ИНТЕРВЈУ СА САВЕЗНИМ МИНИСТРОМ ПРАВДЕ МОМЧИЛОМ ГРУБАЧЕМ
- Двоструки аршин хашког суда. –
- Наши судови и тужилаштва били су привезак политике. –
- Зашто је Карла дел Понте неугодна. –
- Морамо укинути смртну казну. –
- Савезно правобранилаштво и тужилаштео сносе одговорност. –
- Веома тешка година за народ
Интервју водио: Јово Вукелић
Уторак, 17. април 2001.
О предаји оптужених за ратне злочине који су држављани Југославије, према Нацрту закона о сарадњи са Хашким трибуналом, одлучиваће савезни министар правде Момчило Грубач.
Коначну одлуку о предаји оптужених доноси савезни министар правде после завршетка целокупне судске процедуре. Само у посебним случајевима, када министар процени да су угрожени суверенитет или државна безбедност, може да се тражи мишљење Савезне владе. У том случају министар даје предлог Влади, а она доноси коначну одлуку о изручењу оптуженог.
„У случају екстрадиције Слободана Милошевића вероватно ће се десити баш оваква процедура”, каже у интервјуу за „Политику” савезни министар правде Момчило Грубач.
- Ваше министарство је од првог дана у жижи јавности због обавезе наше земље да сарађује са Хашким трибуналом. Како оцењујете досадашњу сарадњу?
– Свака сарадња подразумева две стране, обострано разумевање, стрпљење и уважавање не само сопствених интереса већ и друге стране. Наша сарадња са Хашким трибуналом тече управо тим путем.
- Које су Ваше примедбе на досадашњи рад Хашког суда?
– У области политике гоњења у првом реду, али и на ток судске процедуре у којој има много про-пуста и проблема. У политици гоњења Хашки суд има двоструке аршине. Овај суд није само за Србе, односно само за Хрвате, као нпо се тврди у неким круговима у Београду или Загребу. Али, стоји чињеница да су оптужена само руководства Југославије и Републике Српске, иако су злочине вршили, или су за њих знали, и државни руководиоци Хрватске и Босне и Херцеговине. То што је Фрањо Туђман у међувремену умро не олакшава ситуацију тужиоца Карле дел Понте, јер је истрага до сада могла бити покренута, а због смрти осумњиченог обустављена. Тада се дотадашњи резултати истраге објаве јавности. Слика Трибунала у овом случају била би потпуно другачија.
У области процедуре посебно забрињава спорост кривичних поступака, нарочито претходног поступка, који траје годинама! Уз то, увек је праћен притвором. То забрињава, јер вређа представу о невиности окривљеног и угрожава његова људска права о суђењу у разумном року. У организацији Хашког трибунала смета и превише доминантна улога тужиоца, који би требало да буде једна од равноправних страна и потчињена суду.
Суд је преузео и нека решења из англоамеричког права која су европском праву страна – могућност да суд мења правила поступка, сведочења анонимних сведока…
Способност наших судова
- Има ли наше правосуђе сна-ге и квалитета да овде суди Срби-ма оптуженим за ратне злочине, геноцид, злочине против човечности?
– То је важно питање. Хашке невоље су и наступиле по нас зато што наши судови нису функционисали. Надам се да ће они ускоро почети да суде и за ратне злочине. За то сада постоје услови, јер судови више нису везани политичким налогом који их је у томе спречавао. Кад буду покренути поштени кривични поступци за ратне злочине у нашим судовима потреба за Хашким трибуналом биће све мања, а позиција суверене државе биће све боља и боља. Веома је важно да се ово деси што пре.
- Како оцењујете чињеницу да наши надлежни органи до сада нису ухапсили ниједног нашег грађанина и судили мј за ратне злочине почињене на просторима бивше Југославије?
– Објашњење је једноставно, јер судови нису били независни, а тужиоци и полиција самостални у свом раду. Били су привезак политике, која се служила чак и злочинима да би остварила своје науме и циљеве. Неки правосудни органи су тако постали саучесници у туђим неделима.
- Ко ће и када уручити оптужнице Хашког суда петорици бивших државних, полицијских и војних функционера?
– Неко је измислио да сам изјавио да ћу те оптужнице ја лично уручивати. То није мој посао. Оптужнице сам доставио Републичком министарству правде, а оно ће их преко суда уручити оптуженима. Сврха овог достављања је да се оптужени упознају са садржајем оптужнице и ништа више од тога јер предаје наших држављана не може бити пре доношења закона о сарадњи са Хашким судом.
