Антисрпска политика САНУ траје већ две деценије

Први протест у историји против САНУ у јануару 2021.

Поводом предстојећих редовних избора за председника САНУ 30. марта

  • Последње две деценије (од 2003. године у САНУ је владала антинационална политика, два последња председника (Никола Хајдин и Владимир Костић) су спроводили мондијалистичку, глобалистичку политику, запостављајући развој виталних српских националних пројеката.
  • У предвечерје ових важних избора који ће одредити будући политички правац развоја Српске академије, да ли ће остати тзв. грађанска, другосрбијанска, сорошевска институција или ће постати национални бастион српства што је некада била, сигурно ће на њих значајно утицати и став државног врха Србије, тачније мишљење и жеље председника Србије Александра Вучића. Наравно да ће се он итекако умешати у овако важан и значајан избор новог председника САНУ.
  • Тај кандидат имаће реално највише шанси и да победи, а др Владимир Костић мораће, да би се одужио вођи за подршку, да јури по канцеларијама САНУ и да агитује за наследника.
  • Склоност ка запошљавању рођака, чланова своје и женине фамилије, своје деце и деце кумова (непотизам) је пракса која се снажно развила и укоренила у Српској академији наука и уметности.
  • Руководство САНУ делује у сагласју са актуелним режимом
  • Редовни избори за новог председника и два потпредседника САНУ, као и генералног секретара, одржаће се у четвртак, 30. марта.

 Пише: Хаџи Јово Вукелић

Не би овогодишњи редовни избори за часнике Српске академије наука и уметности (САНУ) у марту били толико занимљиви за српску културну, научну  и политичку јавност да њен одлазећи председник Владимир Костић (69 година) није пре неколико година (2015. године први пут) сугерисао грађанима Србије да признају „Косова“ као државу, кад су чак и политичари и  многе државе избегавали годинама уназад да признају лажну државу. Костић је бурна реаговања и протесте изазвао изјавом „да Косово ни де факто ни де јуре није у рукама Србије“.

Кад је то поновио у јануару 2021. године, тим поводом је Милован Данојлић (недавно преминули члан САНУ) питао Костића, у свом јавно обелодањеном писму (од 21. фебруара 2021.), „с којим правом Академија то сугерише“? Данојлић још додаје: „ Ми (академици) одговарамо пред историјом свог народа, а не пред тренутним светским моћницима.“

Зато је најава Костићевог одласка са функције председника САНУ (председник од 2015. године) у већем делу јавности дочекана са олакшањем, али и стрепњом, јер он има право да се поново кандидује, а амбиције су му одувек биле огромне, чак и политичке.

Милован Данојлић Владимиру Костићу: “Ми (академици) одговарамо пред историјом свог народа, а не пред тренутним светским моћницима“
Прве демонстрације против САНУ у њеној 150-годишњој историји

Октобра 2015. Kостић је рекао да је Kосово фактички и формално изгубљено за Србију и да је једина политичка мудрост како са елементима достојанства напустити Kосово јер оно ни де факто ни де јуре није у рукама Србије“. Тадашњи председник Србије Томислав Николић тражио је од САНУ да се изјасни о овом Kостићевом ставу, као и о томе да ли после такве изјаве он може да остане председник Академије.

Бурна реаговања у јавности. – Реаговале су прво десетине удружења, неколико политичких странака и истакнутих појединаца, али се убрзо огласила и група од десетак познатих чланова САНУ протестујући поводом ове скандалозне изјаве Kостића (Данило Баста, Часлав Оцић, Милован Данојлић, Предраг Пипер, Матија Бећковић, Милосав Тешић, Светислав Божић…).

