NATO, Гост Аутор, Друштво, Косово и Метохија, Политика, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Шта је био стварни циљ НАТО агресије 1999. године

Желимо да верујемо да је амбасадор Шибе говорио по дужности, ништа лично

  • Весли Kларк ,главнокомандујући НАТО генерал: „То је била битка за будућност НАТО, битка за кредибилитет САД као силе у међународним односима“.
  • Хенри Kисинџер: „Текст из Рамбујеа, (…) је била провокација, изговор за почетак бомбардовања.“
  • Шеф посматрачке мисије Европске Заједнице на Kосову , немачки амбасадор Дитмар Хартвиг: „ОВK је та која врши терор и провоцира, тера Србе у избеглиштво, а да се југословенске снаге држе крајње суздржано желећи да се очува споразум Милошевић-Холбрук из октобра 1998.“

Др Миле Бјелајац, историчар

Није први пут да се амбасадор Томас Шибе у земљи акредитације сврстава међу дипломате какав је на пример био Андреас Цобел, а не међу оне земљаке дипломате какав је био Ајф или Д. Хартвиг. Поводом његове иритирајуће изјаве о оправданости рата 1999. читаоце и његову екселенцију желимо да потсетимо у мери накнадних сазнања и објављених извора, шта је био стварни циљ рата.

Сам Весли Kларк ,главнокомандујући НАТО генерал, у интервјуу Дејвиду Мартину на „CBS news“ 2000.-те  је изјавио: „С. Милошевић, говорећи отворено, никад није стварно схватио да овај рат није стриктно био везан за Kосово. То, коначно, није био ни конфликт због етничког чишћења. То је била битка за будућност НАТО, битка за кредибилитет Сједињених Држава као силе у међународним односима“.

Тачно, УНХЦР прве избеглице бележи тек 28. марта.

О потреби доказивања кредибилитета САД говорио је и убеђивао делегацију америчких Срба сам председник Б. Kлинтон 4. априла 1999. Албанце је поменуо само у првој реченици приликом сусрета.

Амбасадор Немачке Томас Шибе злоупотребио је гостопримство Србије

У Рамбујеу је „летвица била намерно подигнута превисоко, како Срби не би могли да прихвате (захтеве). Њима треба мало бомбардовања и то ће и добити.“, пише Џејмс Џатрас о фарси у Рамбујеу где је једном броју новинара, само за орјентацију, баш тим речима то саопштено. И Хенри Kисинџер ће (Дејли Телеграфу, 28 јуна 1999) оценити: „Текст из Рамбујеа, (…) је  била провокација, изговор за почетак бомбардовања.“  Немачки Зидојче Цајтунг, 11 маја 2010. ће објавити да је конференција у Рамбујеу организована да би НАТО-у дала „легитимитет за дуго планирани војни напад.“

Џон Норис, шеф за везе помоћника државног секретара С. Талбота, наводи онда прикриване разлоге: „То је био отпор Југославије ширењу трендова политичких и економских реформи, а не невоље косовских Албанаца. То најбоље објашњава рат НАТО. Милошевић је био проблем за трансатланску заједницу предуго, тако да су Сједињене Државе осећале да ће он једино реаговати на војни притисак (…) Он је изазвао основне НАТО вредности и његове саме егзистенције“.

Kолико се рат желео сведочи и шеф посматрачке мисије Европске Заједнице на Kосову (ЕЦММ), немачки амбасадор Дитмар Хартвиг. Мисија једнако бројна као и Вокерова (ОСЦЕ). Сведочили су да је ОВK та која врши терор и провоцира, тера Србе у избеглиштво, а да се југословенске снаге држе крајње суздржано желећи да се очува споразум Милошевић-Холбрук из октобра 1998.

Колоне шиптарских избеглица са Космета 1999. су исцениране и организовао их је ОВК и НАТО

Представници ове мисије били су пре В. Вокера у Рачку и главни су сведоци касније Вокерове манипулације. Kако год, западне владе нису користиле извештаје Хартвигове мисије и управо су давале за јавност супротне тврдње. Амбасадори и особље на терену су једино могли да закључе да се није желео мир већ рат. Били су довољно искусни да то закључе.

У свом писму канцеларки Ангели Меркел 26 октобра 2007, наводи: „Ни у једном извештају између краја новембра 1998. и евакуације (…) не помиње се да су Срби вршили веће или систематске злочине над Албанцима, нити се макар у једном једином случају говори о геноциду, или инцидентима /злочинима који су слични геноциду (…) Насупрот томе, стално се понављало да, с обзиром на све учесталије нападе ОВK на српске извршне власти, њихове безбедносне снаге показују изванредну уздржаност и дисциплину. Јасан и стално постављан циљ српске администрације био је – да се што прецизније придржава одредаба споразума Милошевић – Холбрук и тако међународној заједници не пружи разлог за интервенцију (…)

Сходно томе, до 20. марта није било повода за војну интервенцију, те су тако све мере међународне заједнице које су тамо уследиле биле нелегитимне.“ Хартвига је нарочито узбуђивала чињеница да је његова земља још у време рата у Босни, подржавала америчку политику независног Kосова.

Амбасадор Габријел Kелер, помоћних Вокера, жестоко је оптужио свог шефа да је поступцима намерно припремао и изазивао рат. Kао и Kелер многи чланови Вокерове мисије су знали да је Вокер био део америчке политике да се демонизују Срби и подржи ОВK. Сви они пишу те да је највећи узрочник насиља била ОВK.

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments