати у Србији све време Вучићеве страховладе, а особито до избора, и због тога ће ова земља још дуго остати у патолошкој несинхронизованости са нормалношћу. Количине лажи увећаваће се, а контигенти баљезгања с медија под државном котролом постајаће све несноснији с тенденцијом и амбицијом креатора технологије Вучућевог властодрштва да се у Србији затре здрав разум.

А, на крају, запљуснуће нас основна порука Вучићеве изборне кампање: – да смо живи захваљујући њему, његовој спретности и витештву јер је победио невидљивог непријатеља, „Ковид 19“. Своју изборну кампању рутински ће накалемити на епидемију коју је (зло)употребио.

Бирачи треба да мисле само о непосредној егзистенцијалној угрожености (које додуше истински нема, али овде је релеватно оно за шта се верује да постоји, а не оно што уистину постоји) и да спасавајући се, гласају за онога ко ће наставити да спасава њихове животе. И да не буде дилеме, таква политичка опција не сме имати конкуренцију. Спасавање живота мора бити резервисано само за Вучићеву политичку опцију, једино он то чини, а конкуренти не само што за то нису кадри, него се томе и противе. Вучићев агитопроп неће жалити муниције да то докаже.

Последице епидемије „Ковида 19“ у Србији биће катастрофалне. Наравно, не директне. Економске последице ванредног стања биће колосалне. Неће се санирати ни штета која је настала друштву и путу демократизације којим то друштво килаво иде напред-назад. Цео свет наводно је хтео да се спасе од смртоносног „Ковида 19“. Много смртоноснији од вируса, Вучић наставља свој поход и ствара себи нову тактичку позицију из које жели да капитализује ванредно стање.

НАТО злочинци предложени за Нобелову награду

„НАТО је намерно убијао невине људе, цивиле, жене и децу“. То стоји у овогодишњем априлском саопштењу Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије и Фондације „Уједињени за младе“,  а поводом једног скандалозног предлога  посланика из Норвешке.

Наиме, једна група посланика норвешког парламента и других личности из западних земаља, покренули су  иницијативу да се Нобелова награда за мир додели ове одлазеће 2020. године, ни мање ни више него НАТО пакту!?

Ово протестно писмо српских организација са чињеницама и принципијелним оценама о илегалној агресији и офанзивној природи НАТО наишло је на широку подршку и публицитет у Србији, српском расејању и у иностранству од угледних институција и личности.

Агресија и бомбардовање Србије донело је тренутну смрт многима, али од тог часа почело је умирање становништва Србије од радијације осиромашеног уранијума

Подсећамо, у априлу се навршила 21 година од незаконите агресије НАТО и бомбардовања Србије (24. март  – 10. јун 1999), у којој је погинуло између 3.500 и 4.000 људи, укључујући 89 деце, а рањено је више од 12.500 људи. Треба истаћи да је то био и остао злочин против мира и човечности.

На крају, тражи се да државни органи Србије од НАТО земаља затраже накнаду ратне штете због коришћења пројектила са осиромашеним уранијумом и других забрањених средстава  од НАТО чиме је трајно угрожено здравље људи, као и природна околина.

Кризни штаб – напредњачки санитет

Кризни штаб за борбу против епидемије наставља свој страначки посао и већ у јуну недвосмислено показује своју партијску сврху стављајући се у службу подршке режиму.  Нигде на свету не ради се толико бахато и примитивно као што то власт у Србији чини. Ни једна друга власт није толико охолости, бесрамности и бескрупулозности унела у тзв. борбу против „Ковида 19“. Видели смо да се тзв. Кризни штаб понашао као легија напредњачког санитета, исто као и РРА у сфери електронских медија, обављајући прљав посао за интерес власти.

Ови лекари разликују се од чланова РРА тек по томе што се тамо нико не такмичи са Оливером Зекић за функцију џелата, док је у кризном штабу конкуренција велика. Начин рада штаба своди се на ширење хорора, па игнорисање опасности. Прва фаза која је хорором драматизовала реалност требало је да створи претпоставке за стварање епске саге у којој, главни јунак, Вучић – спасава нацију. Пошто су првобитно измислили и предимензионирали узроке за увођење ванредног стања омогућавајући широк простор за надувавање претње, да би реализовали Вучићеву капитализацију политичке моћи кроз изборни процес, морали су да укину ванредно стање, а антиепидемијске мере практично угасе. Само у амбијенту слободног кретања народ је могао масовно да гласа.

