Познати опозициони украјински политичар Медведчук: Свет мора да чује глас „друге Украјине“

Рат у Украјини се данас не води за Украјину већ за интересе Запада, и то искључиво у интересу Запада

  • Зеленски, који је, као прво, поставио себи циљ да ме уништи као опозиционог политичара. Одузео ми је држављанство Украјине на основу тога, што су постојале сумње да имам руско држављанство. Ја никада нисам имао руско држављанство. Није било потребе за овим, јер сам ја украјински политичар, био и остао.
  • Овај рат није у интересу Украјине већ Запада. САД, Британија и многе друге земље, које се боре против Русије, направиле су од Украјине својеврсни полигон, одскочну даску за такву конфронтацију са Русијом. То је иначе урадила управо влада Зеленског.
  • Постоје људи који представљају другу Украјину. Не Украјину Степана Бандере већ другу Украјину, која нема везе са изјавама и политиком неонацизма коју води Зеленски.
  • Нема државе јер је основа државне политике политика неонацизма, коју Зеленски и његово окружење заговарају. И док ће неонацизам владати земљом, сматрам да је погрешно говорити о будућности такве земље. Предлажем да разговарамо о будућности Украјинаца. Држава Украјина не постоји.
  • Зеленски данас организује и покушава да супротстави цео Запад Русији. И уређењем и предајом Украјине као полигона за војне операције, у интересу Запада. Зато што се рат у Украјини данас не води за Украјину. Води се за интересе Запада, и то искључиво у интересу Запада.
  • Оно што се дешава од 2014. године, ова политика стварања „анти-Русије“, ескалације ситуације антируске хистерије и пећинске русофобије, то мора да се разбије. Може се покварити, и сигуран сам у то.
  • Проблем је што Украјина има лидера, а нема идеја

Разговор РТ са Виктором Медведчуком

Виктор Медведчук сматра да Зеленски Украјину води у тотални пораз

Украјински политичар Виктор Медведчук истакао је важност да свет чује глас „друге Украјине“ која не подржава антируске и неонацистичке ставове актуелног режима. У интервјуу за енглески РТ (Раша Тудеј) рекао је да ће се о будућности земље моћи говорити тек након што Украјина престане да буде милитаристичка и престане да буде полигон за војне операције Запада.

Дуго сте ћутали. Ипак сте се одлучили да изађете из сенке и написали сте веома упечатљив чланак за „Известија“. Свакако ћемо о томе разговарати, има много занимљивих ствари које сте рекли. Али прво, ако ми дозволите, желела бих да се вратим мало уназад. Последње, чега се сви ми сећамо је, наравно, када сте били део размене заробљеника. Можете ли ми рећи, у тренутку када сте сазнали да ћете бити размењени, колико сте били сигурни да ће се то догодити? Можете ли нам рећи, шта сте осећали тог дана?

Из затвора у Украјини на слободу

То су свакако биле емоције које се могу назвати вишеструким. Јер, с једне стране, желео сам да верујем, и веровао сам да ће се та размена десити. С друге стране, до самог краја сам сумњао да се то може догодити. И, заправо, када сам уочи 21. септембра, тачније 20. септембра прошле године сазнао да ће доћи до размене, већ следећег дана сам био пребачен прво авионом у Пољску, где сам провео 12 или 14 сати у авиону. Видео сам да је било преговора. Све време су ме пратили представници Главне обавештајне службе Министарства одбране. Са мном су били и службеници Безбедносне службе Украјине

(СБУ), који су стално са неким преговарали. Схватио сам да не иде све тако добро, бар по њиховим речима, да би био сигуран да ће до те размене доћи. Али, како се испоставило, те сумње су биле узалудне. Схватио сан да ће се та размена десити када сам из Пољске био превезен авионом у Анкару, где сам видео сам руски авион. Тада сам разумео да ће се та размена заиста десити. Чињеница је да сам искрено захвалан властима Руске Федерације, које су по овом питању изашли у сусрет мени и мојој породици.

Мислим да је то био најтежи период у мом животу и животу моје породице. Захвалан сам што ме није сачекала судбина, тешка судбина, коју би доживео у Украјини. А у Украјини би добио, како су ми тамо рекли, 15 година затвора, и то због незаконитог кривичног гоњења и фалсификовања кривичних дела која су почела још 2019-2020. године.

У реду, размењени сте, дошли сте овде. По ком основу, какав је ваш статус сада, која документа имате, ако смем да питам?