- Посетили сте затвор у Шевенингену. Какви су Ваши утисци о том затвору?
– То је стари затвор-тврђава из 14. века, у којем је својевремено био и Хуго Гроцијус, родоначелник међународног јавног права. У том затвору Хашки трибунал има један део, а управник је Ирац за кога сви затвореници имају само речи хвале. Животни стандард притворени ка је веома висок. Наши се жале само да не добијају нашу штампу, а амбасада у Хагу је обећала да ће решити тај проблем. Министар Батић и ја смо били први државни функционери који су посетили затвор од његовог оснивања.
- Сусрели сте се, том приликом, са Биљаном Плавшић и Момчилом Крајишником. Шта су Вам рекли, како се осећају и очекују ли праведно суђење?
– Они врло студиозно припремају своје одбране и уверени су да ће пред судом имати све услове да се поштено бране. Плавшићева одаје утисак заиста одважне и храбре жене и она више размишља о питањима од општег и државног значаја него о себи и својој судбини.
- Сусрели сте се више пута са тужиоцем Карлом дел Понте. Какав је Ваш утисак о њој?
– Многи кажу да је неугодна, а ја је разумем, јер да није неугодна, одлучна, оштра и упорна од идеје да свако ко је оптужен за ратне злочине мора одговарати не би било ништа!
О смртној казни
- Каква је Ваша сарадња са Републичким министарством правде и министром Батићем?
– За сада добра. Проблем је што имамо премало времена за договарање и информисање. Никако не стижем да му кажем да би кадровске промене у нашем правосуђу требало извршити на начин који гарантује независност и ефикасност правосудне власти. За приватно и политичко кадрирање никако нема места. Ко ће бити председници судова и тужиоци треба да одлуче тужилаштва, судови, адвокатске коморе, а не политичке странке ДОС-а! Не смемо политизовати разрешење и избор нових судија, јер нам нема спаса. Бићемо исти као и наши претходници.
- Какав је Ваш став о смртној казни?
– Смртној казни је у Европи одзвонило! ЕУ је заузела став да се смртна казна мора укинути и томе су се повиновале скоро све државе Европе. Припремили смо на савезном нивоу Предлог закона о ратификацији протокола уз међународни пакт о грађанским и политичким правима који предвиђа укидање смртне казне. Кад то усвоји Савезна скупштина смртна казне ће и код нас бити укинута.
- Каква је Ваша сарадња са председником СРЈ?
– Врло добра. Имам утисак да се разумемо и да слично мислимо о основним државним и правним питањима. Разлика је у томе што немам хипотеку непосредних избора.
- Зашто надлежни органи на савезном нивоу не предузимају енергичне мере за повраћај незаконито отете имовине СРЈ?
– Савезни јавни правобранилац је изузетно важан орган и од њега зависи заштита државне имовине. Досадашњи правобраниоци то нису имали у виду и дозволили су да се државна имовина опљачка и готово у потпуности уништи. За невршење дужности они несумњиво сносе одговорност. Нова влада је све учинила да заштити државну имовину и да врати отето. Надам се да ће јавност ускоро сазнати мере за отклањање незаконитости у додели вила, станова, пословног простора и кредита.
- Како оцењујете рад Савезног јавног тужилаштва?
– Не само државно тужилаштво, већ и Савезни уставни суд и Војни суд су савезни правосудни органи. У овој области нема ни кадровских ни нормативних промена, а оне су неопходне. На штету општег интереса старо стање још траје. Мора доћи до обнове ових органа што пре.
- Да ли сте задовољии својим досадашњим радом?
– Нисам. Радили смо у неповољним условима, јер до фебруара није било сарадње са републичком владом. Рат на југу Србије, нерешени односи на Косову и Метохији и у Црној Гори утицали су на брзину реализације реформи које смо предложили. Ове године ће нам бити веома тешко у сваком погледу и нама у власти и народу, јер је претходна власт „јела нашу будућност”.
- Шта су Ваши циљеви као министра правде у земљи у којој скоро да није било правде?
– Циљ ми је да Србија и Југославија постану нормалне државе, као Француска, Норвешка, Шведска или Италија. Иако сам имао много лагоднији избор прихватио сам се овог посла, јер идеал правде је мој циљ. Али, њега не може да оствари један министар. Владавини права и закона морају свој допринос да дају сви: од државних функционера до грађана. Ако грађани одлучно, као до сада, буду тражили правду и одлучно се супротставе неправди – правде ће у овој држави коначно бити – каже на крају Момчило Грубач.