Чим су сабрали резултате избора и чим су се уверили да на основу тих резултата имају основ за четворогодишње владање, дванаест сати након сазнавање те чињенице, огласио се Предраг Кон (све време избора био је у хибернацији) да подели са нама своју забринутост јер је ситуација, наводно, озбиљна. Све време кампање био је тих. У дубоком сну, и чим се пробудио, морао је да завапи. Како рече епидемиолог Зоран Радовановић, штаб нам је поручио да су „избори важнији од здравља“.

И док су паралелно текле две прожимајуће, комплементарне кампање – изборна и епидемиолошка само са једним јединим циљем да Вучић зацементира своју моћ и власт, колапс здравства у Србији је наставио свој суноврат. Ни у изборној кампањи, а ни у „струци“ није било речи о томе да ли у Србији постоје и болесници који имају потребу за лечењем хроничних и других озбиљних болести које нису “Ковид 19”. С којом медицинском логиком је лечење свега што није корона практично одложено до даљњег? Да ли ћемо икада сазнати колико је људи у Србији умрло због небриге здравствених власти и скретања апсолутне пажње са свих других болести искључиво на фамозни “Ковид 19”.

Тзв. Кризни штаб, а заправо напредњачка санитетска формација састављена од проверених страначких кадрова и представника “струке” која је свакој власти била на дохвату руке, заправо је извела маневар ојачавања власти Александра Вучића, а истовремено је довела у питање здравље становништва.

Вучићеви корона-избори

Иако су парламентарни избори у Србији одржани у јеку светске епидемије вируса „Ковид 19“ још 21. јуна, коначне резултате чекали смо све до 5. јула, када је саопштено да је од 6,584.376 бирача гласало 3,221.908, или 48,9 одсто и да је неважећих листића било 118.155 или 3,7 одсто. Из математике произашле из ових избора може се констатовиати да садашња Скупштина нема легитимитет. Наказни избори стварају у наставку својега дејства наказне последице.

Коначни резултати, гледајући резултате излазности пре свега, указују и на дубоку подељеност у друштву и на разлике у политичкој вољи српског бирачког тела.

Неповерење и отпор према Вучићу шири се, а не може истовремено захватити целу Србију. Сасвим је очекивано да крене из урбанијих средина ка провинцији пре свега због слободнијег приступа медијима и боље размене информација, због боље информисаности грађана.

Осим грађана и будућности Србије који неће толико штете претрпети конкретно од ових избора колико од перманентне злочиначке, монструозне, фашистоидне Вучићеве тираније, од избора су настрадали тзв. политички субјекти. Непосредни лузери су такозване опозиционе странке које су на изборима учествовале, а нису успеле чак ни да пређу смањени, мизерни цензус од три одсто. Најквалитетније се олупао Сергеј Трифуновић са својом квазипартијом Покретом слободних грађана, а одмах за њим тотално је пропао Ен-Џи-Овски маскенбал под именом Уједињена демократска Србија. Пропао је и Шешељ, „Метла“ и Радуле са по два одсто, као и Веља Илић са 0,25 и његов петооктобарски компањон Чеда са 0,3 одсто.

А ваља поменути још двојицу генија српске политике, градоначелнике Шапца и Параћина Небојшу Зеленовића и Сашу Пауновића. Овај тандем нанео је први ударац бојкот-опозицији после чега је та идеја смртно разблажена. Обојица су доживели фијаско на изборима, али су се показали као разорно оруђе за разбијање опозиције.

Захтеви 3.000 српских лекара: сменити Кризни штаб

Власт је крила од грађана број умрлих од короне, саопштио је БИРН (НВО који се бави анализом друштево-политичких процеса) у јулу: У Србији су од 19. марта до 1. јуна 2020. од вируса корона умрла 632 пацијената, што је за 388 више од званично саопштеног броја за тај период, који је износио 244 умрла лица од короне. Откривена је велика лаж!

