Документи, Друштво, Истраживања-Досије, Преносимо, САД (Америка), Свет (планета), Слободе

СЗО и владе многих држава мењале процедуре лечења Ковид-19 на основу фантомске “струке” и измишљених података

Светски рашомон са короном се наставља

  • Сада је у питању чак и поузданост кључних студија о лечењу те болести, објављених у неким од најпрестижнијих медицинских часописа света – ексклузивно пише лондонски лист „Гардијан“ који је то истражио
  • Непозната америчка компанија „Surgisphere“, дала је податке за неколико студија о Ковиду-19, а сада не успева да објасни одакле јој подаци и како су обрађени
  • Негативни налази ове студије су били светска вест и подстакли СЗО да обустави светска испитивања „хидроксихлорокина“
  • Гардијан“ је контактирао пет великих болница у Аустралији, чија би сарадња била од пресудне важности за добијање података из те земље, и све оне су негирале да су давале податке за било какву „базу“ и рекле да никада нису ни чуле за фирму „Surgisphere
  • Питер Елис, главни стручњак за податке међународне консултантске агенције „Nous Group“ која ради сложене анализе за државе, сматра да је база података фирме „Surgisphere“ „готово сигурно превара“

Светска здравствена организација (СЗО) и владе многих држава су политику сузбијања болести КОВИД-19 коју изазива нови корона вирус, и процедуру лечења измениле на основу неисправних података једне мале америчке компаније која се наводно бави аналитиком у здравству.

Тако је сада у питању чак и поузданост кључних студија о лечењу те болести, објављених у неким од најпрестижнијих медицинских часописа света – ексклузивно пише лондонски лист „Гардијан“ који је то истражио.

Непозната америчка компанија „Surgisphere“, међу чијом неколицином запослених су „писац научне фантастике“ и „манекенка за одрасле“, дала је податке за неколико студија о Ковиду-19, а коаутор тих студија и власник те фирме, не успева да објасни одакле му подаци и како су обрађени.

Подаци за које та фирма тврди да су легитимно добијени од више од хиљаду болница широм света, били су основа научних чланака који су потврђено довели до промена у лечењу КОВИД-19 у латиноамеричким земљама.

Та фирма је дала основу и за одлуке СЗО и истраживачких института широм света да обуставе испитивања контроверзног лека „хидроксихлорокина“.

Два водећа светска медицинска часописа – британски „Лансет“ и амерички „Њу Ингланд џорнал оф медисин“, објавила су студије на основу података фирме „Surgisphere“. Коаутор тих студија је директор те фирме, Сапан Десаи.

Пошто им се „Гардијан“ обратио, „Лансет“ и „Њу Ингланд џорнал оф Медисин“ су „изразили забринутост“ што су објавили те студије, а остали аутори тих чланака који нису повезани с фирмом „Surgisphere“ су данас наручили хитну независну ревизију порекла и валидности њених података и такође изразили забринутост.

Ричард Хортон, уредник медицинског часописа Лансет

„Гардијанова“ истрага је претрагом јавно доступних података утврдила да неколицина запослених фирме „Surgisphere“ има мало или нимало научних квалификација. Један запослени, наведен као „научни уредник“, аутор је научне фантастике и „уметник фантазије“. Једна жена запослена у тој фирми, која се наводи као „директорка маркетинга“ у ствари је „манекенка за одрасле и хостеса“.

Та компаније која на „LinkedInu“ има мање од 100 пратилаца, прошле недеље је имала само шест запослених, а данас их је свега троје.

Иако „Surgisphere“ тврди да води једну од највећих и најбржих база болничких података на свету, те фирме скоро да нема интернету. На „Твитеру“ има мање од 170 пратилаца, а тамо није имала објава од октобра 2017. до марта ове године.

До понедељка, линк „Ступите у контакт“ на почетној страници сајта „Surgisphere“ усмеравао је на оглас „крипто-валуте“.

 Сапан Десаи, извршни директор и власник фирме “Surgisphere

Власник те фирме, Десаи, оптужен за три случаја несавесног лечења, 2008. године је сакупљао новац преко интернета за свој „уређај нове генерације за повећање способности који вам може помоћи да постигнете оно за што никада нисте мислили да је могуће“, али тај уређај никада није направљен, пише „Гардијан“.

Ипак, на основу података баш те фирме, „Лансет“ је 22. маја објавио студију према којој је антималаријски лек „хидроксихлорокин“ којег је промовисао амерички председник Доналд Трамп, повезан с већом стопом смртности код пацијената с Ковидом-19 и с повећаним срчаним проблемима.

Студија објављена у „Лансету“, у којој је Десаи наведен као један од коаутора, тврди да је анализирала податке фирме „Surgisphere“, прикупљене од готово 15.000 пацијената са Ковидом-19, у 1.200 болница широм света, који су примали „хидроксихлорокин“.