Прве демонстрације против САНУ у историји Академије.- А 16. јануара 2021. група грађана је протестовала испред зграде САНУ због спорне Kостићеве изјаве да Kосово „де јуре и де факто није наше”. Био је то повод за прве демонстрације, протест против Српске академије наука и уметности у њеној 150-годишњој историји. Због става првог човека САНУ тада је испред зграде Српске академије наука и уметности протестовало стотинак национално опредељених грађана, на челу са Владаном Глишићем, самосталним народним послаником и некадашњим чланом покрета Двери:Време је да се академици сете да морају да бране Академију, како им један човек (председник) не би нарушавао углед“.

Владан Глишић познати опозициони посланик храбро и паметно је критиковао актуелног председника В. Костића и вођство САНУ 2021. године због њиховог антиуставног става о Косову и Метохији

У организацији протеста је учествовао и научни саветник др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије, супростављајући се оштро Костићевим изјавама и поступцима: „Како је могуће да Костић јавно крши и заговара кршење Устава? Устав и Закон обавезују све, па и њега!“

Истовремено, група од 100 интелектуалаца упутила је 15. јануара отворено писмо Српској академији наука и уметности (САНУ) у којем захтевају да председник САНУ др Владимир Костић поднесе оставку због недопустивих и нетачних изјава о Косову и Метохији.

Да ли је Академија наука српска, ако Косово није  – било је питање које је лебдело на уснама већине критичара Костића

Протест Срба са Kосова испред САНУ.-  Интервју у јануару 2021. је, као и ранија обраћања Владимира Kостића на исту тему,  изазвао бурне реакције у јавности. Последња у низу забележена је у уторак, 9. марта, када су се породице и представници несталих Срба са Kосова окупили испред зграде Српске академије наука и уметности, након чега их је примио Kостић. Они су председнику САНУ поставили ултиматум да поднесе оставку или изјави сасвим супротно оном што је говорио, јер његов став о Косову и Метохији није никакво право на његово лично, приватно мишљење, већ грубо кршење Устава Србије.

Ранко Ђиновић, члан Удружења Срба са Косова и Метохије,  у просторијама САНУ нагласио је да је Костићева изјава: „за прогнане, као и за оне који су остали да умру на свом прагу, на својој земљи – велики ударац. То су нове ране. Понижење наших патњи и повреда Устава Републике Србије“.

Вођство САНУ стало је опет на страну Костића са ставом да он има право да износи своја лична становишта. Први је у његову одбрану стао извикини српски националиста академик Василије Крестић, историчар, коме није сметало оно што је о Космету говорио председник Академије. Цео један фронт Костићевих сарадника и истомишљеника из Академије стао је у његову одбрану бранећи његово право да јавно изнесе свој став о Космету, уместо да раде на враћању Академије српском народу.

Уместо да буде предводник српских националних програма у политици, култури, уметности САНУ је постала  извориште антинационалних ставова и другосрбијанске политике

Уследила су бар два оглашавања Историјског одељења, саопштење Председништва и саопштење Извршног одбора САНУ, опструкција покушаја одржавања састанка Одељења за друштвене науке и одбијање Одељења за језик и књижевност да се сазове посебна седница тог одељења на којој би се расправљало о изјавама Владимира Костића.

Чврсти као кинески зид, бранили су слободу изражавања председника САНУ, иако је он, као председник САНУ, говорио супротно државним и националним интересима Србије. Чудо једно од неразумне логике, уместо да га смене, они су га поново подржали као председника.

Тако су овај непријатни инцидент и ситуација завршени са горчином у устима обе стране, јер Костић није хтео да одустане од својих антисрпских и антиуставних изјава… А колико је Академија наука остала српска институција, није добијен одговор, већ је то питање наставило да мучи српску јавност.

Али, овај политички испад Костића утицао је на кварење атмосфере и расположења грађана према др Костићу и делом према самој институцији САНУ. Притисци и нерасположење јавности били су велики, а и председник Вучић је чак у једној прилици такође бранио Костићево право на слободу мишљења!

Зашто је Костић одустао од кандидатуре
И време је да оде…

У сваком случају Костић је изгубио део популарности коју је дотад имао у српској јавности, бранили су га припадници невладиних организација финансирани из иностранства, као и истакнути припадници другосрбијанске, антисрпске оријентације (агенти страног утицаја како из зову у Русији). Вероватно је тада, у току прошле године,  актуелни председник САНУ одлучио да се не кандидује и по трећи пут за председника, пошто је до тада испољавао те намере и амбиције. На то су вероватно утицали напади, критике па и увреде које су стизале до Костића…то га је уморило и натерало да одустане од кандидовања. А да му тешко пада одустајање и данас доказују сви они који га ближе познају и који скоро да не верују да се он и поред своје недвосмислене изјаве о одустајању, ипак неће поново кандидовати!

Уз то, познато је да он, за сваки случај, ако не буде добио довољну подршку (20 гласова чланова САНУ) већ агитује за кандидата блиског њему по уверењима, значи академику опредељеном за евроатланске интеграције, сарадњу са НАТО-ом, уласку Србије у ЕУ, одрицању од Косова и Метохије…

У сваком случају, САНУ не би смела да дозволи себи тај комфор да опет изабере штеточину попут Костића. Због сопственог угледа, пре свега.

Костић ће ипак на крају пажљиво чути шта каже Вучић и лобираће на све стране и тражити подршку за кандидата-истомишљеника, јер би му тешко и претешко било да поднесе да за председника САНУ буде изабрана личност која ће се снажно залагати за јачање угледа Академије као националне српске институције. Значи, мораће да гура Вучићевог кандидата.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 

Злоупотреба положаја, тачније власти у корист родбине у САНУ 

Склоност ка запошљавању рођака, чланова своје и женине фамилије, своје деце и деце кумова (непотизам) је пракса која се снажно развила и укоренила у Српској академији наука и уметности. О примерима  злоупотребе у САНУ детаљно је писао наш познати физичар др Филип Вукајловић. Драстичан пример је убацивање Миодрага Михаљевића, зета Владмира Костића, за дописног члана САНУ.

Непотизам је једна нездрава пракса која трује друштво и девалвира људски рад и стваралаштво, јер неспособнији и неквалитетнији кадрови заузимају места бољима од себе. Текст се не бави овим проблемом, али би новом председнику САНУ могли препоручити да прекине са таквом погубном и срамотном праксом.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Овде треба истаћи да у Академији постоји неформални договор међу већином академика да се за новог председника не кандидује нико од академика из природно-техничких одељења, јер су њихови чланови непрекидно већ две деценије на челу врховне српске научне и уметничке институције (прво Никола Хајдин од 2003. – 2015. и затим Владимир Костић, од 2015. године до данас). У том случају, ако тај договор и даље важи, број могућих кандидата за новог председника се смањује за више од половине чланова. Тачније, две трећине академика из природно-математичких и техничких наука се овог пута не би могло кандидовати. Видеће се за двадесетак дана, кад буду истакнуте кандидатуре за председника, да ли је тај договор на снази. Исто тако, у те две последње деценије у САНУ је владала антинационална политика, два последња председника су спроводили мондијалистичку, глобалистичку политику, запостављајући развој виталних српских националних пројеката. Такво необјашњиво понашање није сметало ни председнику Борису Тадићу, а ни Александру Вучићу. Да је сметало, и Хајдин и Костић имали би много краће мандате, а овако су имали врло дуге и поред њихових многобројних антисрпских поступака.

Утицај вође режима на изборе у САНУ

У предвечерје ових важних избора који ће одредити будући политички правац развоја Српске академије, да ли ће остати тзв. грађанска, другосрбијанска, сорошевска институција или ће постати национални бастион српства што је некада била, сигурно ће на њих значајно утицати и став државног врха Србије, тачније мишљење и жеље председника Србије Александра Вучића.

Он се меша, петља у сва важне одлуке које се доносе у земљи, он пресуђује свуда, у свим областима,  од пољопривреде до куповине оружја или вакцина, иако за такве послове нема никаквих овлашћења ни у Законима ни у Уставу… Наравно да ће се он итекако умешати у овако важан и значајан избор новог председника САНУ. Разговори који се сада воде иза кулиса показаће ових дана кога од кандидата за председника САНУ подржава држава Србија, тачније Вучић. Тај кандидат имаће реално највише шанси и да победи, а др Владимир Костић мораће, да би се одужио вођи за подршку, да јури по канцеларијама САНУ и да агитује за наследника.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Руководство САНУ делује у сагласју са актелним режимом 

Академици су корумпирана братија. Власт их је корумпирала ненормално великим месечним синекурама и руководство САНУ делује у сагласју са влашћу.

Вучић и Костић увек у срдачним односим

 . Највише руководство САНУ држи у послушности и скоро апсолутној покорности већину оданог чланства по Одељењима опет преко доделе нових значајних државних синекура по саветима, одборима, фондовима, комисијама и томе слично,

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Процедура за избор новог председника САНУ

САНУ има осам одељења у свом саставу, са укупно 130-так чланова, што редовних што ванредних.

Да би се неки редовни члан Академије кандидовао за председника, потребно је да прибави 20 потписа редовних чланова (из радног састава) који ту његову кандидатуру подржавају. Кандидатура се са потписима предаје Изборној комисији САНУ.

Полице са књигама у библиотеци САНУ

Изборну Комисију чине по један члан сваког од 8 одељења и њихова имена биће позната до краја фебруара. Рок за именовање чланова Изборне комисије је 28. фебруар.

Кандидатуре се морају доставити Изборној комисији до 7. марта.

А 8. марта Изборна комисија ће на седници саставити коначну листу кандидата.

Две недеље пре избора, око 16.  марта, биће одржана јавна конференција. На том скупу кандидати могу изнети свој програм, план рада…

Редовни избори за новог председника и два потпредседника САНУ, као и генералног секретара, одржаће се у четвртак, 30. марта. Нови председник САНУ постаће онај академик који освоји натполовичну већину од укупног броја чланова Академије (50 одсто + један глас)…

Према најновијој званичној информацији САНУ из децембра 2022. Српска академија наука и уметности има 94 редовна, 31 дописног  (81 иностраног члана  и 13 чланова ван радног састава). Редовни и дописни чланови су држављани Републике Србије који живе и раде у домовини.

Према подацима Академије тренутно САНУ броји укупно 127 чланова

Просечна старост свих чланова Академије је 73 године, а једна четвртина чланова је млађа од 65 година.

Напомињемо: могу да гласају, имају право, само редовни чланови Академије, они чланови који су физички присутни на самој седници. Нема гласања на даљину, елетронском поштом или телефоном… Значи, болесни неће моћи да дају свој глас. Биће изабран за новог председника онај ко добије 50 одсто плус 1 глас од укупног броја чланова Академије умањеног за болесне, оне који нису учествовали у раду Академије последње године, осим ако не дођу на саму седницу Изборне скупштине.)

ЈЕДНО ОД ПРЕДХОДНИХ ГЛАСАЊА У АКАДЕМИЈИ

Ако вреди ранији договор, или одлука из САНУ да се за председника неће кандидовати академици чланови одељења природних и техничких наука, онда се база кандидата драстично смањује на око 30-ак редовних чланова. Право да буду предложени и бирани за председника имали би, дакле, чланови Одељења језика и књижевности (10 редовних), Одељења друштвених наука (5 редовних), Одељења историјских наука (10 редовних) и Одељења уметности САНУ (9 редовних).

Значи, у ова четири оделења има 34 редовна члана и међу њима треба тражити новог председника САНУ.

А у осталих четири бројнија одељења има: Одељење за математику, физику и гео-науке (18 редовних) ; Одељење хемијских и биолошких наука (14 редовних); Одељење техничких наука (8 редовних)  и Одељење медицинских наука (20).

Значи у ова четири одељења има укупно 60 редовних и они неће бити кандидати за новог председника САНУ према ранијем неписаном договору.  Гласање је тајно, а мандат председника, два потпредседника и генералног секретара траје четири године.

Ко су могући кандидати за председника САНУ

Са Одељења језика и књижевности  као озбиљан кандидат помиње  се у круговима око Академије књижевник Миро Вуксановић (рођен 1944, 78 година). Помиње се, јер он исказује амбиције за ово место, „гура се“ да га колеге предложе па да прикупи 20 потписа. Истовремено, њега предлажу за председника огранка САНУ у Војводини уместо Стевана Пилиповића, који годинама жари и пали покрајинским просторима, иначе блиског сарадника Владимира Костића.

Миро Вуксановић 1944 (78 година)

Са истог одељења такође озбиљан кандидат је и драмски писац, сценариста и филмски редитељ млађи колега Душан Ковачевић (рођен 1948, 74 године).  Извори блиски редитељу кажу да он није много вољан да се кандидује, али те вести нису баш свеже, бајате су.

Душан Ковачевић 1948 (74)

Са Одељења друштвених наука као кандидат за новог председника помиње се правник  Коста Чавошки, (рођен 1941, 81 година). Он има амбиција да се бори за место председника Академије, остаје да се види да ли ће обезбедити подршку 20 колега. Чавошки је озбиљан кандидат јер игра двоструку игру – у јавности заступа тврде националне ставове, а потајно негује сервилност према властима иако зна да је та власт дубоко антисрпска.

Коста Чавошки 1941 (81)

Исто тако и Тибор Варади, (рођен 1939, 83 године), правник по струци је могући кандидат са овог одељења друштвених наука. Варади се још није изјаснио о својој кандидатури. И он је, као и Ковачевић, вероватно је незаинтересован за место на челу српске националне институције.

Тибор Варади 1939 (83)

Са одељења Историјских наука кандидат би могао бити Љубодраг Димић (рођен 1956, 67 година), историчар. Он се помиње као озбиљан кандидат и за председника и потпредседника Академије, а и намлађи је међу поменутим кандидатима, што није неважан фактор.

Љубодраг Димић 1956 (67)

Кандадат је и Славенко Терзић, (рођен 1949, 73 године) историчар, чије се име често помиње у круговима блиским Српској Академији наука и уметности. Према нашим сазнањима он је заинтересован за кандидатуру, а има и добре односе са владајућим режимом, био је и саветник Александра Вучића.

Славенко Терзић 1949 (73 )

Неки од ових кандидата можда ће се кандидовати за потпреседника САНУ или место генералног секретара и у том случају потребно је такође прикупити 20 потписа подршке колега из Академије.

Осмог марта Изборна комисија САНУ саопштиће званично листу кандидата за председника, два потпреседника и генералног секретара Академије.  До тада има месец дана и неке нове информације ће стићи у јавност па ће се знати више о овим колико важним толико и загонетним изборима у САНУ.

У сваком случају кандидата за председника неће бити много, реално један до два академика могу бити кандидати за највишу функцију и због тога што треба прикупити чак 20 гласова за номиновање за председника.

…………………………………………

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Заборављени злочини муслиманске милиције у Плаву

Gost autor

Експерти са острва предлажу коначна територијална решења на штету Срба

Prenosimo

Србија више не треба да признаје Шмита

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
2 Comments
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Д. Зб.
Д. Зб.
1 година раније

Беспрекоран текст. Моја маленкост је за Славенка Терзића као челника САНУ

Božidar
Božidar
1 година раније

Odličan tekst.
Svakako Terzić nije loše rešenje, a i blizak je SNS sto mu daje možda blagu prednost. On će se kao i svaki pljevljak kandidovati ako mu neko kaže da se kandiduje. Što je opet bolja opcija od onih koji će se sami kandidovati, misleći da su najbolji na svetu i raditi protiv srpskih interesa. Terzić makar mi se čini ne bi radio protiv srpskih nacionalnih interesa.

2
0
Would love your thoughts, please comment.x