Под слоганом Уједињени против ковида, око 3.000 лекара из целе Србије смогло је снаге и храбрости да у јулу каже истину о епидемији и констатовало: одговорност Владе и власти Србије и републичког штаба за потпуно попуштање противепидемијских мера у предизборном периоду (митинзи, утакмице, турнири, прославе и сл.) довело је до губитка контроле над епидемиолошком ситуацијом и то се никако не може оправдати стручним мотивима.

Три  хиљаде лекара оцењује, још тада у јулу, да је Србија у здравственој катастрофи и оштро се ограђују од рада републичког Kризног штаба за борбу против ковида-19, сматрајући да је било превише пропуста и кашњења, и превише умрлих. Као што је очекивано, Влада је и овог пута одбацила критике лекара, бранила је лекарски део Кризног штаба, није извршила никакве кадровске промене  и недавно неке од њих, и поред евидентних пропуста, чак одликовала високим државним одликовањима!?

А епидемија се сада распламсава и открива све јасније кардиналне грешке у борби против короне и одсуство концепта и стратегије у лечењу. Уствари лекари из Кризног штаба штитили су власт због грешака, а и обрнуто, власт је бранила незнање и нестручност лекарског дела Кризног штаба. Пример потпуне симбиозе дела лекарске „струке“ и власти на штету грађана!

Протести у Београду

Слободан Антонић у анализи “Ко се више препао протеста – Вучић или N1 oпозиција” истиче да је Вучић успео, спуштањем цензуса, да навуче довољно странака различитих идеолошких предзнака да изађу на изборе.

Најпре су његови претерали с трпањем у кутије. Требало је подићи одазив, како би се поразила бојкот-опозиција. Зато је по унутрашњости, подизана излазност накнадним убацивањем листића и штимовањем записника. Тако је излазност повећана, али је сва фикус-опозиција потопљена. Друго, корумпираност и нестручност његовог мегатренд-апарата довели су до слома управљања COVID-19 кризом у Србији. Јавност је изгубила свако поверење у струку, а власт и оно мало ауторитета.

На масовним протестима против драконских Вучићевих мера учестовала је опозиција из целог политичког спектра, од крајње левице до крајње деснице, црквена удружења, али и левичарске па чак и геј-организације

Присиљен да наврат-нанос повуче своја наређења – најпре пред побуњеним студентима, а онда и пред разбеснелим демонстрантима испред Скупштине – Вучић је доживео у недељу дана два пута јавно понижење.

Сва слабост режима, у коме је превише личне власти, клијентелизма, корупције и лажи, оголила се у непуних месец дана. Видели смо јаку власт једног човека и све друге институције у распаду. Колико такав режим уопште може да потраје?

Протести су оголили и сву подмуклост компрадорских медија и колонијалне интелигенције. Чим се показало да већину демонстарната чини омладина која кличе Косову, одмах је покренута пропаганда да се то затре.Већ прве вечери, N1 и Б92 емитују поруку да су се „уредници НИН-а и КРИК-а оградили од протеста“. Тако је „народ“ који је 5. октобра јуришао на скупштину, 20 година доцније постао „руља“. Само због: „Косово је Србија“.

Зашто се бунт против поновног кућног притвора викендом, претворио у протест против режимске предаје Косова? Двадесет година Империја је упумпавала милионе у овдашње аутоколонијалне структуре, како би се Срби убедили да је Косово „изгубљено“. А резултат? Свака следећа генерација српских матураната још више је певала о Косову. Не судите о Србима и њиховом односу према Косову по овдашњим N1  ћифтама и НВО герлама. Судите по момцима и девојкама пред Скупштином, за Ивањдан 2020.

После три деценије ДПС изгубио парламентарне изборе у Црној Гори

Августовски парламентарни избори у Црној Гори донели су после пуне три деценије први пораз владајуће странке Демократске партије социјалиста (ДПС) и тако су ови избори постали прекретница у невероватно дугој владавини режима Мила Ђукановића.

Иако је победа тесна, (опозиција је освојила 41, мандат, а досадашња власт са коалиционим партнерима има 40 мандата) први пут је створена могућност да се формира нова влада и власт без ДПС, што је велики политички подвиг и успех народа и сопозиционих партија.

Највредније благо сваке куће: иконе и друга света знамења изнете су на улице градова, вароши и села у Црној Гори

Овој победи је знатно допринео широки православно-црквени покрет грађана који су у литијама месецима протествовали против новог Закона о слободи вероисповести, а који је предводио митрополит црногорско –приморски Амфилохије. Он је после тесне победе опозиције помогао да се изабере нови мандатар за састав владе Здравко Кривокапић.

Колики је животни век трајања  нове владе Црне Горе, какви су јој домети и могућности, показаће се, али је сам пораз Ђукановићевог ДПС довољан показатељ значајних промена у Црној Гори.  Више ништа неће бити исто у овој држави, а посебно не непријатељски однос према Србима у Црној Гори и посебно према Србији.

САД и ЕУ против руске вакцине Спутњик V

У августу сензационално  је у свету одјекнула вест да су Руси први пронашли сигурну вакцину, свега пет-шест месеци од избијања епидемије корона вируса (Ковид 19).

Вадим Тарасов, шеф Института за транслациону медицину и биотехнологију на Универзитету „Сеченов“ обавестио је свет „да је вакцина прво тестирана на особама између 18 и 60 година и показала је добре резултате на толеранцију. Од тада, четири месеца трају додатна испитивања и тестирања у другој фази вакцине назване Спутњик V, а у децембру је почела масовна производња, јер је вакцина показала ефикасност од преко 90 одсто!

И прве вакцинације уследиле су управо ових децембарских дана у Русији, а почетком децембра вакцина је стигла и у Мађарску. Петер Сијарто, мађарски министар спољних послова, обавестио је јавност „да земља трпи огромне притиске из држава ЕУ и из САД де не користи руску вакцину“.

Светско тржиште вакцина вредно је више десетина милијарди евра: управо траје широки напад са Запада на руске вакцине из разумљивих, профитабилних разлога

Мађарска је одговорила јасно и кратко да ће водити рачуна пре свега о интересима својих грађана и да се не обазире на политичке притиске.

Због великих интереса и профита од вакцина овај сурови рат ширим света је најављиван и тек је почео да се развија. Милијарде евра су у питању и фармацеутски лобији неће презати  ни од чега зарад профита, а животи људи и здравље биће опет у другом плану. Та битка сада траје пред нашим очима.

Вашингтонски споразум

Вашингтонски споразум који су једнострано потписали председник Србије и председник тзв. владе Косова, 4. септембра, донео је мноштво контроверзи у српској јавности. А реч је једноставно о Вучићевом докусуривању Србије.

Вучић је потписивањем споразума са становишта међународног права уступио још један део суверенитета Србије и то ће Србију у будућности обавезивати. Односно, отишао је корак даље у гажењу суверенитета Србије, и већ почињено дело велеиздаје проширио, или га поновио.

Велика је енигма у томе зашто је заправо Вучић потписао Вашингтонски споразум, толико штетан документ за Србију

Александар Вучић у присуству америчког председника, у магарећој клупи, потписао је 16 тачака споразума са државом Косово и обавезао Србију на огромне уступке, а да за узврат није добио ама баш ништа. Ни једна једина тачка споразума не тиче се остваривања српског националног или државотворног интереса и све редом иду на штету интереса Србије и српског народа, а у корист Арбанасима и Американцима.

За арбанашку и америчку страну обезбеђени су бенефити и плен, а српској страни каваљерски је уступљено да све то плати. По природи самог документа он више личи на ратне репарације него на споразум о нормализацији. Јеврејски лоби, геј лоби и албански лоби Трамп части српским новцем и удвара им се тако што заврће руку Србији.

Велика је енигма у томе зашто је заправо Вучић потписао овај толико штетан документ за Србију. Сваки човек који има прст образа, мрвицу достојанства и части не би такво шта потписивао по цену живота, а некмоли власти.

Србија коначно добила владу

Требало је да прође више од четири месеца након одржаних избора да Србија добије  Владу упркос чињеници да је после гласања усрећена с такорећи једностраначким парламентом и владајућом странком која чврсто контролише трочетвртинску већину у њему.

Могао је Вучић уместо свих ових 23 министара и председника Владе да именује кокошке, ћурке или какву другу пернату живину, и у суштини никакве разлике не би било. На једној страни Вучић ствара илузију да уводи новине, меша кадровске карте у својој странци, купује време од странаца, а у суштини не мења ништа од своје штеточинске политике, указује се у тексту “Илузиониста Вучић и министарства смрти“.

