Друштво, Истраживања-Досије, Лист "ПОЛИТИКА", Политика, Србија

Јакшић: Италијане слао неко „одозго”

 

ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: КАКО ЈЕ ПРОДАТ ДЕО „ТЕЛЕКОМА СРБИЈЕ” (2)

 

  • Због одбијања да потпише уговор о продаји дела „Телекома” Милорад Јакшић смењен са места генералног директора ЈП ПТТ „Србија”. –
  • Понуда Италијана, са улагањем чак 8,6 милијарди долара, унела и прву сумњу.-
  • Јакшић убеђиван да потпише уговор не само о продаји дела „Телекома” већ и ресурса РТС. –
  • Процена вредности која никада није објављена

 

Пишу: Горан Волф  и Јово Вукелић

 

петак, 6. април  2001.

За српски „Телеком” Италијани су били заинтересовани још почетком 1994. године када је први пут у нашој земљи боравила једна делегација из Италије. Тада је извесни гроф, како каже Милорад Јакшић, који је у то време био генерални директор ПТТ, понудио улагање од невероватних 8,6 милијарди долара. Већ је та, потпуно нереална прва понуда унела сумњу у то да се ради о озбиљним преговарачима. Али, они су долазили „одозго”, слао их је неко из самог врха наше тадашње власти.

– ПТТ „Србија” почео је да обавља припреме за приватизацију још почетком 1993. године када је за консултанта изабран ЦЕС Мекон. Иако смо били у „кавезу”, изоловани од остатка света, постало је јасно да се припреме за „нормално време” морају обавити. Телекомуникације су доживљавале велику експанзију и јасно је било да би нас заостајање много коштало. Тако је на инсистирање ПТТ и оформљено Министарство за телекомуникације, тражена је и израда новог закона… ЦЕС Мекон је радио на интерној процени наше вредности, али много тога је било проблематично – каже Милорад Јакшић, човек који је смењен са места директора ПТТ непосредно пред саму продају замашног дела „Телекома”.

Милорад Јакшић је смењен јер није хтео да потпише сумњив уговор о продаји “Телекома”

Иако је ЦЕС Мекон био драгоцен консултант, са њиховом проценом није се могло ићи на међународну лицитацију која је једина могла да да јасну слику колико заиста у том моменту вреди српски „Телеком”. Ангажован је и NATWEST у јуну 1996. године. Иако је наш рејтинг због рата у окружењу и тада тек ублажених санкција био веома низак, опет се месец дана пре ангажовања NATWEST појављују Италијани, са новим, врло агресивним предлозима и наступом.

Подвала Италијана

– Они су инсистирали да се иде на директну нагодбу да се распише лицитација, до које сам заиста веровао да ће доћи. Тако је и направљен „Протокол”, документ у којем је стајало да ће они бити позвани на лицитацију на коју је требало да дођу када се заврши процена. Али, ни овакав документ Италијани нису желели да потпишу. Објаснили су да је нужно да се то прво преведе на италијански језик. Али тај нови документ опет је садржао клаузулу о директној продаји.

Ја сам био против тога и одбио сам да потпишем такав документ – каже Јакшић, који је за „Политику” први пут проговорио о целом овом сумњивом послу у којем су учествовали многи високи политичари из самог врха власти Италије и Југославије.

Наступило је затишје. Стручњаци ПТТ, међународних одитора и ЦЕС Мекона радили су даље на процени и проналажењу стратеш-ког партнера. Циљ је био да то буде јака телекомуникациона компаnија попут „Дојче Телекома”, „Франс Телекома” или „Телекома Италија”… није био циљ да то буде нека банка или осигуравајуће друштво који би нас једноставно купи­ли. Веровало се, прича Јакшић, да ће тај стратешки партнер помоћи наш развој. Јер телекомуникације су, то је ваљда свима јасно, ,,-нервни систем” сваке развијене земље.

……………………………….

САОПШТЕЊЕ ДСС-а 

Расветлити трансформацију „Телекома Србија”

Демократска странка Србије је саопштила јуче да „подржава настојања надлежних да се расветле околности у вези са трансформацијом ,Телекома Србија’, уплетеношћу бившег државног апарата у послове »Дафимент банке’ и сличне махинације”.

ДСС сматра да је потребно још „одлучније и храбрије откривање и кажњавање свих виновника криминалних радњи који су се, под изговором ивтереса државе, лично бесправно обогатили”.

Наглашавајући да треба поћи од чињенице да нема недодирљивих и повлашћених, ДСС у саопштењу истиче „да кривци и одговорни, њихови помагачи и саучесници, без обзира на тренутне позиције на којима се налазе или су се налазили, морају бити изведени пред лице правде“. 

(Танјуг)

……………………..

– Веровали смо да ће јак партнер нама трансферисати нову технологију, да ће сарадња са њиховим менаџментом помоћи и убрзати развој. Сада смо установили да је наш ПТТ био у многим елементима на нивоу њиховог система, али притисци да се ради баш са Италијанима били су велики.

Сав припремни посао наши одитори  NATWEST и Прајс Вотерхаус требало је да заврше средином фебруара 1997. године када би се и обзнанила цифра – колико наше телекомуникације вреде по оцени светских стручњака. Наравно, права цена знала би се тек по завршеној лицитацији, јер свака роба вреди онолико колико се за њу на крају понуди… тврди Јакшић.

Било је то време када је политичка сцена била прилично врела. Због покрадених избора трајале су познате шетње — демонстрације присталица тадашње опозиције. У посао око продаје српских телекомуникација умешали су се људи из самог врха власти, кадрови ЈУЛ-а, за које Јакшић тврди да не зна по ком су основу уопште ту послати, али режија за предстојећу трговачку представу изгледа да је била већ урађена. У ком је својству у свему учествовао Љубиша Ристић остало је непознато. Тако је 15. јануара и организован нови састанак са Италијанима.

Ова Ристићева улога у трговини “Телекомом” била је нејасна

– Овог пута, а ваља имати у виду да још није била завршена процена наше вредности, дат нам је још невероватнији предлог документа који је требало да ја под притисцима потпишем. У том документу стајало је чак да ми Италијанима продајемо и део телекомуникационог система РТС, да ће будућа заједничка фирма имати два генерална директора… Истовремено је дат политички налог да се све то прихвати – сведочи Јакшић.

 

………………….

Како је процењиван „Телеком”

Вредност неког телекомуникационог еистема одређује се пре свега по броју инсталираних телефонских линија, степену дигитализације мреже, приходу који остварује и другим параметрима. За само две године, када су нам санкције ублажене, 1995. и 1998. инсталирано је у Србији око 745.000 линија, а већ смо имали око два милиона.

– Калкулисало се да је вредност прикључка око 3000 марака и када се то помножи са 2.745.000 добија се цифра од осам-девет милијарди марака. Месечни приход ПТТ у то време је износио око 100 милиона марака. Наравно да је баш ту цену било тада тешко постићи јер смо по ризику улагања били на 139. месту у свету од могућих 180-190 земаља, ту је био

и рат у окружењу и све је то, уз друге елементе, обарало нашу вредност. Економска ситуација је, захваљујући програму Аврамовића, била релативно добра, па је то, рецимо, утицало позитивно на вредност – каже Јакшић.

Тадашње руководство ПТТ хтело је да се све уради по моделу Чешке, земље која нам је можда била најсличнија по степену развоја, броју становника… Прилика да се тако и уради није добијена. Сменени су или на други начин уклоњени и ућуткани сви у које сам државни врх није имао пуно поверење. Чак су опструисани и новинари који су о свему хтели отворено да пишу.

Последице сада, како каже Јакшић, сви трпимо, а оне су дугорочне и тешко их је исправити.

………………………

„Потпишите ви, председниче”

– Сам Мирко Марјановић, који је тада изашао са лечења у болници, рекао ми је да је ово, што се њега тиче све у реду и може за 15 минута да се потпише. Одговорио сам му да телекомуникациони систем Радио телевизије Србије није у мојој надлежности. Питао сам га да ли у Италији иједну фирму воде два генерална директора и на крају му објаснио да само он сам то може да уради. ПТТ је државно предузеће, а он председник владе. Ја нисам могао да потпишем нешто што превазилази моја овлашћења – каже Милорад Јакшић, додајући да су му и последице овог чина биле јасне.

После овог састанка Милорад Јакшић је, наравно, смењен. Одлуку о смени саопштио му је опет лично, али коректно, како сам каже, 28. јануара 1997. године тадашњи председник владе Србије Мирко Марјановић. Јакшић верује да је све било срачунато на то да праве цифре о вредности нашег „Телекома”, стручне процене које су биле пред завршеткиом, не угледају светлост дана као и да се не распише лицитација. О свему овоме до сада није никоме јавно говорио.

Уз потпис председника владе Мирка Маријановића “Телеком” је продат

— Наш телекомуникациони систем је после продаје стагнирао. Уместо убрзаног развоја, како је то свуда у свету, све је заустављено сем мобилне „064″. Очигледан је циљ страних партнера да се само извуче профит, систем је заостао, а нико до сада није потезао ово питање. Из профита „Телекома” уместо фиксне развијана је само мобилна телефонија.

Зашто нико из тадашње опозиције која је сада на власти није прозивао владу? Сама влада Србије ниједног момента није чинила оно што би јој била и обавеза. Нико није тражио промену организације која је довела до овог стања, проверу послова које обављају Италијани, па и Грци. Важност телекомуникација за војску, полицију, платни промет, привреду, грађане, и све друто је огромна, а тек сада се овај проблем уочава — каже Јакшић.

(Сутра, наставак 3: Борис Тадић коментарише продају дела „Телекома”)

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of