Негативни налази те студије су били светска вест и подстакли СЗО да обустави светска испитивања „хидроксихлорокина“.

Али, само неколико дана касније „Гардијан“ је у Аустралији открио грешке у подацима из те земље у тој студији. Десаи, власник фирме „Surgisphere“ која је извор тих података, рекао је да је то била грешка у сабирању, а „Лансет“ је из чланка на интеренту повукао део о Аустралији.

„Гардијан“ је контактирао пет великих болница у Аустралији, чија би сарадња била од пресудне важности за добијање података из те земље, и све оне су негирале да су давале податке за било какву „базу“ и рекле да никада нису ни чуле за фирму „Surgisphere“. Десаи није одговарао на захтев да то коментарише.

У другој студији на основу базе података фирме „Surgisphere“, чији коаутор је такође Десаи, тврди се да антипаразитски лек „ивермектин“ смањује стопу смртности међу болеснима од Ковида-19, те је Влада Перуа уврстила тај лек у своје смернице за лечење Ковида-19.

„Њу Ингланд џорнал оф Медисин“ је објавио још једно истраживање Десаиа, такође на основу података његове фирме „Surgisphere“, о нешкодљивости неких лекова за срце за пацијенте са Ковидом-19.

Данас су и тај часопис и „Лансет“ објавили да су забринути због студије о хидроксихлорокину и да су покренули истрагу података.

Једно од питања кој највише збуњују научну заједницу је како је фирма „Surgisphere“ коју је Десаи основао 2008. године да би издавала уџбенике, постала власница моћне међународне базе података о 96.000 пацијената у 1.200 болница широм света.

Кад га је „Гардијан“ контактирао, Десаи је рекао да његова компанија има само 11 људи, али тај лист наводи да су запослени на „LinkedInu“ регистровани пре само два месеца. Изгледа да неколико њих нема никакву научну или статистичку стручност, већ пишу да су стручњаци за „стратегију“, „писање чланака“, „менаџмент“ и „набавку“.

Доктор Џејмс Тодаро који води веб страницу „Medicine Uncensored“ која објављује резултате испитивања „хидроксихлоролина“, рекао је за „Гариjан“ да је „фирма ‘Surgisphere’ дошла ниоткуд и за само неколико недеља саставила можда најутицајнију светску студију током пандемије“.

„То једноставно нема смисла“, рекао је он. „Било би потребно много више истраживача него што та фирма тврди да има, да би уопште била могућа међународна студија у том року и у том обиму“.

Десаи је за „Гардијан“ одговорио да његова фирма „користи много вештачке интелигенције и машинског учења како би што више аутоматизовала процес, што је једини начин да такав задатак уопште буде могућ“.

Из студија на основу података фирме „Surgisphere“ и из њене веб-странице није јасно како је склопила споразуме о добијању података многих болница широм света, од којих неке чак и немају потребну компјутерску технологију, како је помирила различите машинске језике и разне системе кодирања који се користе у евиденцији, и како је све то та фирма извела да буде у складу с разнородним прописима о заштити података сваке од тих земаља појединачно.

У изјавама Десаија има контрадикција чак и о томе ко заправо практично прикупља, обрађује и анализира податке, јер помиње још две сличне фирме.

Зато Питер Елис, главни стручњак за податке међународне консултантске агенције „Nous Group“ која ради сложене анализе за државе, сматра да је база података фирма „Surgisphere“ „готово сигурно превара“.

              Питер Елис сматра да је реч о превари

Он је објаснио да је чаки само прикупљање и сабираје података о лечењу појединачних пацијената „толико велики и тежак процес, да то болнице не могу да обаве саме, већ на томе годинама раде читави тимови државних статистичких служби“.

Ниједна информација о Десаијевој бази података још није објављена, чак само ни називи болница, упркос томе што је „Лансет“ био међу многим потписницима свечане декларације о размени података за студије Ковид-19. Последица је да студију „Лансета“ сада директно оспорава 120 лекара.

Десаи је као васкуларни хирург оптужен у три случаја несавесног лечења у САД, те је напустио болницу у Илиноису, где је радио. На сада избрисаној страници „Википедије“ о њему, писало је да има докторате права, анатомије и ћелијске биологије, као и квалификације да ради као лекар.

У биографији Десаија у брошури једне међународне конференције лекара пише да је имао „више водећих улога у клиничкој пракси“ и да је „дипломирани мајстор тимске пословне сарадње“ – с једног курса, преноси „Гардијан“.

Преузето са:

https://www.danas.rs/svet/gardijan-vlade-i-szo-promenile-politiku-prema-lecenju-covid-19-na-osnovu-neispravnih-podataka/

https://www.theguardian.com/world/2020/jun/03/covid-19-surgisphere-who-world-health-organization-hydroxychloroquine

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments