Гост Аутор, Друштво, Идеје, Косово и Метохија, Политика, Слободе, Србија

УКИНУТИ ИЗДАЈНИЧКУ, ПА ОСНОВАТИ НОВУ САНУ

 Дементни Костић је чак заборавио чије је Косово; такав сутра може лако заборавити чија је и цела Србија

 *Из САНУ су издате (продате?) три српске најважније историјско-културне и цивилизацијке вредности: српски језик, српско писмо и српско Косово и Метохија

*Стога су се стекли кључни услови да се Српска академија наука и уметности – САНУ преименује у СИАЗУ (Српска издајничка академија знаности и умјетности)

*САНУ је успео да од српског језика створи српскохрватски језик који је задржан у Академијином Речнику српскохрватског језика и данас, иако се догодило у међувремену да је у међународним институцијама регистрован српски језик са српским (ћириличким) писмом.

* САНУ подстиче и чува за Србе исфаворизовано им туђе писмо из времена комунистичке владавине у Југославији уместо српске миленијумске ћирилице. САНУ намерно нити констатује, нити показује да их нестанак српског писма у Србији институционално и научно уопште занима. Има све мање српског писма у данашњој Србији

* Ако цео свет, без икакве сумње, добро зна чији су стварно Косово и Метохија и тражи тај део света да то предамо уз потпис да бисмо га трајно изгубили, а то, тобож, не зна само председник САНУ В. Костић, то не може да буде ништа друго него класична издаја Отаџбине и свога народа.

Пише: Драга Мирсин Сибничанин

Напомена: Овај текст објављен је 2018. године и објављујемо га поново како би се видело да проблеми који постоје у САНУ нису од јуче, већ да постоје веома дуго, да се на овим питањима систематично ради, и да постоји озбиљна намера руководства САНУ да континуирано ради на остваривању циљева непријатеља српског националног интереса.

У последњих двадесетак година и нешто дуже из Српске академије наука и уметности догодиле су се три издаје великих незамењивих српских историјско-културних, цивилизацијских и државних вредности без којих није могуће да трају српска држава и српски народ, јер су идентитетски непотврдиви без тих највећих националних вредности.

  1. Издаја српског језика
Најновији 21 том Речника, биће објављено 30 томова

Кривица је САНУ неопростива што њен Институт за српски језик и после разбијања Југославије и укидања ненаучне измишљотине у квазилингвистици сербокроатистици (српскохрватски/хрватскосрпски језик) САНУ није укинула то ненаучно име језика Срба. Споменути САНУ-ов Институт дуже од двадесет година није вратио природно научно име језика Срба у највећем  и најкапиталнијем делу српскога народа  Речнику српскохрватског књижевног и народног језика.

Хрватска академија знаности и умјетности (ХАЗУ) успела је да од практично српског вуковског (штокавског) језика створи хрватски књижевни језик и да га озваничи у међународним институцијама са својим хрватским писмом (гајицом).

За разлику од ХАЗУ-а, САНУ је успео да од српског језика створи српскохрватски језик који је задржан у Академијином споменутом Речнику српскохрватског језика и данас, иако се догодило да је у међународним институцијаам регистроаван српски језик са српским (ћириличким) писмом.

Дакле из САНУ се већ дуже од 20 година издаје српски народ тако што се издаје таква незамењива његова вредност као што је у сваком народу, па и српском језик. То је неопростиво, поготово што је било више озбиљних захтева за променом и опомињања Академије за то издајство.

  1. Издаја српског писма
Српска азбука би требала да доминира у Србији

Из САНУ-а је издата и друга највећа вредност која одређује хиљадугодишњи идентитет српског народа његово писмо. Сви највећи српски окупатори нехуманим законима су забрањивли српску ћирилицу, а САНУ је то „заборавила“, па је увела окупаторско писмо из Првог светског рата први пут у Србију као друго писмо (хрватску гајицу) коју је и окупатор уводио Србима уместо забрањиване ћирилице. За целину српског народа сачињено је (састављено) за учевни (књижевни, стандардни, нормативни) језик ћириличко писмо. (Далеко мањи део Срба србокатолика под насиљем и притисцима морао је прећи на латиничко писмо, али су ти Срби асимиловани у хрватски национални корпус и то њихово латиничко писмо данас није у употреби у оквиру Хрвата, него су они у 19. веку саставили за себе друго латиничко писмо, истина веома слично тој бившој србокатоличкој латиници, али је оно намењено Хрватима и данас је та гајица у свету регистровно хрватско национално писмо.)

Српска академија наука је после укидања двоазбучја због одласка Хрвата из заједничке стандардизације језика закочила нормалан процес враћања Срба на своје писмо, па је у српском народу, по сасвим доброј оцени проф. В. Ђорђевића, практично настављена једна специфична шизофреничност, која не постоји више ни у једном другом народу, а то је деоба самих Срба по писму.

САНУ подстиче и чува за Србе исфаворизовано им туђе писмо из времена комунистичке владавине у Југославији уместо српске миленијумске ћирилице. Последица тога јесте и све мање српског писма у данашњој Србији (90 одсто хрватског писма: десет процената ћириличких изузетака, а све је више области употребе српског језика без иједног слова српске азбуке, као што је то у банкама, у трговини, у етикетама на производима, у рекламирању производа итд.).

Вук Караџић је реформисао српски језик и стандардизовао српску ћирилицу

Како објашњавају и мериторни лингвисти (М. Ковачевић, С. Танасић и још неки водећи лингвисти) данас, ћирилици пријети потпуни нестанак. САНУ то намерно нити констатује, нити показује да их тај нестанак српског писма институционално и научно уопште занима.

И не само да је не занима решење тог проблема него још, уз то, предводе у опструкцији и издаји народне воље из Устава Републике Србије.

Устав садржи јасну вољу народа да српско писмо (ћириличко) има апсолутни суверенитет у писању српског језика, баш као што и свако друго писмо у сваком другом народу и његовом уставу има пуни суверенитет свога писма.

  1. Издаја  Косова и Метохије  из врха САНУ

Најзад се догодила и више пута поновљена издаја српских Косова и Метохије из врха САНУ, што није обична издаја мање вредних ствари. То је чиста велеиздаја („Косово није наше“). Цео свет зна, па и све силе које траже да се одрекнемо великог и кључног националног дела своје Отаџбине уз потпис, јер они знају чије је Косово и Метохија.

Косово и Метохија су саставни део Србије, као Шумадија, Војводина, Рашка…

Кад би они знали то што „зна“ председник САНУ Владимир Костић, сигурно не би сваки дан захтевали од нас да се одрекнемо тог кључног дела своје Отаџбине који је запосела страна војна сила на превару и изигравањем Кумановског споразума.

Дакле, ако цео свет, без икакве сумње, добро зна чији су стварно Косово и Метохија и тражи тај део света да то предамо уз потпис да бисмо га трајно изгубили, а то, тобож, не зна само председник САНУ В. Костић, то не може да буде ништа друго него класична издаја Отаџбине и свога народа.

То је и предаја и продаја КиМ-а из врха Српске академије. За такву суштинску велеиздају у стара времена губила се глава без суђења (далеко било да ми сматрамо вредним и потребним таквом издајнику узети такву главу, не никако; што се нас тиче, све бисмо му опростили само ако би схватио да није нимало часно да наставља да буде „највећа глава“ у САНУ; кад би схватио В. Костић да није баш толико важно да баш он предводи САНУ; потребно је да има макар мало достојанства па да схвати да би многи други (П. Пипер, Д, Баста, Светомир Арсић Басара – родом са Косова,) и још истакнутих академика достојанственије користили челну столицу. Уместо дементног човека који је чак заборавио чије је Косово; такав сутра може лако „заборавитти – чија је и цела Србија“.

Панорама српске енклаве Велика Хоча
Закључак и предлог: САНУ прогласити издајничком па основати нову САНУ

Убеђени смо да не постоји на свету данас таква академија у којој на челу седи човек који не зна чија је његова Отаџбина или неки њен део. Једини човек који је тако нешто заборавио, а предводи академију наука, то је садашњи председник Српске академије наука Владимир Костић.

И такав  човек гидинама не зна чији је кључни идентитетски део његове државе, док то знају све државе на свету, али из свог себичног интереса најмоћнији траже да цео народ, попут председника САНУ, заборави „чије је Косово“. Народ то, ипак, не може да заборави.

Могуће је да је председник САНУ заиста постао дементан па зато не може ни да се сети да треба макар да напусти столицу на врху САНУ, јер му не припада ни по ком основу.

Зато имамо спасоносан предлог, који обнављамо: УКИНУТИ САНУ зарад очувања будућег достојанства Српске академије наука и достојанства српскога народа. То смо предлагали и раније, када је САНУ издала српски језик и српско писмо који су две велике незамењиве вредности српскога народа после Српске православне цркве.

Сада је из врха Академије издат и кључни део Србије, па је то трећи најважнији разлог да се укидањем такве академије спасу достојанства свега највреднијег што има српски народ и без чега тај (као и сваки други) народ не може да постоји као слободан, већ као роб без икакве будућности.

Како није било досад случајева укидања Академије наука неког народа (или ми не знамо да је таквог укидања негде било), потребно је објаснити српском народу да су споменута издајства сасвим довољан разлог да оваква САНУ више не постоји, да се преименује с пуним доказаним правом у СИАЗУ (Српску издајничку академију знаности и умјетности).

Протест грађана Србије против проалбанских и антисрпских изјава председника САНУ Владимира Костића (16. јануар)

А затим да се у нову српску  академију изаберу признати научници и часни људи са исказаним осећањем националног поноса и достојанства, који минимално испуњавају први захтев: да нису издајници макар ових поменутих највећих националних вредности.

Тако би српски народ добио оно што је потребно: научну институцију која штити и брани државне и националне интересе Србије и њених грађана.

………………..

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Љубомир Т. ГРУЈИЋ
Љубомир Т. ГРУЈИЋ
4 месеца раније

То је предлагано још пре више од 20 година. Потом понављано. До ове године. Разлог: САНУ неговањем плагијаторства, унапређивањем плагијатора, је срушила сав академски и национални морал, све вредности и националне Србског народа и људске уопште. Последице су масовно преписивање на испитима, продаја диплома свих рангова укључујући и докторате….

Боље икад него никад. Што пре, пре то боље. То треба сад започети остваривањем Одлуке и Захтева Народне иницијативе, чији текст може да се добије од: ustav.srbije@gmail.com