Србе треба лиштити права, а Србију земље, све док се не угаси као држава

Западњаци су кували жабу – а из лонца је изашао змај

  • Сада Американци траже да Србија призна независно Косово, иако га признаје мањина држава света као што га не прихватају ни Уједињене нације
  • Повијајући се тако на ветру ми нећемо престати да будемо онај бор који је преживео Потоп
  • Поражени, понижени и расути – ми смо ипак држава Обилића и Принципа, Тесле, Пупина и Миланковића

Пише: Чедомир Антић, историчар, председник „Напредног клуба“

Ту нема много међународног права ни дипломатске вештине. Србе треба лиштити права, а Србију земље, све док се не угаси као држава. Рецепт је виђен 1916. и 1941. године, променила се само идеологија.

Када би за Србе у другим државама важило правило које постоји на Косову и у БиХ – Црна Гора и Хрватска не би постојале као државе.

Када би пак, за Србе важила правила која су примењена на Албанце у Северној Македонији – Срби би били доминантни у владама Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске.

Када би на Србе, коначно, била примењена права која захтевају за Бошњаке/Муслимане, Југославија би још увек формално постојала, а вођства Хрватске и Словеније била би под међународним санкцијама. Толико о Америчким начелима и евроунијашкој праведности.

Питање статуса Косова и Метохије није ни питање правде ни питање казне. Албанци су под Милошевићем имали више права и простора него Срби под Шуваром. Није јасна ни казна која се крије иза „јединственог случаја“ косовске независности. Наиме, Косово-УНМИК се од Србије није отцепило по „ремедијалном“ принципу (начели „излечења“ од лоше власти). Напротив, оно се отцепило од протектроата УН. Власт на коју су се Албанци жалили смењена је седам година раније. Успостављена је влада која се ништа није разликовала од (северно)македонске, али су САД и савезници ипак Албанце отцепили и признали Косово. Тиме су дали преседан који ће можда довести до комадања Руске Федерације и НР Кине, али ће без сваке сумње завршити тамо одакле је потекао – у Калифорнији, Дакоти и Тексасу (где ће неки будући Дејви Крокет изигравати рашчупаног сељобера из Дренице).

И све то није довољно: сада траже да Србија призна независно Косово, иако га признаје мањина држава света као што га не прихватају ни Уједињене нације. Преговарамо уз „правила“: да је Косово већ независно, да је статус српског народа већ одлучен, да статус наших светиња не може бити ни онакав каквим га је одредио од нас неприхваћен Ахтисаријев план на основу кога је Косово и прогласило независност. Преговарамо о међусобном признању уз отворено питање Прешева и Бујановца и без права за српски народ у Албанији.

Преговарамо уз искуство и поуздане информације да ће нас после присиљавати да синкционишемо Републику Српску и помогнемо њено укидање. Као и да се одрекнемо српског народа у Црној Гори, коме би амерички и савезнички фашисти дозволили равноправност само док им је потребан да промене наркократску администрацију Мила Ђукановића, а после заједно са СПЦ поново буду највећи непријатељи САД на Балкану (како је то мудро рекао један генерал Војске САД који мисли – вероватно подстакнут призором дугачке браде – да је Осама бин Ладен епископ православне цркве).

Карикатура: Зоран Михаиловић

Па ипак, ми преговарамо. Помагали су најгоре међу нама. Финансирали стотинама милиона долара најгори олош у нашој политици, науци и култури. Бомбардовали су нас. Санкционисали нас. Па ипак, данас је Република Српска бољи и успешнији ентитет БиХ, већ петнаест година нису успели да јој отму нити једну надлежност.

У Црној Гори се црква показала јача него икада у протеклом веку. Српски народ је успео да као окосница опозиције обори наркократију и поврати власт на 75% територије Црне Горе. Ускоро ће добити и свој удео у влади. Очували смо цркву и народ и на Косову и Метохији. Током протеклих година више држава је одбацило признање, него што је признало албанско Косово. Погледајте народне у сличним невољама – Русе, Турке, Мађаре, Јермене… Онда размислите, ко је истински победник међу њима и ко је нацију и државу сачувао.

Карикатура: Горан Дивац

Све се завршило тако што је данас за једну националну и спољну политику бар 82% грађана Србије. Западњаци су кували жабу – а из лонца је изашао змај.

Цена свега је популистичка и ауторитарна власт. Повремене експлозије народног незадовољства и дисконтинуитети. Цена је и све већи осећај угрожености и мржње према онима који нас терају да играмо игру мачке и миша, те да попуштамо очекујући да ће са одлагањем наметања таблица или остваривања обезвлашћене Заједнице српских општина нешто у свету поћи другачије и по нас повољније. Повијајући се тако на ветру ми нећемо престати да будемо онај бор који је преживео Потоп, као што те патуљасте Нато- државице, без обзира на сву форму, не могу да превазиђу ген кризе и неуспеха који су им неоколонијални злонамерници уградили у време када су их формирали. Имали сте одличне државе, али оне су Ништа. Ништа – са највећим спомеником на свету краљу туђину; Ништа – са министрима који дају оставке иако су под оставком; Ништа – када их њихови најбољи историчари називају тек „земља између“.

Инструктор обучава антисрпску коалицију

Поражени, понижени и расути – ми смо ипак држава Обилића и Принципа, Тесле, Пупина и Миланковића. Такви ћемо остати и када на Балкану не буде више ни Албанаца ни Словена. Нас ће запамтити, а не антрополошки изузетак – ненандерталцу сличну креатуру, чији је језик живео само док је био председник Скупштине.

Линк

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/cedomir-antic-nacionalna-politika/

………………………….

5 1 vote
Article Rating

Related posts

Русија неће постати америчка колонија

Славко

Свет слеп и глув на српске жртве и вапаје у Сребреници

Prenosimo

Јакшић: Италијане слао неко „одозго”

Јово
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x