Мој статус је веома интересантан. Ја сам држављанин Украјине, био и остао. Чак имам и украјински пасош. Али пре неког времена, као што знате, Зеленски, који је, као прво, поставио себи циљ да ме уништи као опозиционог политичара, дао својим људима команду да се наставе судски поступци, истраге и судске расправе о мојим кривичним делима. То јест, судски процеси се настављају, а адвокати бране моје интересе у Украјини. Друго, Зеленски је кренуо путем потпуне безобзирности, и, рекао бих чак безумља. Одузео ми је држављанство на основу тога, што су постојале сумње да имам руско држављанство.

Овај рат није у интересу Украјине већ Запада
Мапа могуће поделе Украјине

Ја никада нисам имао руско држављанство. Није било потребе за овим, јер сам ја украјински политичар, био и остао.

Нисам побегао, нисам одустао. Наставио сам да се борим, иако сам био у кућном притвору. Борио сам се и након што сам био пуштен, као и после размене. Ова три месеца, као што сте споменули на почетку нашег интервјуа, и та дуга тишина… Па, није то баш тишина. Ово је систематски рад, како би се помогло не само Украјинцима, већ и интересима и украјинских и руских грађана у тренутној ситуацији. С обзиром на рат, смрт хиљада људи, уништену инфраструктуру и чињеницу да се у Украјини води рат. Овај рат није у интересу Украјине већ Запада. САД, Британија и многе друге земље, које се боре против Русије, направиле су од Украјине својеврсни полигон, одскочну даску за такву конфронтацију са Русијом. То је иначе урадила управо влада Зеленског. Све ово време сам провео окупљајући свој тим. Дошло је много људи из Кијева. Многи људи тренутно живе ван Украјине. Неки од њих су у Русији, Европи, Турској. Они су спремни да наставе борбу и да се и даље изјашњавају. Управо то је наведено у мом чланку, узимајући у обзир ситуацију која се створила. У чланку износим аргументе, шта је потребно да и у Русији, и у Украјини, и на Западу чују глас оне друге Украјине. Јер она постоји. Зеленски, који покушава да изгледа као стена (монолит), однекуд је извучен. Данас он представља Украјину и каже да се украјински народ ујединио. Ујединио се једино по питању антируске хистерије и пећинске русофобије. Све то није истина. Осим пројекта „анти-Русије“, на територији Украјине постоје људи који се плаше да о томе говоре јавно, јер никада нису подржавали лоше односе Украјине и Русије какви су данас.

Постоје људи који представљају другу Украјину  која нема везе са изјавама и политиком неонацизма коју води Зеленски

Они су Украјинци. Баш као и ја. Без обзира на одузето држављанство, сматрам да је то директно кршење Устава. Не мислим тако само ја. Данас је немогуће одузети држављанство грађанину Украјине ако то није лична жеља човека. Та одлука не крши само Устав Украјине, већ и међународну конвенцију која то забрањује, уколико грађанин остане без иједног држављанства. Морам да напоменем да се Украјина прикључила тој међународној конвенцији. Али, упркос томе, борба са политичким противником, борба и политичке репресије, незаконито кривично гоњење, гурају Зеленског даље како би извршио овај масакр до краја. У свему. Нисам променио ставове, иако сам био шест месеци у затвору, у тамницама СБУ. Настављам да се борим. И данас желим да се уверим да је ова друга Украјина, и став људи, који не смеју јавно да кажу своје мишљење, јасан. Било то у Русији, у Украјини или на Западу. Постоје људи који представљају другу Украјину. Не Украјину Степана Бандере већ другу Украјину, која нема везе са изјавама и политиком неонацизма коју води Зеленски.

Ето, сад сте регрутовали тим, сами сте рекли.

Да.

Имате тим. Ви се залажете за нову Украјину. Рекли сте у чланку да је потребан нови покрет за спас Украјине, у ком се ви противите да земља постане место геополитичких обрачуна.

Под овим околностима Украјине у будућности не може бити

У праву сте. Постоје људи који се противе политици Зеленског. Ова друга Украјина се мора чути. Ако људи који верују у ово, који пристају да делују у овом правцу, могу да уједине ове људе и кажу: Да, напустили смо Украјину, али ми смо Украјинци. И желимо да размишљамо о будућности. Не о будућности, као што сте питали за нову Украјину, већ о будућности Украјинаца. И данас предлажем да се постави питање не о томе каква ће бити будућност Украјине. Јер данас, заправо, Украјина не постоји. Не постоји таква држава. Ја се бавим уставним правом. Устав каже да је Украјина независна, суверена, демократска, правна и друштвена држава. Ниједан од ових захтева данас не одговара статусу који Украјина заправо има. Престала је да буде независна и суверена, јер је од 2014. године потпуно прешла под спољну контролу Запада, САД и Британије. Она данас није правна држава. Јер шта се дешава у држави, када се медији противзаконито затварају, без судског и уставног поретка који то директно предвиђа. Када се уништавају они који изражавају другачије гледиште. У ствари, таква држава не постоји. Економија је уништена. Пад БДП-а данас је више од 30 одсто. На пример,када је била глобална криза 2008-2009, овај пад је износио 14 одсто БДП-а. И побољшан је до 2013. године. Све до 2019-2021. нису могли да обнове оно што је било у 2013. години. Дакле, нема економије. Пад нивоа производње је 70 одсто. Данас је незапосленост 35 одсто. У ствари, недостаје 5-60 милиона радних места. Данас постоји пад пољопривреде, пад индустрије и раст цена. Све ово указује да се данас не могу реализовати никакви социјални програми. Навешћу пример да је данас минимална пензија 57 долара, док су животни трошкови 70 долара. Овде наши гледаоци могу да цене како људи могу да живе са таквим животним трошковима и са тако минималном пензијом. Дакле, у ствари нема државе. Нема државе јер је основа државне политике политика неонацизма, коју Зеленски и његово окружење заговарају. И док ће неонацизам владати земљом, сматрам да је погрешно говорити о будућности такве земље. Предлажем да разговарамо о будућности Украјинаца. Украјинаца, који су тамо и не слажу се са политиком Зеленског, о оним Украјинцима који су били принуђени да напусте земљу и налазе се сада на другом месту. И зато се ова позиција, ова тачка гледишта конфронтације и неслагања мора изнети. То је задатак који је данас окупио тај тим, а који се свакодневно окупља, присталице и људе који су спремни да наставе своје активности и раде у овом правцу, да објасне шта уништава ове западне идеологијске наративе који су довели до ове антируске хистерије и пећинске русофобије. Које су својим настојањима и притисцима створиле ову „анти-Русију“ на територији Украјине да би били уништени. Односно да делују кроз свест људи. Да им се открије истина и реалност онога што се данас дешава у Украјини. И онда би ти људи требало да причају о својој будућности. Причати о будућности и захтевати ту будућност. Али то ће бити могуће само под условима када престане да буду милитаристички. Када ће земља престати да заговара политику неонацизма. Јер, под овим околностима, Украјине у будућности не може бити. То је нереално. Ово и не може бити, ако се ова политика настави, то што Зеленски ради данас, организује и покушава да супротстави цео Запад Русији. И уређењем и предајом Украјине као полигона за војне операције, у интересу Запада. Зато што се рат у Украјини данас не води за Украјину. Води се за интересе Запада, и то искључиво у интересу Запада. И то треба пренети људима, изнети чињенице које то сведоче.

Ситуација антируске хистерије и пећинске русофобијето мора да се разбије

Мислите ли да се нешто може променити у Украјини? Да ли ће доћи нова особа, можда неки следећи олигарх, или неко други. Мислите ли да је некако могуће решити антируске ставове у Украјини?

Десетине милијарди евра износи већ сада штета од ратних дејстава у Украјини

Знате, у вашем питању постоје два потпитања, или два подтекста. Па, прво, могуће је променити антируска осећања (расположења). За почетак, постоје људи који их не препознају. Овим људима данас не могу дати квантитативне карактеристике. Има таквих људи, знам сигурно. Ови људи се плаше да покажу себе и свој глас, па чак и неке поступке, јер ће их уништити репресивна машина, ова штампа безакоња, која је данас прецртала и појам демократије и владавине права. Не постоје судови, ништа, постоје само упутства Зеленског и његовог криминалног окружења, који се сада бави овим. То се може променити тако што ћете то учинити и објаснити тим људима. На пример. Човек је напустио Украјину и дошао у Русију. Па, какви су његови ставови? Зар он Русију не сматра агресором? Не, не зна.