Овде је реч о околностима у којима Вучић и даље сам управља Србијом, контролишући сваки сегмент власти. Друга тековина Вучићеве владавине јесте то што свако може бити министар, највиши државни чиновник, или директор статешки важног јавног предузећа уколико је апсолутно лојалан и бескрајно понизан.

В л а д а   с н о в а

Међутим, сваки ресор министарства и свако јавно предузеће јесу златна кока за партијски рачун или лични џеп, али на другој страни, њихово незнање и нестручност и њихов нерад у општем интересу генеришу катастрофалне последице по животе грађана. Одуство нормалног рада здравственог система, У просвети реформе. Недоследни програми. Експерименти. Онлајн настава. Инфлација приватних факултета, купљених диплома, плагирања докторатâ. Крчми се државна имовина, задужује држава. Новац се прелива у приватне џепове, а грађанима намиче дужничко ропство. У Србији се шире беда, ропство и гробља.

Вучићева министарства реемитују илузију коју ствара Господар Србије, а безначајни министри папагајски понављају речи Великог илузионисте, док стварна Србија и грађани у њој умиру под њиховим јармом… Кад једнога дана Вучић оде с власти, и кад престане хипнотишућа емисија његових пропагандних центара моћи сви који преостану и претекну коначно ће видети збиљу – видеће само пепео и спаљену земљу.

Одлазак Амфилохија и Иринеја – нови изазови за СПЦ

Смрт два висока црквена великодостојника, великог духовника митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја, два челника Српске православне цркве, у новембру, у размаку од три недеље представља велики губитак како за саму СПЦ тако и за њене вернике, особито у Србији и Црној Гори.

Цркви предстоји избор њихових наследника, нови митрополит црногорски-приморски биће изабран после избора новог патријарха СПЦ, а то је могуће очекивати за три до четири месеца.

Српску цркве чекају озбиљни послови и искушења у одбрани српских светиња и манастира како у Црној Гори тако и на Косову и Метохији, али и у Македонији где се православна црквена заоставшина напада, спаљује, круни. У том послу српској цркви је неопходна енергична помоћ и акција државе и њених дипломатских служби, али и помоћ УНЕСК-а ће бити потребна.

Митрополит Амфилохије је у току последње године свог живота, а захваљујући преданом раду протеклих деценија са српским народом, изазвао буђење верских осећања становника Црне Горе које није забележено деценијама на овим просторима. У одбрану православних манастира и црквене имовине, како народ каже „светиња“ устале су велике масе становништва и вишемесечним мирним црквеним процесијама, литијама зауставиле намеру режима Ђукановића да отме имовину СПЦ у Црној Гори.

Тај драматични историјски бунт допринео је да у августу дође и до промене режима у Црној Гори. Тако је црквени великодостојник Амфилохије у великој мери био покретач и овог капиталног друштвено-политичког преокрета.

Два најутицајнија великодостојника Српске православне цркве Патријарх српски Иринеј и Митрополит  црногорско-приморски Амфилохије умрли су у кратком размаку и црква је ослабљена

Ипак највеће достигнуће Амфилохија била је неизмерна љубав којом га је народ обасипао и поверење које је исказао према њему. То поштовање исказано је и на величанственој сахрани 1. новембра у крипти Храма Христовог васкрсења.

Иринејово велико достигнуће било је завршетак градње Храма Светог Саве, које је трајало деценијама. Тај подвиг коме је Иринеј посветио огромну енергију, исказао вештину у прикупљању средстава за завршетак уметничких радова, и у земљи и у иностранству од многих донатора, као и материјална подршка коју је обезбедио од Србије говори о значају који је давао тој српској светињи. Патријарх српски Иринеј сахрањен је у крипти Храма Светог Саве, светињи чијој је изградњи и завршавању допринео.

Пораз Доналда Трампа

Крајем септембра 2016. године, око месец дана пре избора за председника САД, Александар Вучић је у Њујорку учествовао на панелу који је организовала Фондација Клинтон. На тај начин се Вучић сврстао на страну Хилари Клинтон у предизборној кампањи. На питање новинара РТС (у емисији Око) зашто подржава Клинтонову против Трампа, Вучић је одговорио: „Зато што сам паметан…На председничким изборима је тада победио Доналд Трамп.

Вучић из овако великог спољнополитичког промашаја и скандала није извукао поуку. Напротив, четири године касније, уместо да као председник једне мале државе води уздржану политику, Вучић је поново одабрао „свог“ кандидата на председничким изборима у САД. Ового пута Трампа. У новембру Џо Бајден, побеђује на изборима.

Преходне чињенице показују да Вучић води дилетантску спољну политику. У унутрашњој политици, због контроле медија и слабе опозиције у Србији, он до сада није сносио последице своје некомпетентности и прозирне превртљивости, указује Дејан Мировић у анализи “Вучић, Хилари, Трамп, Бајден – зато што је ‘био паметан’“.

Вучић је својом авантуристичком и дилетантском политиком поводом избора у САД Србију довео у позицију да јој не верује нико ни у Москви и Пекингу, ни у Бриселу, нити у Вашингтону.

Ђоковић шести пут најбољи тенисер света

Има и таквих који ће ову тегобну 2020. годину памтити и сећати је се по лепом. Такав је велики српски и светски ас Новак Ђоковић! Освојио је ове године четири АТП турнира, од чега и један Гренд слем у Аустралији (Мелбурн), остварио је највише победа од свих тенисера, највише АТП бодова и зарадио је највише новца. Успео је да годину заврши као убедљиво први на светској ранг листи са 12.030 бодова, (други, Р. Надал има 9.850 бодова).

НАЈУСПЕШНИЈИ ПОТЕЗИ ЂОКОВИЋА У 2020. ГОДИНИ

https://www.youtube.com/watch?v=91UCPUivnDw

То је шести пут да Ђоковић годину завршава као најбољи тенисер света и то, сем П. Сампраса, нико до сада није успео да оствари.

Иако се ове године заразио корона вирусом, иако је суспендован са Гренд слем турнира у Њујорку, због ненамерниог ударања судије лоптицом,  Ђоковић је освојио титулу најбољег тенисера у свету у 2020. години. Остаје најбољи тенисер и у великом делу 2021, а како стоје ствари ни епидемија короне не може га омести да буде у самом врху и на крају долазеће 2021. године.

Али, то није највећи успех коме Ђоковић стреми! Наиме, он је надомак највећег тријумфа у белом спорту: за непуна три месеца он ће достићи рекорд од 310 недеља боравка на првом месту светске ранг листе. Сада је тренутно 300 недеља први на АТП ранг листи! А тај рекорд биће оборен  8. марта и тада ће постати неприкосновени лидер свих времена чији ће рекорд – од 311 недеља (а можда и више) – у догледној будућности тешко ко достићи, чак му се и приближити. Срећно Новаче и у 2021!

Локални избори у Босни и Херцеговини

На локалним изборима у Босни и Херцеговини, одржаним 15. новембра, догодиле су се значајне промене и наговестиле ширење повољних демократских околности. Милорад Додик, доскора неприкосновен лидер Срба у Републици Српској изгубио је у Бањалуци од младог опозиционог политичара Драшка Станивуковића, а Додиков колега, Бакир Изтбеговић изгубио је у Сарајеву три начелничке позиције.

Драшко Станивуковић постао градоначелник Бањалуке:  Јачају опозициони фронтови против ауториратне власти и у Републици Српској и у федерацији БиХ

У Босни јачају опозоциони фронтови у свим ентитетима против ауторитарне власти и са пуним покрићем се може очекивати њихова победа на наредним парламентарним изборима који се очекују за мање од две године.

И Додик и Изетбеговић су након дугогодишње компромитујуће владавине у којој су показали сурову ауторитарност коначно пред губитком избора. Локални избори у БиХ, не толико математички колико политички, показују тенденције које ће вероватно довести до још једне демократизације српске државе на територији бивше СФРЈ. Након Црне Горе, на дохвату руке су ослобађање Републике Српске и Србије од терора ауторитарних и антидемократских власти Додика и Вучића. Та долазећа 2022. година јесте година правих шанси.

*  *  *  *  *  *  *
Срећно и бирићетно и свим нашим читаоцима са жељом да у следећој, 2021. години, живимо нормалнo, пристојнo и веселo.

*  *  *  *  *  *  *

Карикатуре: Предраг Кораксић Коракс, Душан Петричић и Душан Рељић

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments