Немачка у челичном загрљају Америке

Фаталне последице

  • Како је Немачка у политичком и економском смислу постала највећа жртва непорециве солидарности западњака с Украјином?

Пише: Мирослав Стојановић

Немачки медији су се минулих дана присетили драматично интонираног текста у британском „Економисту“ с почетка овог миленијума. Утицајно гласило пословног света говорило је тада о Немачкој и њеној привреди као „европском болеснику“.
Четрнаест година касније група економиста из Берлина и Лондона објавила је, на исту тему, заједнички текст под насловом „Од европског болесника до економске суперзвезде“.
Немачка је, заиста, у међувремену, постала најјача и најуспешнија привреда Старог континента. У неким ставкама (извозу, повремено, на пример) чак испред моћне економије Сједињених Америчких Држава.

Суморно предсказање

До преокрета и невероватног захуктавања немачке привредне машине дошло је захваљујући превасходно бившем канцелару Герхарду Шредеру.
У његово време уобличен је надасве успешан и једноставан немачки пословни модел, који последњих месеци доживљава драматичан крај и крах: европски економски џин све уочљивије посрће.
Из квартала у квартал немачка привреда упада у рецесију. И у оптицају је, све учесталије, она констатација „Економиста“ с почетка текста као суморно предсказање.
Ситуација с немачком привредом постаје све мрачнија, а побољшања нема на видику, констатовао је пре неколико дана главни економиста Комерцбанке Јерг Кремер.
Кремер није у томе усамљен. Огласили су се и најутицајнији немачки институти, без трунке оптимизма макар у наговештају. Сви важни индикатори „гледају“ ка минусу, саопштили су из минхенског Инфо института: пословна клима је лоша, а девет хиљада анкетираних менаџера предвиђа да ће таква остати и следећих шест месеци.
Директор Института за светску привреду из Кила Мориц Шуларик указује на онеспокојавајућу чињеницу: све европске привреде су у овом часу динамичније од немачке. То потврђује и оцена Међународног монетарног фонда: Немачка је једина од великих земаља чија привредна активност у овом часу опада…

Угрожена кичма немачке привреде

Шкрипи на многим местима, а највише у самом срцу немачке привредне моћи: машиноградњи и аутомобилској индустрији. Угрожене су компаније средње величине које су увек представљале „кичму немачке привреде“.
У трагању за узроцима посртања немачког економског џина спомиње се маса разлога – недостатак квалификоване радне снаге (Немачкој је, у овом тренутку, потребно бар два милиона нових „гастарбајтера“), бирократија, високи порези, слаба дигитализација – али се, из политичких разлога (рат у Украјини) потискује очигледно онај главни разлог: фаталне последице, као бумеранг, ригорозних санкција, посебно у енергетском сектору, уведених (изнуђено) Русији.
Немачка је, наиме, постала, у политичком и економском смислу, највећа жртва непорециве солидарности западњака са Украјином, остварене у „режији“ и диктату Вашингтона.

Разарање енергетског крвотока

Најјачој привреди Старог континента драстично је разорен њен енергетски крвоток. Немачка је била принуђена да се одрекне јефтиног руског гаса (и нафте) који је њеној привреди обезбеђивао предност у односу на све друге конкуренте.
У том разарању ишло се буквално и драстично: разорене су цеви гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2. Упорно се крију „извођачи“ диверзантских радова на гасоводу иако наручиоце није тешко идентификовати: Сједињене Америчке Државе су несустало и одлучно биле против северних токова.
Немачка (присиљено) ћути, иако би управо Берлин био највише заинтересован за то да се открију политички и технички „диверзанти“.
Социјалдемократски канцелар Олаф Шолц је вазалски понизно прихватио да се „посипа пепелом“ за политику према Русији коју је његова странка креирала и реализовала минулих деценија. Укључујући чак и чувену „источну политику“ свог првог канцелара Вилија Бранта. Политику сарадње и пријатељства с Москвом која је, чинило се, трајно уткана у страначки ДНК.

Драгоцени, уносни споразуми

Један од Брантових „политичких унука“, и потоњи канцелар, Герхард Шредер је ту политику испунио конкретним садржајем, егзистенцијално драгоценим захукталој немачкој привреди: постигао је споразум с Владимиром Путином о изградњи гасовода који ће, дном Балтичког мора, директно повезивати две земље, без посредника и препрека.
Траса која је, до тада, ишла преко Украјине, постала је, давно пре избијања рата, недовољна (по капацитету), проблематична и несигурна: Украјинци су знали да, усред зиме и ледених хладноћа, мало заврну славине и западне клијенте оставе на цедилу. Од чега је, и због чега, највише штете имала и трпела управо немачка привреда.
Шредер је овим споразумом и капиталним подухватом немачкој привреди, у старту, обезбедио конкурентску предност: почивала је годинама на јефтином и сигурном руском гасу.
Повукао је, уз то, радикалан потез у реформи тржишта рада, у корист пословног света а на сопствену политичку штету: ригорозно кресање социјалних давања и социјалне државе – тековина његове странке и њој наклоњених синдиката – најоштрије је погодило управо социјалдемократско бирачко тело, раднике и сиротињу.

Поклон Ангели Меркел

Герхард Шредер је изгубио канцеларски трон. Његове реформе и споразуми с Путином (постали су и пријатељи) омогућили су Ангели Меркел, као поклон, 16 година безбрижне владавине: немачки привредни механизам био је добро „подмазан“ и ефикасан.
Те чињенице су политички, посебно кад се радило о Северном току и енергетској повезаности с Русијом, преобразиле Меркелову. Док је још била (само) лидер опозиције, заветовала се саговорницима у Вашингтону да ће, ако буде, и кад се то деси, изабрана за канцеларку, зауставити изградњу гасовода. Отерала је Шредера с канцеларског трона, али није одржала реч: интерес немачке привреде био је јак и неупитан.
Тако се формирала једноставна формула немачке привредне моћи: јака (домаћа) индустрија, јефтини руски енергенти и огромно кинеско тржиште: довољно за наглашено извозно оријентисану економију и земљу.

Кинеска карика

Та формула је сада разграђена, а новог пословно успешног модела још нема. Немачка је пристала да буде грубо одсечена од јефтиних руских енергената, до неупоредиво скупљих (због чега страда конкурентност немачке привреде) све теже се долази, под све снажнијим притиском с оне стране Атлантика, а преиспитује се и трећа карика доскора успешног немачког модела, она кинеска.
За сада се то чини опрезно и уочљиво уздржано: кидање (и) те карике било би фатално за Немачку. Њена привреда ионако уочљиво трпи због споријег оживљавања кинеске привреде после пандемије него што се очекивало. Кинези штеде, мање поручују, окренули су се повећању унутрашње тражње и потрошње. Постали су и сами опрезнији према намерама Запада, чији циљ се све директније и драстичније показује: обуздавање политичке, војне и економске моћи Кине макар то било, у толикој међузависности, и на сопствену штету.
Званични Берлин је у том „кинеском преиспитивању“ проценио да не сме, не бар у овом тренутку, самоубилачки ићи на раскидање уносних веза. Њих треба наставити, али уз „смањење ризика“ и превелике зависности.
Олаф Шолц је, бар у једном, показао политичку храброст: отишао је први у посету Пекингу, с репрезентативном делегацијом привредника, дан после избора Си Ђинпинга за неприкосновеног лидера велике земље. Данас би му то било теже и политички рискантније: амерички „загрљај“ бива све челичнији…

Новац отиче на другу страну

Последице тог загрљаја, с трајањем рата у Украјини, постају и политички и економски све видљивији: готово ништа није остало од амбициозних планова и обећања трочлане владајуће коалиције.
Док се у неким привредним гранама још „спасавају“ испоруком одавно наручене робе, чији ритам је пресекла прво пандемија, а потом успорио рат, те последице се најдрастичније осећају у грађевинарству.
Влада социјалдемократа, Зелених и либерала заветовала се, и на томе у изборној арени очигледно профитирала, да ће градити (најмање) 400 хиљада станова годишње. Резултат: преполовљен. Све је мање издатих грађевинских дозвола. Несташица радне снаге, грађевинског материјала.
И – новца. Њега је све мање. Одлази непланирано на другу страну. У огромним износима. Нема за градњу станова, док кирије дивљају и политичке напетости, због тога, бивају све израженије и гнев грађана експлозивнији: још једна шанса за политички профит Алтернативе за Немачку, странке која је у овом тренутку, по свим истраживањима, оставила за собом све партије владајуће коалиције понаособ, укључујући и некад моћу Социјалдемократску партију (СПД).
Уз све више оружја, у Украјину иде све више немачког новца, којег је све мање за домаће, насушне, потребе. Рат у Украјини чини, и индиректно, своје: влада издваја астрономских сто милијарди евра за Бундесвер (опрему и наоружање) а нема десетак милијарди за – изградњу станова.

Дивљање кирија

Немачкој у овом тренутку недостаје 700 хиљада станова. Уз податак да је ово „подстанарска“ земља – док европски просек станова у власништву износи (високих) 70 процената, у Немачкој је једва нешто изнад 40, а у Берлину свега 14 одсто – драма с киријама бива очигледнија.
Све више немачких грађана није више у стању да плати кирију. Просечна нето плата у овој земљи (значи после свих одбитака) износи 2.165 евра. Јавни сервис „Дојче веле“ је недавно објавио да је кирија за стан од 69 квадрата, на шестом спрату, без лифта, у источном делу Берлина 725 евра.
За станове у „добром крају“ града, потребно је неупоредиво више. Споменут је стан у Шарлотенбургу: намештен стан, 180 квадрата, цена 8.190 евра, плус трошкови одржавања.
Луксуз има цену. Невоља је, међутим, што у овом тренутку, због скока цена грађевинског материјала и радне снаге, готово је немогућа градња станове испод 5.000 евра по квадрату. А градња тзв. социјалних станова, која се у овој земљи једно време практиковала, одавно је пресахла…

https://www.pecat.co.rs/2023/08/fatalne-posledice/

5 1 vote
Article Rating

Related posts

Отворено писмо Ратка Ристића Вучићу: Зар је посао председника да се бави мноме

Prenosimo

Генерације које долазе нам неће опростити пасивност

Gost autor

Кад политичари због каријере и привилегија мењају идеологију

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x