Папа иде у Београд да би Степинац био проглашен светим?

              Сусрет Папе и Вучића у Ватикану 2019. године

ЈУТАРЊИ ЛИСТ  НАВОДНО ОТКРИВА ШТА СЕ ЗБИВА ИЗА КУЛИСА У ТРОУГЛУ ВАТИКАН-БЕОГРАД-ЗАГРЕБ

  • Постоји, по наводима Јутарњег листа,  дипломатска офанзива која би обезбедила долазак Римског папе у Београд. Цела акција се одиграва углавном у тајности, па је сада, кобајаги, треба обелоданити

Напомена:

Овaj текст Јутарњег листа направљен је као шпекулисање са темом о доласку папе у Србију, од ничега се правила прича, јер у тексту нема никаквих нових аргумената. (Иначе, писци чланка указују на главне догађаје који су се збили у кругу СПЦ, Ватикана и Католичке цркве у Хрватској у последње време, али и грубо подмећу и у исту раван стављају Логор смрти Јасеновац са Вуковаром, поводом исфорсиране и нерелане претпоставке о посети папе овим местима. Спин је и прогноза о кандидатима за новог српског Патријарха, као и још неке вешто подметнуте  тезе).

Очигледно је да је  неким круговима и групама био интерес да се ова тема баш сада појави на насловним странама штампе… (Дегутантно је баш сада, јер је и српски Патријарх Иринеј у врло тешком стању). Да не калкулишемо о томе коме је све у интересу да се о овоме пише на  интригантан начин, а потом расправља и дискутује, али би интерес могли да имају и српска и хрватска страна, а не мањи ни Ватикан.

Иначе, не види се ниједан конкретан повод за овакав текст и најаву посете папе Србији што се тиче проглашења Степинца светим, јер то је груба манипулација пошто о тој теми никаквих нових детаља нема.

Намерно или не, најважније што је заборављено је да је за посету римског епископа Србији потребна сагласност Српске православне цркве. А те сагласности  још нема! Такође, папа без јасне и изричите сагласности већинске цркве земље у коју жели да оде никада до сада није отишао. Друга је ствар, ако аутори чланка не мисле на посету првог човека Ватикана Србији на позив себи равног у Београду, јер блиска прошлост казује да је тога било.
И исто тако важно, а познато је бољим познаваоцима прилика у обема црквама да постоји договор (из блиске прошлости)  два поглавара римокатоличке и православне цркве, склопљен на Куби, да ће папа прво једног дана посетити Москву, па ће тек потом, моћи касније да дође у Србију.

И последње, текст има за један од циљева да провери реаговање јавности у Србији, да „испипа“ пулс грађана и верника на једну овакву провокативну вест, а она одговора првенствено актуелној политичкој номенклатури у Србији.

У крајњем случају, покушај наметања доласка папе у Србију може да буде још један од притисака на Србију ради њеног отклањања од Русије!

:*:*:*:*:*:*:*:*:*

Пишу: Владо Вурушић и Роберт Бајруши

Посљедњих неколико тједана у трокуту Ватикан – Београд – Загреб догодиле су се неке интригантне ствари које су заголицале машту, поготово јер се по устаљеном црквеном “правилу” све одвија полако и уз пуно “читања између редака”. Но, једна од главних ствари која би се могла ишчитати или се ваља иза брда из те успорене, али активне ватиканске дипломатске активности, јест могући договор посјета папа Фрање Београду. А у склопу тога извире и оно неизбјежно питање које већ дуго “тишти” Цркву у Хрвата, а већ се прелило и постаје важно национално и политичко питање – коначно проглашење Алојзија Степинца светим, а које је камен спотицања у односима двију цркава не само на овим просторима него и у односима Ватикана са СПЦ-ом. Наиме, поклопило се, у задње вријеме, неколико сусрета и посјета те занимљивих иступа који изазивају позорност.

Факсимил насловне Јутарњег листа од 14. новембра

Средином листопада апостолски нунциј у Хрватској, монсигнор Гиоргио Лингуа посјетио је, у поводу благдана Свете Терезије, пожешкога бискупа Антуна Шкворчевића, да би затим, за јавност помало ненадано, заједно с њим и пакрачко-славонским епископом Јованом Ћулибрком посјетио Јасеновац те у тамошњој мјесној цркви Св. Николе предводио екуменску молитву. Но, случајно или не, истодобно је у посјету Загребу, односно нунцију у Хрватској, био и апостолски нунциј у Београду Луциано Суриани. Исто тако почетком студенога и сам папа Фрањо је дао интервју београдској Политици, што многи виде као најаву његова посјета, за који се наравно не зна када би се могао догодити. Но, Црква је институција гђе вријеме другачије тече.

Давна жеља Папе

Посјет папе Фрање Београду је, зна се већ дуго, његова давна жеља, и то због Папине екуменске политике, поготово успоставе сурадње и веза с православљем, а СПЦ се уз Руску православну цркву сматра врло јаком и утјецајном црквом, као посјет земљама у којима је католичка заједница у мањини.

Зграда Римске курије у Ватикану

Но, треба рећи да је још 2018. године државни тајник Свете Столице, кардинал Пиетро Паролин посјетио Србију те се већ тада нагађало да је дошао испипати терен је ли тај посјет уопће могућ и остварив. А колико је папи Фрањи важна Србија, виђело се и у свибњу 2019., када је интервју Политици дао Пиетро Паролин. У интервју је експлицитно затражио православно-католичку сурадњу. “Жеља Свете Столице је да све вјерске заједнице ове регије буду у стању да заједнички закораче на пут истинског помирења и да могу постати модел превладавања конфликата за цјелокупно друштво”, рекао је тада Паролин који је, успут, сигурно не случајно, споменуо одличне односе папе Фрање и патријарха Иринеја.

Београдски надбискуп Станислав Хочевар је, пак у недавном интервјуу ИKА-и, одговарајући на питање о могућем посјету Папе Београду, баш кроз потезе главног тајника Паролина истакнуо да у “неким малим догађајима не гледају превелике ствари”. Државни тајник, каже надбискуп Хочевар, “није дошао припремати пут за Папин долазак”, али је потврдио да је “нормално да Свети Отац жели доћи”.

Отежавајуће околности посете

Но, посјет Београду има неколико отежавајућих околности. Свакако да су питања Јасеновца и Алојзија Степинца врло важна “ставка” за тај евентуални посјет, али и став СПЦ-а према том евентуалном посјету јер, кажу добром обавијештени кругови у Београду, такав догађај неће проћи без “одобрења или договора” с РПЦ-ом, поготово док је на челу СПЦ-а патријарх Иринеј. Папин евентуални посјет имао би и велике политичке реперкусије у самој Србији, која је у националистичком неомилошевићевском заносу, премда Александар Вучић, колико се зна, не би имао ништа против, али ипак не смије на своју руку без договора с врхом СПЦ-а, гђе такођер влада отпор посјету многих високих црквених достојанственика.

Вучић је 2019. године био у Ватикану на сусрету с Папом, гђе је речено да је у будућим односима Хрвата и Срба јако битна улога Свете Столице. А у Београду се увијек посебно истиче како Ватикан унаточ “притисцима” није признао неовисност Kосова (то је истакнуто и у поднаслову Папина интервјуа Политици). Kамен спотицања је и некадашњи загребачки надбискуп Степинац.

Степинац светац или злочинац

Подсјетимо да папа Фрањо одуговлачи са “светошћу” Степинца управо због СПЦ-а. И у интервјуу ИKА-и београдски надбискуп Хочевар је рекао да се “премало рационално приступа том питању, јер нисмо све проучили”. Хочевар додуше каже да га је Црква прогласила блаженим, “признала га је и светим”, али је ипак надопунио како мисли да је “било премало проучавано” те “када се проучавао случај Алојзија Степинца, не знам јесу ли сви архиви били довољно проучени? Зато сам већ тада постулатору (Батељи) говорио да би, по мојем скромном мишљењу, требало створити много јачи и бољи повијесни оквир”, рекао је Хочевар у разговору за ИKА-у.

Степинац учествује у јавној церемонији са хрватским усташама за време НДХ

Но, у томе се спомињу и неке тешке препреке – сам патријарх Иринеј и Алојзије Степинац, за чију “светост” у Србији не желе нити чути. Нунциј Луциано Суриани је у свом љетошњем интервјуу ИKА-и рекао да су са стране Свете Столице и папе Фрање пријеђени сви могући путеви како би се уклонила свака сумња око Степинца. Тада је, наводи ИKА, затражена и успостављена комисија, састављена од чланова Срба и Хрвата, која је омогућила да се обнови дијалог, који је био прекинут, а који је донио одређене плодове. Жеља је обје стране да се тај дијалог настави, како би се бацило свјетло и на друге аспекте тог повијесног раздобља, болног и контроверзног. “У сваком случају, било би ми жао да ти догађаји наставе бити несавладива препрека у односима између Kатоличке цркве у Хрватској и Српске православне цркве, јер је то и рана на нашем кредибилитету као кршћана'”, истакнуо је нунциј Суриани.

