Руска космичка технологија је доминантна у свету
Русија и њена нова политика у 2020. години
- Оријентација на прерађивачку индустрију у пољопривреди у Русији постаје озбиљна привредна грана, смањиће увоз прехрамбених производа.Русијас је и извозник пшенице и друге хране
- Индустријска производња опала је за девет месеци у оквирима пада БДП (мање од 4 одсто), тако да се ни ту није много осетила корона као и примена здравствених мера које су проузроковале овако релативно низак пад руске економије.
Пише: Др Милан Миле Томић
Руска Федерација у 2020. години налази се у уском коридору у коме је са једне стране активност спољних фактора како на њеним границама тако и унутар њих самих, и са друге стране пандмијом „Ковид-19“. Та два фактора определили су и њену унутрашњу и спољну политику и у том смислу одредили и домете нове Владе, постављене 21. јануара 2020. године указом Председника, Владимира Владимировича Путина.
Нови премијер Михаил Владимирович Мишустин, у сарадњи са председником оформио је нову владу, са старим али и са новим министрима, имајући у виду основну идеју вишеструке друштвене и економске реформе у земљи високих економских могућности.
Мењање економског лица Русије
Програми у основним економским и привредним областима, као што су финансије, инвестиције, пољопривреда, металургија, енергетика, војна индустрија, прерађивачка индустрија, аутомобилска и друга транспортна индустрија, али и образовање, култура а поготово здравство – ослањали су се, пре свега, на новим технологијама, дигитализацији и иновацијама у чему су забележени већ у старту рада нове Владе законодавни, али и практични резултати.
Увођење роботике и нанотехнологије у привредне токове свакако ће изменити економско лице Русије, с обзиром на то да у тим областима она већ сада преузима примат у свету у односу на остале економске џинове, попут САД, Немачке, Јапана, Француске и Британије. Истовремено, нови закони изгласани почетком првог тромесечја ове године, одмах по ступању на дужност нове Владе, омогућиће у малој и средњој предузетничкој привреди озбиљан напредак а тиме и запошљавања, које ни до сада није био горући проблем Русије. Оријентација на прерађивачку индустрију у пољопривреди, која у Русији постаје озбиљна привредна грана, смањиће увоз прехрамбених производа. Русија је постала последњих година и извозник пшенице и друге хране…
Нова ситуација настала је појавом пандемије „Ковид-19“. Приоритети су се преко ноћи изменили и довели су до застоја у реализацији друштвених и економских реформи. Сва пажња власти у Русији, већ од почетка марта усмерила се на борбу против овог, наводног вируса, за кога се тамо сумња да у себи носи нешто још опасније по здравље људи, од њега самога. О томе се сувише јавно не говори, тек у назнакама. Међутим, свесност о опасности од ове модерне пошасти савремене цивилизације постоји, тако да се пролетос Русија врло брзо, у року од месец дана припремила за одбрану од коронавируса.
Успеси у борби против епидемије короне
Смештајни болнички капацитети, неопходна опрема, набавка лекова су побољшани до те мере да су процедуре откривања вируса као и само лечење врло ефикасно реализују. На пример, ако је у Шведској, земљи која сматра и за коју се сматра да се успешно бори против короне, смртност на 100 хиљада становника је 0,76 одсто, а у Русији је „само“ 0,25 одсто. И тамо се страх уврежио у људе, али и неповерење у званичне информације у вези етимологије и структуре болести. Ипак, панике нема. У другом тромесечју Русија је поведена препорукама светских медицинских организација, пре свега СЗО, пооштрила мере заштите, тако да два месеца њена привреда скоро да није радила! Отуда и управо у та три месеца пад БДП (бруто друштвени производ) био је читавих осам процената. Али и то је мање него у Немачкој која је забележила пад од 20 одсто.
Ставивши под контролу пандемију у трећем тромесечју, захваљујући министру Миахаилу Мурашко као и потпредседници Владе Татјани Голоковој, која је између осталих области задужена и за здравство, већ на почетку трећег тромесечја су се показали повољнији резултати, како у здравственом билету тако и у економском. Уједначен је баланс између новозаражених и излечених, уз смртност која је међу најмањима у свету.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::
Русија пре свих до вакцине
Руски научници су први у свету већ почетком августа пронашли вакцину против Ковида-19 и представили је светској јавности после прве фазе испитивања која је показала њену поузданост и ефикасност.
