После 15 освојених трофеја на Гренд Слем турнирима и седме рекордне титуле у Мелбурну
- Србија има разлога да слави на дан Светог Саве овај најновији тријумф нашег спортисте који је до сада незабележен у српској спортској историји. Ђоковић се не бори само на тениском терену да постане и потврди да је најбољи спортиста Србије свих времена. Он се истовремено бори да постане не само најбољи тениски играч на свету свих времена по броју освојених титула и трофеја, чему је све ближи сваког месеца. Ђоковић се бори у својој блиставој каријери, која има изгледа да траје на овако високом новоу још неколико година, да постане можда и највећи спортиста света свих времена.
- Ђоковићева грешка је била распуштање целог стручног тима од тренера до сарадника и стручњака у моменту кад је био најбољи на свету и кад је можда и помислио да све зна и да све може сам. Безгрешних нема!
- Кад је схвативши грешке и пропусте то учинио прошлог пролећа враћајући смиреног и стрпљивог, а искусног тренера Маријана Вајду за свог тренера , који му је донео неопходну стабилност и развио стару Новакову вољу за тријумфима уследеле су победе, надмоћна игра над најјачим ривалима као што су Надал и Федерер, о осталима да и не говоримо.
Пише: Јово Вукелић
Новак Ђоковић је убедљиво и лако победио у финалу првог овогодишњег Гренд слем турнира свог великог спортског противника Рафаела Надала са 3:0 у сетовима (6:3, 6:2, 6:3) за свега два сата времена. То је било финале у којем није било ни праве борбе ни надметања два тренутно најбоља играча на свету, јер је Ђоковић спортским речником „збрисао“ бика са Мајорке и скоро га играчки понизио својом спортском доминацијом.
Сутра, 28. јануара, биће објављена нова АТП листа најбољих тенисера на свету и на њој ће Ђоковић бити још убедљивије први у односу на своје спортске ривале, са више од 2.000 бодова предности. Толико бодова испед свих да га нико до почетка јула, тачније до окончања Гренд слем турнира у Вимблдону, не може достићи на шампионском трону. Оцењујем да ће тако бити и до следећег Гренд слема у Мелбурну 2020. године.
Биће објављени и сви други рекорди, убедљиве статистичке надмоћи Ђоковића, као и велика сума освојеног новца (4 милиона аустрал. долара) коју му је донео само овај најновији тријумф и то ће бити занимљиво за љубитеље тениса и нас Србе који навијамо за нашег спортског аса.
Лакоћа тријумфа
Србија има разлога да слави на Дан Светог Саве, овај најновији тријумф нашег спортисте који је до сада незабележен у српској спортској историји. Ђоковић се не бори само на тениском терену да постане и потврди да је најбољи спортиста Србије свих времена. Он се истовремено бори да постане не само најбољи тениски играч на свету свих времена по броју освојених титула и трофеја, чему је све ближи сваког месеца.
Ђоковић се бори у својој блиставој каријери, која има изгледа да траје на овако високом новоу још неколико година да постане можда и највећи спортиста света свих времена. То би значило да освоји још пет до шест Гренд слем турнира и 30-так осталих турнира у наредних 3-4 године. То је, писали смо и раније *, врло реалан и остварљив циљ имајући у виду спортске квалитете Ђоковића: стабилан карактер, велика вера у себе, вредноћа у тренирању, задивљујућа борбеност, прихватање да унапређује игру, исправља грешке и учи нове технике. Успеси су му загарантовани под условом да буде здрав, без тежих повреда.
Наравно Ђоковић је већ сада наш најбогатији (најуспешнији) спортиста и по висини зараде коју је остварио побеђујући на спортском терену, а зарадио је око 110 милиона долара само од новчаних награда на тениским турнирима широм света. Успут, кад се овоме додају награде спонзора та сума се вишеструко увећава, и достиже минимум 500 милиона долара…
Оно што импресионира је његова лакоћа играња и побеђивања свих противника после повратка на тениски терен откако се у пролеће прошле године опоравио од повреде. Како је недавно истакао његов отац Срђан Ђоковић, иначе, свакако најзаслужнији човек за Новакове незабележене спортске резултате и успехе, „Ђоковић се свима нама догодио као јединствен спортски и људски феномен, и треба бити захвалан над том чињеницом“. Он сматра „да се ускоро неће појавити такав оригиналан и јединствен спортиста, да „се такав рађа једном у стотину година“! И ту је у праву.
Хвалоспеви и критике
Иначе, оцу Срђану сметале су неке раније критике сина Новака које су објављене у медијима у време док је Ђоковић био у играчкој кризи и док је био повређен и он то сматра некоректним поступцима према овако успешном спортисти који је доказао да је опет најбољи тенисер на свету. А критике, по њему, стизале су и од некомпетентних, недоказаних и неуспешних личности.
Не улазећи у полемику да ли су неке критике биле на месту у време кад је Ђоковић играо испод свог нивоа, губио од много слабијих играча, када није имао кондиције и снаге, а поразе доживљавао као да их није ни претрпео мора се констатовати да и најбољи понекад праве грешке и пропусте. Свакако, Ђоковићева грешка је била распуштање целог стручног тима од тренера до сарадника и стручњака у моменту кад је био најбољи на свету и кад је можда и помислио да све зна и да све може сам. Безгрешних нема!
Прича о томе да се после пораза понашао у стилу „ширења мира и љубави“ у гладијаторској арени где се памти само победник и тријумф и где се кидише на противника, где се инстикт победника бруси до инстикта „убице ривала“ коштала је Ђоковића, поред повреде, пада на светској ранг-листи и слабијих игара и одсуства добре форме. А то је био један период у коме се Ђоковић налазио док није схватио да мора да исправи грешку и позове назад и поново окупи свој стручни тим и да поново почне да раде заједно и напорно на путу повратка у светски тениски врх.
Кад је схвативши грешке и пропусте то учинио прошлог пролећа враћајући смиреног и стрпљивог, а искусног тренера Маријана Вајду за свог тренера , који му је донео неопходну стабилност и развио стару Новакову вољу за тријумфима уследеле су победе, надмоћна игра над најјачим ривалима као што су Надал и Федерер, о осталима да и не говоримо.
http://https://youtu.be/4OUW-Xq98jY
Видео снимак најважнијих детаља финала Ђоковић-Надал (17 минута)
Ђоковићу свакако годе похвале највећих спортских легенди које му стижу са свих страна и он неће подлећи хвалоспевима, томе се бар до сада успешно одупирао. Као што се успешно одупире и чињеници да га недовољно поштују и воле у свету, јер ето он је Србин, а деценијска сатанизација је учинила своје. Игнорише он то одсуство заслуженог респекта.
Може се слободно закључити већ на почетку ове тениске сезоне да ће 32-годишњи Ђоковић по свим спортским показатељима исказивати потпуну надмоћ над својим противницима и у наредном периоду и да ће се његова ера најбољег међу најбољима наставити сигурно бар до краја 2019. године.
……………………….
Честитам новинарском перу, где је изнео све основне податке о тријумфу Новака, а сами текстови одишу код млађих читалаца да имају подстрек да и они могу једног дана да достигну сопствену славу. Новак је доказао да на овој планети Земљи са великом љубављу, посвећености професионалном раду све је могуће. Браво НОЛЕ, симболе честитости и преставнику Србије. Честитам и Ј. Вукелићу на обимним, исцрпним и питким текстовима.