Штавише, до 24. фебруара, према званичним подацима, у Русији је било око 2,5 милиона људи који су студирали у Русији, који су радили. Да ли су напустили Русију и на позив Зеленског се вратили у Украјину? Мора да се неко вратио. Али ово су јединице. Други су остали. А колико је милиона дошло после 24. фебруара? Како? Напустили су своју земљу силом.

Али морао сам и да напустим земљу. Зашто бих се одрекао своје земље? Из земље у којој су моји родитељи сахрањени. Из земље са којом је много тога повезано. Да, рођен сам некад у Руској Федерацији, на Краснојарској територији. Али од 2. разреда моја породица је живела у Украјини. И она је постала моја земља и много тога сам урадио за ову земљу. И када сам био у јавној служби и када сам био у политици. Не сматрам себе непријатељем украјинског народа. Да сам био непријатељ, не бих био изабран у парламент. А ја сам четири пута биран у парламент за читав овај период. Био сам народни посланик четири сазива. Због тога се то може учинити.

Оно што се дешава од 2014. године, ова политика стварања „анти-Русије“, ескалације ситуације антируске хистерије и пећинске русофобије, то мора да се разбије. Може се покварити, и сигуран сам у то. Кад говорите, ово вам је други подтекст… Али, враћајући се на први подтекст, могу вам рећи када кажете: ево, тамо ће се бирати неки олигарх, и све остало. Изабран у држави. Што се тиче државе, као што сам већ навео релевантне аргументе, Украјине данас нема. Какви избори могу бити у Украјини? Да, он може да именује изборе. Али одмах постави себе за председника, и постави посланике, поименично, по списку. Који му гледају у уста и не размишљају о ономе што говори. И што је најважније, не оцењују оно што он ради. Све је могуће. Али ово нису избори. Да, данас је део наше фракције, и о томе говорим са великим жаљењем, стао на страну онога што ја сматрам непријатељем, на страну Зеленског. Али то не значи да морате одустати. И, као што видите, нисам одустао. Мада, можда је требало да се смирим. Узимајући у обзир, такорећи, моју животну причу, и све остало. Али нећу одустати. Тако да верујем да је то могуће. И мислим да то није само могуће, то се мора учинити. И, на крају крајева, то се мора учинити.

Милиони Украјинаца се не слажу са политиком Зеленског

Овај ваш нови покрет, о коме сте писали у чланку, о коме ћемо касније разговарати, како су то коментарисали западни медији. Како видите како ће Украјина изаћи из ове ситуације?

Украјинска војка вапи за тенковима, изгубили су их хиљаде, а Запад им нуди свега неколико стотина

Видите, ово је нови друштвено политички покрет. Ово је покрет који треба да покаже да Зеленски, интелигентно говорећи, није у праву. Јер, када он каже да је иза мојих леђа монолит украјински народ, и он мисли тако како ја говорим, и сматра да Русију треба уништити, а Запад треба да у томе помогне, ја кажем: није тачно. Тако ја мислим. Али када ујединимо ове људе и сазнамо њихов став, а из неког разлога сам уверен да је тај став против власти и против Зеленског, онда ће бити потпуно другачије. Овај покрет ће разоткрити чињеницу да Украјина није монолитна у својим ставовима, као ни у својој наводној подршци Зеленском и његовом злочиначком режиму. То је данас главни задатак. Али говорити о томе шта ће овај друштвени покрет радити, каквог ће представника изабрати, зависи, сигуран сам, од милиона људи. Оних који су у Русији. Оних који су у делу Украјине. Оних који се налазе у Европи. То су они милиони који се не слажу са поступцима Зеленског. Њих треба искристалисати. Треба их ујединити заједничким идејама. Треба их ујединити заједничким представништвом. И тада говорити и разматрати о будућности Украјинаца. И о томе шта су данас спремни да ураде како би ова будућност, како се раније говорило, била светла и без проблема. Иако је ово још увек тако далеко, и много, много тога треба да се уради.

Али имате ли неки план за будућност?

Проблем је што Украјина има лидера, а нема идеја

Знате, за будућност имам не план, већ планове. И ја ћу, када дође време и када видим реалност њихове реализације, свакако о томе рећи, укључујући и јавно.

А на каквој позицији видите себе?

Где?

У Украјини, наравно. Можда и не.