И после друге и треће фазе вакцина је добила дозволу за употребу и кренуло се недавно са њеном масовном производњом. Пронађене су у међувремену још две вакцине, што само потврђује изузетну способност руске науке.
::::::::::::::::::::::::::::::::::
Нема ригорозних мера, затварања и непотребне изолације али има дисциплине код људи у вези придржавања мера заштите. То се одразило и на БДП, који је у трећем тромесечју износио „само“ минус 3,8 одсто у односу на прошлу годину. Укупан пад БДП за првих девет месеци износио је 3,5 одсто што је међу најмањима у свету. Сматра се да је највећи генератор негативног БДП осетни пад у аутомобилској и транспортној индустрији чији је показатељ веома лош – минус 30 одсто у односу на претходну годину. Одмах на почетку свог мандата и премијер Михаил Мушустин је оболео од короне, тако да се и до дана данашњег седнице Владе одржавају по „онлајн“ принципу и то заиста добро функционише. Када видите председника Владе да седи за радним столом сам испред двадесетак ТВ екрана, на којима су лица свих министара, онда видите сву озбиљност ситуације. Врло често са Владом и сам председник Путин држи „онлајн“ конференције.
Вредни пројекти у култури
Многи су сматрали да ће цена нафте и гаса драматично пасти. На пример Дојче Веле је у априлу 2020. године предвиђао цену нафте марке „Урал“ између 15 и 22 долара по барелу, због смањења потражње и огромног повећања залиха у САД, што ће, како су говорили, довести до краха руске економије. То што „баба“ снива углавном се не обистињује, па цене јесу пале, али подношљиво за буџет Руске Федерације – остале су на преко 40 долара по барелу.
Влада је помогла привредницима, одлагањем пореза али и субвенцијама. Такође, социјална политика није се мењала, најугроженији су били збринути, као и они који су привремено остали без посла.
Индустријска производња опала је за девет месеци у оквирима пада БДП (мање од 4 одсто), тако да се ни ту није много осетила корона као и примена здравствених мера које су проузроковале овако релативно низак пад руске економије. Пад курса није био већи од десет одсто, али и то је учињено вештачки, у тој мери, због конкурентности на иностраним тржиштима. Иначе, да нема значајног извоза гаса и нафте, по анализама економских стручњака, курс не би опао више од пет одсто.
И поред тих свих тешкоћа, великим ангажовањем потпредседнице Владе Татјане Голикове (бивши депутат), која је откровење на руској политичкој сцени, остварен је напредак већ у овој години у области здравства, просвете и културе. Сергеј Кравцов, министар просвете и Олга Љубимова, културолог по струци, (иначе ћерка Бориса Љубимова, великог руског позоришног критичара из фамилије Алексеја Љубимова, покојног великана руског позоришта, уметничког директора позоришта на Тагањки), и њене мајке Марије, глумице, добили су крила захваљујући Голиковој.
Њих троје Русију су у културолошкој, духовној и просветитељској сфери вратили њеним коренима, старој слави, развојем руског језика у земљи и иностранству и замашним националним пројектима у култури.
Трају стални политички и војни притисци на Русију
Русија може посртати, чак и падати, али она је у исторји увек устајала. Пажњу руководству земље, пре свега Председника и Владе јесу одвлачили догађаји на њеним границама, као и претње који се најављују, константно на Донбасу, сада и у Белорусији, и Нагорно Карабаху, а назиру се и у Придњестровљу изјавом нове прозападне и русофобне председнице Молдавије, Маје Санду, да руске војне снаге треба да напусте овај део територије „напола“ њене земље (има двојно држављанство Молдавије и Румуније). Политички, па и војни притисци са оне стране океана и са западне стране њених граница не јењавају, чак се и појачавају увођењем нових и већих санкција, што због Украјине, што због Наваљног, што због „Северног тока 2“, а најпре и због имена саме Русије, као такве.
Немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер , на пример, говори да Русији „треба показати силу“ на шта је Шојгу одговорио врло дипломатски да сећање на прошлост говори другачије. Ко је према Русији показавиао силу, зна се како се провео – вели Сергеј Шојгу, један од три стожера Руске федерације. Историја нас учи да Русија из криза увек излази јача него што је била. Велики је то народ и велика је то држава, да би се потцењивала, што свесрдно чине центри моћи на Западу.
…………………………………