Папин спекулативни пут по Балкану

Осим тога, друга највећа препрека Папина посјета је сам партијарх Иринеј (без обзира на то што га је и Папа у свом интервјуу Политици обасипао комплиментима, а то стално ради и нунциј Суриани) као припадник конзервативне и тврдолинијашке струје. Иринејево здравље је нарушено (због болести је једва успио суђеловати на прослави осам стољећа СПЦ-а, а сада има коронавирус), и већ мјесецима се спекулира о његовом насљеднику. По Статуту СПЦ-а још увијек је на снази одредба о ждријебу при избору новог патријарха, што значи да постоји нека разина неизвјесности, али сада се ту појављују три незаобилазна кандидата: епископ бачки Иринеј Буловић, владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк и загребачким митрополит Порфирије Перић. Иринеј Буловић је гласноговорник СПЦ-а, теолошки образован, а недавно је доживио изнимно срдачан пријем када је посјетио РПЦ.

Спомен парк логора смрти Јасеновац

Папа Фрањо, кажу у неким црквеним круговима, жели то учинити не само у склопу своје екуменске политике него и као увјет за нормализацију односа Хрватске и Србије, у чему управо двије Цркве, односно клер може дати кључни допринос.

Но, неки црквени и политички кругови чак спекулирају о врло “револуционарној” могућности која се провлачи како би Папа, управо због нормализације хрватско-српских односа, могао у склопу “београдске турнеје” можда свратити и до Загреба, док неки спомињу да би папа Фрањо могао, јер толику храброст има, можда обићи Јасеновац и Вуковар. То се тек успут спомиње, онако у пола гласа, више као нечије нагађање или нечија жеља, него, за сада, као стварна могућност.

Противници на обје стране

Наиме, један такав потхват морао би задовољити многе не само вјерске него у првом реду политичке предувјете и Загребу и Београду, али и имати још више противника на обје стране. Не треба нити говорити како је Јасеновац једна од болних точака хрватско-српских односа, у којима су с једне стране на ђелу покушаји ревизије тог усташког логора смрти, гђе је највише страдало Срба, уз Жидове, Роме и Хрвате који нису подржавали режим и нацифашистичку творевину НДХ, а с друге настојања многоструког умножавања српских жртава те ставања на терет данашњој Хрватској тог злочина и настојања да се представи као “насљедница” НДХ. Почетком 2016. године Иринеј је положај Срба у Хрватској успоредио са ситуацијом у НДХ. “Данас Срби страхују да не доживе оно што је доживјело више од милијун њихових предака”, рекао је и по тко зна који пут узбуркао духове.

Јасеновац симбол зла

Међутим, постоје и они који о овако трауматичним темама размишљају озбиљније, као што је владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк), који је ових дана на загребачкој трибини привредника упозорио на најезду ревизионизма у Србији и Републици Српској. “Даје се подршка, па и државни ордени Гидеону Греифу који говори о 1,400.000 жртава Јасеновца. Струка шути као да се све дешава у некој другој држави. Kао што се боримо против оних који Јасеновац проглашавају љечилиштем, требамо се борити и против оних који дају неумјерене цифре”, рекао је владика Јован и позвао на заједничко писање анализе Греифових теза.

Није само могући долазак папе Фрање у Београд изазвао интерес, него је кроз каптолске ходнике прострујало да су два нунција, а монсигнора Лингу иначе у овдашњим црквеним круговима називају Папиним скаутом за хрватску црквену хијерархију, разговарали не само о том важном посјету него и о новим именовањима по хрватским бискупијама, али и сигурно су се дотакли питања тко ће наслиједити дугогодишњег београдског надбискупа Станислава Хочевара који ускоро иде у мировину. Именовање београдског надбискупа увијек је деликатна и политичка ствар, поготово ако се размишља да би Хочевара, иначе Словенца, могао наслиједити можда нетко из Хрватске. А то је нешто што ће одлучити вјеројатно сам(о) Папа, уз детаљну анализу и таквог могућег потеза не само с вјерског него у првом реду с националног и политичког аспекта и односа двију земаља.

……………………….

Извор: https://www.jutarnji.hr/vijesti/svijet/papa-ide-u-beograd-da-bi-stepinac-bio-proglasen-svetim-otkrivamo-sto-se-zbiva-iza-kulisa-15003706

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Како су нас убијали ковидиоти

Gost autor

„Поглед у маглу“

Gost autor

Никаквог озбиљног развоја Србије нема, и не може бити у аранжману са ММФ

Prenosimo
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x