Амерички Химарси у дејству на ратишту у Украјини доказ су грубог мешања НАТО у ратни сукоб Русије и Украјине

Знате, видите, хоћу да вам кажем, ја не разматрам никакве позиције за себе. Ни јуче, када сам водио политичку борбу, ни данас, након што сам шест месеци био у притвору, а данас се налазим у Русији. Знате, мислим да су данас главна ствар идеје. Јер идеја мора имати присталице. А лидери – они ће се појавити. Чим постоје присталице, они ће одредити ко је лидер и које место, укључујући и на којој позицији можете да заузмете у хијерархији. Јер, знате ли шта је данас проблем у Украјини? Што има лидера, а нема идеја. Ту је проблем. Овај проблем треба да се реши за Украјинце када говоримо о њиховој будућности.

И шта даље? Шта опозиција даље треба да уради? Идеје нису довољне. Како поступити?

Навео сам вам пример. У Украјини постоје људи, али нема идеја. Ми имамо идеју. Ако буде лидера, биће и дела. Потребно их је спровести. А како ћемо то урадити – све ћете видети. Али чињеница да ћемо то учинити, или ћемо барем покушати, је недвосмислена.

Да ли је чланак у „Известијама“ први корак?

Одговор. Да, то је први корак. То је први корак. Наравно, ово је први корак.

А која је најважнија мисао у овом чланку… Шта су западни медији приметили, како вам се чинила њихова реакција? Јер, колико схватам, приметили су и да помињете нуклеарну силу. Какве бојазни виде.

Видите… Да, Запад то највише интересује. И веома је вредно, по мом мишљењу, што су то чули. Јер ово је и моје гледиште. Да је данас потребно ићи путем детанта. А детант је могућ ако се узму у обзир интереси, укључујући и интересе Русије и свих других земаља. Њихове интересе. Укључујући и безбедносне интересе. Или даље, водити политику ескалације напетости која би могла довести до светског рата. Јер, како назвати чињеницу да, практично свих 30 земаља-чланица НАТО-а, укључујући и оне претендују на то високо звање, у НАТО, пружају помоћ у наоружавању, у техници, испоручујући је, ту технику, полигону који су Запад, Сједињене Америчке Државе и Велика Британија закупиле од Зеленског. А тај полигон се данас из неког разлога зове Украјина. А тамо се из неког разлога спроводе дејства. Како се то другачије може назвати? И зато говорим о томе, да се све ово може завршити данас, укључујући и нуклеарним сукобом. И то се не може искључити. А с обзиром на то како је Запад данас послушни ресурс у његовим рукама, у позивима Зеленског, који их већ подучава како да земље, њихове земље, западних политичара, доведу до сиромаштва, као што је, између осталог, и он у суштини урадио у Украјини, и што данас инспирише, под наводницима, Запад да зарати са Русијом, позива на уништење Русије, они морају да схвате до чега то може да доведе. Стога то није било случајно помињање. То је моје гледиште и ја сам га отворено изнео. И нису само на то обратили пажњу. Обратили су пажњу на то да је Медведчук изјавио о другој Украјини. И то је веома важно. А посебно у разговорима у Украјини, чује се овај израз: ево, Медведчук… И почели су да причају. На пример, влада. Па, слично како сте ви поставили своје питање. Ето, биће влада у егзилу. Али није питање владе у егзилу. Влада у егзилу, чак и ако се формира, или ће се формирати, или је формирана у историји, она увек остаје у егзилу. Није питање у томе. Питање је да данас треба уништи идеологију Зеленског, који у суштини сматра да је Украјина монолит и да га сви подржавају, да сви подржавају рат. И нико не жели мир, нико не жели другачију будућност за Украјинце. А ми сматрамо да таквих људи има и да су они такође Украјинци. И они такође имају право гласа. Они могу да говоре и имају право да буду саслушани.

Утицај Велике Британије у Украјини је је много већи, него САД

Рекли сте ми једну интересантну ствар док смо разговарали пре интервјуа, да Зеленски, заправо, чак више слуша Велику Британију, него Сједињене Америчке Државе. Зашто тако мислите?

Уверен сам у то, узевши у обзир анализу онога што се догађа. Сигуран сам да ова анализа није урађена данас, у условима борбених дејстава, већ почев од 2019. године, нарочито након његове посете Великој Британији и свега: о томе да је утицај Велике Британије много већи, него Сједињених Америчких Држава и, уопште, Запада. Управо Британија држи узде утицаја, управљања Украјином и заузима озбиљан сегмент у питањима спољне политике. И они знају да, шта год да се деси, имам у виду Зеленског, његово окружење, у Украјини, по њих ће се, свеједно, све завршити нормално. Отићи ће и живеће мирно. Зато су тако спокојно предали земљу на распарчавање и даље процесе осиромашења. Дали су државу као платформу за конфронтацију Русије и Запада.

А какав је био њихов план?

Њихов план је само један. Ова конфронтација је требало да буде усмерена на слабљење Русије и данас је очигледно да се то дешава. Штавише, победа Украјине, јасно је да Украјина не може да победи Русију због познатих фактичких околности. Али, покретање неке конфронтације унутар Русије, процеса који могу да ослабе Русију, руску власт, то је циљ који је поставио Запад. И који покушавају да остваре Зеленски и његови људи.

До сада нисмо видели конфронтацију унутар Русије.

Хвала Богу.

Мислите ли да ће Зеленски дуго остати на овој позицији?

Попуњавање тенкова пројектилима пред планиране борбе
Зеленски мора да одговара за све што је урадио против Украјине и украјинског народа

Видите, желим да вам кажем да ми судбина Зеленског није позната. Али, морам и веома желим да кажем и то да он мора да одговара за све што је урадио против Украјине и украјинског народа. Он је тај који је уништио земљу. Он је тај који је земљу довео до борбених дејстава. То је он урадио. Желим добро да вас подсетим на нешто што су многи данас, нажалост, заборавили – на оно шта се догодило 24. фебруара. Док сам био у кућном притвору, често сам давао интервјуе и говорио сам о томе. О томе да треба избећи рат, треба учинити све како би се он спречио. Питање је да ли је Зеленски то могао да уради. Тврдим да је могао. Штавише, уверен сам да је био обавезан то да уради. Морао је да поступа у складу са Минским споразумима. Али, познате су вам скорашње изјаве Меркелове и Оланда, па чак и Порошенко покушава да кевће и лаје о свему томе.

Нико није намеравао да их испоштује.

Да.

Шта може да гарантује да неће доћи неко други који ће исто тако поступати?

Значи, то треба искоренити… Знате ли шта је главно у чланку који сам написао? Узроци. Тамо више од половине чланка чине узроци. Оно што се дешавало након завршетка „Хладног рата “…

Изградити нешто ново, нови свет.

Да. То како су се одвијали ови догађаји. Према томе, сада треба искоренити узроке који су довели до тога и тако искључити то у будућности. А то ће бити могуће искључити тек онда када не буде неонацизма у државној политици, када не буде милитаристичке државе. Данас људима у Украјини поново скрећем пажњу да не говоримо о будућности земље, већ о будућности Украјинаца. Доћи ће другачија будућност. Ето, то је главно, чиме желимо данас да се бавимо.

Независном Украјином.

Нисам тако рекао. Рекао сам будућношћу.

Будућношћу Украјинаца.

Будућношћу Украјинаца. А у којој земљи и како ће они живети, то морају да одлуче управо Украјинци, који тренутно представљају другу Украјину.

*Виктор Медведчук је један од најистакнутијих опозиционих политичара у Украјини. Правник по струци, а у великој политици је од 1997. године, када је изабран за народног посланика. Године 1998. постао је потпредседник Врховне раде. У периоду од 2002. до 2005. Медведчук је радио као шеф администрације председника Украјине Леонида Кучме. Био је један од противника Евромајдана, 2014. је прешао у отворену опозицију. Служба безбедности Украјине (СБУ) га је ухапсила 2022. године. Касније је Медведчук размењен за украјинске ратне заробљенике. Тренутно живи у Русији, а украјинско држављанство му је одузето. Недавно је лист „Известија“ објавио његов чланак о ситуацији у Украјини.

Линк

https://sputnikportal.rs/20230126/poznati-ukrajinski-politicar-vise-nece-da-cuti-svet-mora-da-cuje-glas-druge-ukrajine-1149925239.html

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Пренети земне остатаке Његоша у обновљену капелу

Prenosimo

Принцу принчево, држави државно

Јово

Саво Штрбац: У Барањи Хрвати на испитивање приводе читава српска села

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Драго Машанов
Драго Машанов
1 година раније

Свуда се могу наћи разумни људи, али их је најмање тамо где би били најнеопходнији. Зеленски се нашао на трагу својих узора Троцког и Лењина и истурен је да доврши оно што што онима двојици није потпуно пошло за руком. И он се понаша управо онако како је то Шнеерсон “пројектовао”.

1
0
Would love your thoughts, please comment.x