NATO, Друштво, Политика, Преносимо, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија

Степић: Кремљ протерује САД из Евроазије

Украјина је питање опстанка Русије

  • Запад је користио Украјину као одскочну даску за распарчавање Руске федерације
  • НАТО би интервенисао да може да гађа из ваздуха, као нас овде, али пошто то у Украјини не може, онда неће ратовати већ наставити да изазива дестабилизацију.
  • Миломир Степић: Циљеви се препознају у геополитици Русије записаној у књигама, а то је да се САД истерају из Евроазије у целини. САД су победом у Другом светском рату заузеле макромостобран у Европи и после Хладног рата су покушавале да га прошире. У томе су успеле после рушења Берлинског зида и допрле до граница саме Русије
  • „После неколико пораза, Америка се суочава са новим изазовом – да буде поражена њена геополитика у самој Украјини. Ако то Русији пође за Руком, САД ће бити у циклусу пораза“
  • Кина, као свака велика сила, поручује једно – да је неутрална по овом питању, али у Евроазији реално постоји подела посла између Русије, Кине, Индије и Ирана. Кина води рачуна о својим интересима на Далеком истоку. Кина прокламује неутралну политику као своју позицију, али је и она антиамеричка сила као и Русија
  • Лењинисти и стаљинисти тамо, а овде титоисти, успостављали су неконсеквентне границе. То је проблем и постјугословенског простора већ три деценије. Боримо се толико дуго са границама које су тако направљене да би била слаба Србија, односно Српство
  • Далеко смо од Трећег светског рата, али у току је геополитичко препакивање света. Оно није на свом почетку. Почело је оснаживањем Кине, па онда и Русије. Русија је показала да неће толерисати да у свом окружењу има вазале Запада
  • Мора доћи до препакивања света и формирања неокласичних интересних сфера. Пре свега на евроазијском копну.

 Приредила: Дијана Милошевић, новинар

 УКРАЈИНА је језгро формирања руске државе и нације. А, и много више – оценио је у интервјуу РТ Републике Српске геополитичар. проф. др Миломир Степић.

Факти преносе у целини Степићева указивања и прогнозе:

„У савременим околностима, питање Украјине је питање опстанка Русије. Интерес Запада је да ту арбитрира и располаже украјинским ресурсима који спадају међу највеће на свету.

Украјина је земља која одлучује о руској судбини јер је она у предворју Кремља. У савременим условима модерног наоружања, она је одскочна даска за распарчавање Русије. Ти планови постоје одавно и чак се налазе у научној литератури.

Руски циљ: денацификација Украјине

Ми за сада не знамо који су коначни циљеви Русије и да ли су испуњени већ самим признавањем Доњецке и Луганске републике. По мом суду, циљеви су много шири, као и само питање Украјине. Говорим о ономе што је рекао председник Путин – да је један од циљева да се изврши денацификација Украјине.

Миломир Степић истиче  Русију као главног борца против фашизма у Другом светском рату,  која се поново сусреће са истом идеологијом у Украјини

Годинама уназад смо сведоци јачања неонацистичких снага у Украјини и није погодно да земља као што је Русија, која у својој историји има борбу против нацизма, да у свом комшилуку има земљу која је пронацистички оријентисана. А Украјина је била таква. И замислите какав би био утицај Украјине да она остане на том курсу као сусед Русије.

Циљеви се препознају у геополитици Русије записаној у књигама, а то је да се САД истерају из Евроазије у целини. То нама изгледа као далек и немогућ циљ, али, САД су победом у Другом светском рату заузеле макромостобран у Европи и после Хладног рата су покушавале да га прошире. У томе су успеле после рушења Берлинског зида и допрле до граница саме Русије – Литваније, Естоније и Летоније. Сад покушавају да тај мостобран још прошире. Руси сматрају да су САД страно тело на територији Евроазије, под формулом „зашто би једна не-евроазијска сила управљале Евроазијом, где се налазе једна Кина, Индија, Иран, па и Русија, Немачка, Француска. Дакле, циљеви могу бити много дугорочнији.

Украјину чека и идентитетска и  територијална декомунизација
Рушење Лењинових споменика у Украјини било је таквих размера да нема више ниједног, а он је био државник који је стварао Украјину

Са друге стране, и за Америку је ово питање потврде кредибилитета. После неколико пораза, Америка се суочава са новим изазовом – да буде поражена њена геополитика у самој Украјини. Ако то Русији пође за руком, САД ће бити у циклусу пораза.

Многе земље ће покушати да буду неутралне и да дају уопштена опредељења, своје уопштене речи. Било би добро да то уради и Србија, кад смо већ ту. Али, Кина, као свака велика сила, поручује једно – да је неутрална по овом питању, али у Евроазији реално постоји подела посла између Русије, Кине, Индије и Ирана. Кина води рачуна о својим интересима на Далеком истоку. За сада, осим економски, нема велики продор у Европу, али то не значи да „сутра“ тога неће бити. Кина прокламује неутралну политику као своју позицију, али је и она антиамеричка сила као и Русија.

Украјина је после осамостаљења инсистирала на декомузацији. Од рушења споменика, до промене своје оријентације и политике. Али, само до оних граница да остане у својим комунистичким границама!

Стварање непријатељске државе Украјине за Русију би било погубно оцењује руски државни врх
Границе су тако направљене да би Србија била слаба

Ситуација је слична нашој. Тамо лењинисти и стаљинисти, а овде титоисти, успостављали су неконсеквентне границе. То је проблем и постјугословенског простора већ три деценије. Боримо се толико дуго са границама које су тако направљене да би била слаба Србија, односно Српство. Тако је то урађено и у бившем Совјетском савезу.

Та идеологија је била на линији да Русија буде што слабија, да јој се одузме што више територије и привредних ресурса, да се доведе у лошу геостратешку позицију у смислу да јој се сви излази према морима доведу у питање. Тако је Русија доживела да у време Хрушчова изгуби Крим и Севастопољ од виталне важности за Русију. Дакле, ако Украјина хоће декомунизацију  – сад нећете ићи парцијално него до краја, то је снажна порука Путина. Она се може тумачити и на балкански начин. Декомунизација значи да се доводи у питање цела Украјина, а то су потегли сами Украјинци као могућност. Међутим, то не може бити парцијално.

Заставе Русије виоре се у част припајања Крима матици Русији

Крим је нешто за шта се Русија крваво борила. Севастопољ је немерљиво важна база. Замислите да је Крим остао у Украјини и да је уласком Украјине у НАТО, Крим постао НАТО база. Русија не би имала шта да тражи ни као регионална сила.

Источни делови Украјине су богати ресурсима. Украјина је међу првим земљама света по природним богатствима – од гвожђа и оплемењивача челика, воде и чернозема (може да храни 15 пута више становника од њеног броја).

Русији то не значи много, јер сама има много више, али Запад односно Европа, ако би ставила шапе на Украјину, решила би свој велики проблем недостатка природних ресурса.

Пазите стижу моје санкције
Украјина је једна вештачка земља која се бори изнутра сама са собом и тешко може да опстане

Украјина је вештачка земља, направљена од историјски руских територија на крајњем западу, које су покатоличене. Кроз историју су припадале и Пољској и Аустроугарској итд. Све у свему, то је једна несрећна земља која се бори изнутра сама са собом и тешко може да опстане.

Таквих примера имамо много у постјугословенском простору.

Дугорочно посматрано, ЕУ ће бити на огромној немерљивој штети. Она нема енергената и гаса. И пре ратне кризе, Европа је била у енергетској кризи. Замислите у каквој ће кризи бити сада.

Десант руских падобранаца у Украјини

Северни ток 1 и 2 су грађени са јаком геополитичком конотацијом. Да ње нема, да је све мирно и нормално, да нема много геополитике, они би били грађени копном преко прибалтичких република до Немачке. Али, био је препознат геополитички интерес. И то је препознала Немачка, а не Русија.

Претња је да гасоводне трасе буду пресечене ако иду преко земаља за које је Доналд Рамсвелд рекао да су `нова Европа`.

Немачкој је у интересу да се директно повеже са Русијом. То је изазвало огроман страх у Америци и атлантистичким земљама јер од осовине Москва-Берлин њих хвата страх. Плаше се немачке дисциплине и капитала на једној страни, а руских ресурса, људских вредности и површине територије на другој страни.

Од Украјине је дуго стварана анти-Русија
Мапа једне од могућих подела Украјине о којој се све више говори

Ако се ту направи осовина, онда таласократске земље немају шта да траже у Европи. Зато је прва америчка реакција била да се гасоводи ометају на све могуће начине, да се затворе ако треба. Али, без тих гасовода, Европа, а у првом реду Немачка, немају шта да очекују.

       Свака велика сила као Русија жели да у свом окружењу има мир и стабилност, земље које нису оријентисане против ње, а одавно се говори да се од Украјине ствара анти-Русија.

Далеко смо од Трећег светског рата, али у току је геополитичко препакивање света. Оно није на свом почетку. Почело је оснаживањем Кине, па онда и Русије. Русија је показала да неће толерисати да у свом окружењу има вазале Запада, који неће бринути о својим интересима него ће водити прозападну политику и да ће је водити постављене номенклатуре.

Руски оклопни транспортери и тенкови спремни за ратни поход

Замислите да исто што ради Америка у Украјини, да то ради Русија у Канади. Хипотетички, замислите да је Канада антиамеричка земља-експонент Русије. То је нешто што морамо да схватимо.

Мора доћи до препакивања света

Мора доћи до препакивања света и формирања неокласичних интересних сфера. Пре свега на евроазијском копну. Питање је шта је следећи корак. Украјина није далеко од нас. Од ње нас раздваја само Румунија. Украјина излази на Дунав. Она нам је близу. И, заиста се поставља питање у чијој сфери ће бити Балкан и постјугословенски простор.

Руски председник Путин и министар спољних послова Лавров не одустају од обезбеђивања сигурности за своју земљу

Будућност америчке резолуције је руски вето, а онда ће се нешто од тога парцијално примењивати од стране Запада. Питање је какви су циљеви Русије. Да ли су само парцијални. И да ли ће у том случају стратешки погрешити. Да ли ће поновити наше грешке: крени, стани, повуци се. Или ће дугорочно решити питања. Ако их не реши сада, она ће се појавити опет. Ако их не реши сада, једног дана ће свакако морати, ако жели да живи и функционише стабилно.

Запад ће уводити санкције. НАТО би интервенисао да може да гађа из ваздуха, као нас овде, али пошто то у Украјини не може, онда неће ратовати већ наставити да изазива дестабилизацију. Ако буде могао, ако му буде дозвољено.

Линк

http://fakti.rs/srpski-duh/stepic-kremlj-proteruje-sad-iz-evroazije-ukrajina-je-pitanje-opstanka-rusije

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments