Усташки злочини су невидљиви за хрватско правосуђе

Ратним злочинима и злочинцима у Плавну и Груборима код Книна 1995. године нема ко да суди

  • Српске цивиле убили су припадници антитерористичке јединице “Лучко” у саставу Специјалне полиције Хрватске током акције “Олуја обруч”, 25. августа 1995. године
  • Међу жртвама има више веома старих људи, и мушкараца и жена у доби од 87 до 97 година. Већина жртава убијено је хицима из ватреног оружја, али поједине жртве убијене су веома брутално

Комеморација српским цивилима, углавном старим лицима, који су убијени у погрому “Олуја” 1995. године, одржана је јуче у селу Плавно и његовом засеоку Грубори код Книна.

Специјални изасланик председника Србије за решавање питања несталих лица у Хрватској Веран Матић, указао је на чињеницу да за ове злочине до данас нико није одговарао. “Треба прекинути завет ћутања који је карактерисао суђење за овај злочин у Груборима. У пресуди пише да су цивили убијени само зато што су Срби, зграде су паљене само зато што у њима живе Срби”, истакао је Матић, преноси РТРС. Он је истакао да се некажњени злочини увек враћају и наносе зло. “За све наше земље важи исто – да се морамо изборити са злом у нашим редовима, да злочини морају бити кажњени, јавно и стално осуђивани, морају постати део наратива наших институција на свим нивоима”, поручио је Матић.

Ђуро Грубор је рекао да је међу погинулима био и његов брат, који је једини био нешто млађи, док су остало били стари људи. “Осећај није нимало угодан, међутим идемо на то да морамо опростити, али не смемо заборавити”, поручио је Грубор.

Потпредседник хрватске владе Бранко Бачић, који је присуствовао комеморацији, поручио је да је својим доласком хтео да изјави саучешће породицама погинулих у Груборима. “То је цивилизацијски гест који морамо направити једни према другима, разумети колико бола су злочини проузроковали породицама страдалих како би то био искорак у грађењу укључивог друштва” навео је Бачић.

Комеморацији, коју су организовали СНВ и Вијеће српске националне мањине Шибенско-книнске жупаније, присуствовали су и посланик у Хрватском сабору Борис Милошевић, потпредседник Владе Ања Шимпрага, градоначелници Книна и Дрниша, шибенско-кнински жупан, те амбасадор Хрватске у Србији.

Српске цивиле у засеоку Грубори убили су припадници антитерористичке јединице “Лучко” у саставу Специјалне полиције Хрватске током акције “Олуја обруч”, односно након акције “Олуја”, 25. августа 1995. године. Тада су убијени Марија Грубор (90) Милош Грубор (80), Јован Грубор (73), Јово Грубор (65), Милка Грубор (51) и Ђуро Карановић (41), а све куће у Груборима су запаљене. Неке су жртве убијене хицима из ватреног оружја, неке заклане, а неке запаљене у својим кућама.

Ослобађајућа пресуда бившим припадницима хрватске Специјалне полиције због ратног злочина у Груборима Жупанијско државно тужилаштво у Загребу подигло је крајем 2010. године оптужницу против тројице бивших припадника хрватске Специјалне полиције због ратног злочина у Груборима. Фрањо Дрље, који је био командир групе, Божидар Крајина и Игор Бенети оптужени су да су 25. августа 1995. године у Плављанској долини, током акције претраживања терена названој “Олуја обруч”, ушли у засеок Грубори, убили шест преосталих српских цивила и запалили све куће.

Жупанијски суд у Загребу је 2014. године донео је ослобађајућу пресуду, јер је закључио да нема доказа да су Дрље и Крајина починили злочин који им се ставља на терет. ” У Груборима је почињен страшан злочин, починили су га припадници АТЈ Лучко. Убијени су невини, стари људи испред својих кућа. За то нема никаквог оправдања”, рекао је судија Здравко Мајеровић током изрицања ослобађајуће пресуде.

Врховни суд Хрватске је 2016. године, након жалбе Тужилаштва, укинуо пресуду и вратио предмет на поновљено суђење, али је оно 2016. године поново завршено ослобађајућом пресудом. Ту пресуду хрватски Врховни суд, потврдио је 2019. године.

Како се злочин догодио

Припадници АТЈ Лучко у Груборе су ушли у склопу акције Олуја – Обруч, односно припреме и осигурања терена за најављено путовање председника РХ Фрање Туђмана из Загреба у Сплит, непосредно након завршетка акције Олуја.

Припадници АТЈ Лучко спалили су Груборе те су убијали стоку, а након Грубора спалили су суседно село Рамљане. Припадници УН видели су пожар и дим над Груборима, отишли су на лице места и преписали регистрације полицијских возила која су затекли. Хрватске власти убрзо су почеле заташкавати злочин, а службена тврдња је гласила да су Грубори били јако “четничко упориште”, те да су жртве последица оружаног сукоба с припадницима АТЈ Лучко. Међутим, упркос тим заташкавањима судски је утврђено да у Груборима 25. Августа 1995. Године није било оружаног сукоба. Након убиства цивила и паљења села заповедници АТЈ Лучко писали су лажне извештаје на захтев својих претпостављених. У тим се извештајима спомињао оружани отпор 8 до 10 непријатељских војника. У писању лажних извештаја учествовао је заповедник АТЈ Лучко на терену (није особно био у Груборима) Јосип Челић, а на суду је изјавио да је други извештај писао по диктату Жељка Сачића, тада заменика заповедника Специјалне полиције, данас заступник у Хрватском сабору. И сам Сачић је био обухваћен истрагом у којој је његов поступак издвојен од осталих.

Након тога 2015. Године подигнута је оптужница, али одлуком самог ДОРХа она је одбачена и предмет је враћен у истрагу, која је након рока од 5 година завршила у застари. Лажни извештаји писани су након што су представници међународне заједнице видели и утврдили да су Грубори спаљени  и да су убијени цивили, а њихова је сврха било прикривање одговорности заповедника и непосредних починилаца. Истрага о злочину почињеном у Груборима започела је тек 2009.године. 2010. Године за злочин су оптужени припадници АТЈ Лучко Франо Дрљо, Божо Крајина и Игор Бенета. Бенета који је био у бекству, према службеној информацији, а коју независне организације не сматрају уверљивом, починио је самоубиство. Првом првостепеном пресудом Жупанијског суда у Загребу из 2014. Године Дрљо и Крајина су ослобођени. Врховни суд вратио је предмет на поновно поступање истом суду, али потпуно измењеном већу и оно је оптужене пресудом из 2016. Године ослободило. Врховни суд потврдио је ослобађајућу пресуду у септембру 2019. Године. Жупанијски суд је закључио а Врховни суд потврдио да је међу сведоцима на делу био чврст зовет ћутње. Утврђено је и да је комплетна заповедна линија ”пропустила предузети дужне радње” како би се открили починитељи, а уместо откривања одговорних за убиство цивила “само зато што су били Срби” и паљењу кућа “само зато што су у њима живели Срби, на делу је била срамна конструкција о измишљеном “четничком нападу” и бешћутно игнорисање ратног злочина против цивилног становништва. Судским путем утврђено је да се ради о казненим делима – злочину против човечности и кршењу закона и обичаја ратовања.

Село Плавно према попису становништва 1991. године имало је 1720 становника, а њих 1708 изјаснило се као Срби. Према попису становништва 2011. године у Плавном живи 253 становника. Већина становника село је напустила 4. августа 1995 године. Хрватска војска ушла је у село два дана касније. Хрватски хелсиншки одбор у свом извештају наводио да је у селу убијено 16 људи. Многи од њих убијени су непосредно након уласка Хрватске војске у Плавно. Међу жртвама било је више веома старих људи, и мушкараца и жена у доби од 87 до 97 година. Већина жртава убијено је хицима из ватреног оружја, али поједине жртве убијене су веома брутално. Међу жртвама била је и особа са инвалидитетом, и особа с интелектуалним тешкоћама, наводи ХХО. Био је и један Муслиман: Документационо информациони центар Веритас наводи 33 жртве у Плавном за време и након Олује. Село је опљачкано и спаљено. Куће у Плавном и његовим засеоцима паљене су и пљачкане крајем августа и почетком септембра 1995. Године, а у томе су учествовали припадници Хрватске војске или особе у униформама Хрватске војске. О пљачкама и палежу извештавали су међународни посматрачи. Они су бележили ознаке на униформама ХВ који су пљачкали стоку, намештај, грађевински материјал и другу вредну имовину. Случајеви малтретирања, пљачкања и претњи преосталим становницима Плавног бележени су и средином 1996.године, готово годину дана после Олује. У селу и околини је уништена и јавна инфраструктура. ХХО наводи да су телефонски стубови и жице системски рушени и одвожени, а само село је некада имало три стотињак телефонских прикључака. Да није каменито, преорали би га, да се нико никад не врати.

Zločin u zaseoku Grubori i selu Plavno

https://rt.rs/srbija-i-balkan/46982-srpski-civili-knin-oluja-hrvatska-zlocin/

0 0 votes
Article Rating

Related posts

Успех треба да буде садржан у кадровској обнови и новим и смисленим програмима  

Gost autor

Све је отишло на мржњу

Gost autor

Хрвати су и као чакавци и као штокавци, једино могли бити – периферно српско племе

Gost autor
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x