Мапа рудних истраживања у Србији се шири
Уместо олаког издавања дозвола за истраживање и експлоатацију руда
- Холандија има мање пољопривредног земљишта од Србије и земљу слабијег квалитета, а од пољопривреде заради годишње близу 80 милијарди евра! А Србија од пољопривреде зарађује годишње свега три милијарде евра!
- Научни докази да јаловишта извучена из утробе земље и одложена поред рудника садрже у себи токсичне супстанце које трују живи свет стотинама година.
- Чак и саме истражне рударско-геолошке радње, којих је у случају пројекта Рио Тинта у долини Јадра било много, остављају штетне и трајне последице на земљиште и подземне воде.
Разговор водила: Светлана Ђокић, новинар Телевизије Српска Дијаспора
Списак од 200 локација по Србији за које су издата решења за истраживања минерала, од песка до злата изгледа крајње узнемирујуће. Најновија мапа Србије је мапа копања! Копања рудника на сваком месту уз стотине олако издатих дозвола Министарства енергетике, без учешћа Министарства за заштиту животне средине, које је постало икебана у овим пословима.
Др Драгана Ђорђевић, познати хемичар и стручњак истиче: „Та прича се уклапа са просторним планом који је летос донело Министарство грађевина који у себе укључује још 40 рудника.Тада смо имали ту информацију као тачну. Међутим, недавно сам сазнала од француских новинара дс се у Србији спрема отварање још 72 рудника!“
Ђорђевићка сматра да је то катастрофа за читаву земљу, јер су рудници такве појаве које трајно уништавају животни простор и природу где год се нађу, а уз то загађују подземне воде и то деценијама по престанку њиховог рада.
Она истиче: „Претпрошле године је објављен један научни рад наших еминентних геолога, који су доказали да Србију још увек загађују рудници из доба средњовековне рудничке Србије! ( О трајном загађењу животне средине у Србији (планина Рудник) још од постојања средњовековних рудника постоји научна студија о трајним штетним поседицама токсичних материја коју је написало шесторо српских научника: Alena Zdravković, Vladica Cvetković, Kristina Šarić, Aleksandar Pačevski, Aleksandra Rosić, Suzana Erić (Waste rocks and medieval slag as sources of environmental pollution in the area of the Pb-Zn Mine Rudnik (Serbia).
Тачније та јаловишта која су тада извучена из утробе земље и одложена поред рудника (а нису могла бити обезбеђена у потпуности) садрже у себи токсичне супстанце. Када се из утробе земље извуче минерал за којим се трага, тај рудни материјал садржи и токсичне материјале (арсен и друге), који су рударским компанијама непотребни, а по здравље људи и животиња опасни) и као такви завршавају на јаловиштима“.
Велики интерес страних рударских компанија је за металима и минералима златом, бакром, литијумом и бором, а Србија све то има – што је натерало Владу Србије да олако издаје те дозволе како би зарадила новац. Али много уносније би било, каже позната хемичарка Ђорђевић, да Србија, као Холандија, почне да зарађује новац од пољопривреде: „Холадија има мање пољопривредног земљишта од Србије и земљу слабијег квалитета, а од пољопривреде заради годишње близу 80 милијарди евра! А Србија од пољопривреде зарађује годишње свега три милијарде евра!
Чак и саме истражне рударско-геолошке радње, којих је у случају пројекта Рио Тинта у долини Јадра било много, остављају штетне и трајне последице на земљиште и подземне воде.
„Сада се већ показало да се на многим местима где су вршене истражне радње и где још није дошло до отварања рудника да су се десила загађења: дошло је до контаминације бунара, артерских бунара, подземних вода, потока, речица и река, језера… А то су трајни проблеми. Кад се загаде подземне воде оне се више не могу очистити. Те воде нису проточне, или су проточне врло мало и треба да прође много деценија да се оне очисте природним путем. Не постоје технологије које могу да потпуно очисте подземне воде“, закључује професорка Драгана Ђорђевић са Хемијског факултета, са Института за хемију, технологију и металургију.
Линк: https://youtu.be/_5__UQ41vgE
:::::::::::::::::::::::::::::