Друштво, Политика, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Србија

Русија преузела контролу над рудама у Украјини вредним око 12 хиљада милијарди долара

Мапа Украјине са минералним и рудним налазиштима: угља, метала, гаса и нафте

Руска ослобађања територија у Украјини имају директне последице по енергетску безбедност Запада

  • Украјина је до данас изгубила 63 одсто налазишта угља, 11 одсто налазишта нафте, 20 одсто налазишта природног гаса, 42 одсто налазишта метала и 33 одсто налазишта ретких минерала
  • Земље ЕУ проналазе рупе да бу увезле руски угаљ, јер не могу да опстану без њега
  • Путниковић: Русија ни у ком случају не покушава да смањи извоз својих енергената ка Европи – ни нафте, ни гаса!
  • Европа ипак куповати руски угаљ и то од препродаваца, као што раде европске земље које су наводно одустале од руског гаса, али га сада купују од препродаваца и плаћају више.
  • Богатство Донбаса препородиће тај регион

Приредило Уредништво Између сна и јаве

Русија је током специјалне операције у Украјини преузела контролу над рудним богатством Украјине, чија се вредност процењује на најмање 12,4 билиона долара, објавио је „Вашингтон пост“. Према наводима, настала ситуација има директне последице по енергетску безбедност Запада.

У чланку се наводи да је ситуација анализирана на захтев листа канадске компаније „СекДев“, специјализоване за процену геополитичких ризика.

Према писању листа, реч је о „скоро половини“ вредности ресурса на „2.209 налазишта, које је компанија проучила“.

У складу са наведеним закључцима, Украјина је до данас изгубила 63 одсто налазишта угља, 11 одсто налазишта нафте, 20 одсто налазишта природног гаса, 42 одсто налазишта метала и 33 одсто налазишта ретких земних елемената и других критични важних минерала, укључујући литијум.

Појашњава се да је један део тих ресурса припао Русији још након њеног уједињења са Кримом 2014.

Европљани ће остати зависни од руских енергената

Како је за лист изјавио суоснивач „СекДев“ Роберт Мага, настала ситуација има директне последице по енергетску безбедност Запада.

„Ако Европљани не могу брзо да диверзификују изворе нафте и гаса (према проценама стручњака до 2027. Европа не може да се ослободи зависности од руских енергената!), остаће у великој мери зависни од руских угљоводоника“, истакао је овај канадски политиколог.

Барже стоје: Ниски водостаји на Рајни, Мајни и Дунаву онемогућавају достављање руског угља у земље ЕУ

У чланку се такође наводи да ће то што је Украјина изгубила контролу над делом налазишта нафте и гаса, ретких земних метала, неопходних за производњу одређених високотехнолошких производа, може да „отежа потрагу Западне Европе за алтернативама увоза из Русије и Кине“.

На крају, „Вашингтон Пост“ цитира једног од украјинских стручњака, по чијем мишљењу, према најгорем сценарију развоја ситуације за Кијев, земља неће бити у стању да одржи индустријску економију.

Ово је један од два основна разлога због којих украјински суманути режим већ неколико дана гранатира нуклеарну електрану Запорожје. Други разлог за гранатирање највећег нуклеарног постројења је намера да се радијационом хаваријом контаминира цео простор који монструми из Кијева више не контролишу. Евентуална хаварија озбиљно би угрозила шири регион Донбаса, а велика опасност прети и околним државама, много већа од оне опасности која се над регионом надвила након хаварије у Чернобиљу.

Запад једном руком забрањује руски угаљ, а другом би да га „прошверцује“
Јелица Путниковић, изванредно анализира енегетске прилике у Европи

Велика Британија и ЕУ прекинули су увоз руског угља у оквиру санкција које су уведене због специјалне војне операције Русије у Украјини, са циљем да се нанесе штета руској привреди. Стручњак за енергетику Јелица Путниковић верује да ће Европљани, без обзира на санкције, ипак наћи начин да се не одрекну руског угља у потпуности.

Европа је, подсећа уредница „Енергије Балкана“, једном већ одложила ембарго на руски угаљ, односно померила га са априла на август, јер су схватили да ће без угља који долази из Русије и користи се за производњу струје у термоелектранама, имати проблем не само током летњих месеци, већ и током наступајуће зиме.

Ствари се све више компликују

Сада је, сматра наша саговорница, ситуација за Европу још гора, јер стрепе да ће Русија обуставити транзит гаса.

„Чак и да напуне складишта гасом до 80 или 90 процената до почетка зиме као што су то планирали у Европској комисији, имаће проблем да неће бити довољно притока гаса. Једноставно, чак и да Северни ток проради претходним капацитетом, знамо да је Украјина смањила транзит гаса кроз своју територију, као и да не ради гасовод Јамал, који преко Белорусије и Пољске води гас до Немачке и даље до европских потрошача. У том смислу се са мањком пристизања угља из Русије енергетска ситуација у Европи додатно компликује“, објашњава наша саговорница.

Путин са руком на вентилу гасовода

Она је уверена да ће Европа ипак куповати руски угаљ и то од препродаваца, као што раде европске земље које су наводно одустале од руског гаса, али га сада купују од препродаваца и плаћају више.

„Верујем да ће исто урадити многи купци угља у Европи, односно да ће куповати руски угаљ, али да ће тај неки теретни брод који вози угаљ на путу од руске до неке европске луке заправо променити власника товара“, оцењује Јелица Путниковић.

Интересантно је, како каже, да су у немачким медијима наведени детаљи да ембарго на руски угаљ неће важити за уговоре који су склопљени пре априла, али и на неке уговоре који су склопљени пре 10. августа.

„Очигледно је да су остављене неке „рупе“ у закону како би се изнашао начин да они који буду у великој кризи ипак купе и руски угаљ. Али, велики проблем је и то што је цена угља већа од 300 долара по тони, а верујем да ће он бити све скупљи јер Европа углавном производи струју или из угља или од природног гаса, који је премашио цену од 2.000 долара за 1.000 кубних метара. Такође, нуклеарке у Француској су у проблему због кварова, а због ниског водостаја нуклеарке у Европи имају проблем са хлађењем реактора, па се сада заправо створио један вртлог проблема и питање је где ће све они ескалирати, можда већ ове јесени”, указује уредница “Енергије Спутњика”.

Увоз угља са далеких дестинација није известан

Према њеним речима, иако из Европе поручују да ће моћи да увезу угаљ из Аустралије, Кине, са Тајланда и од неких других великих произвођача, велико је питање да ли ће угаљ заиста моћи да стигне из тих далеких дестинација у довољним количинама.

„Притом, Аустралија због поплава и своје кризе са производњом електричне енергије има проблем и са угљем, па је упитно колико ће угља уопште моћи да извезе не само Европи, него било ком купцу ван тог континента. Дакле, имамо ситуацију која је доста ровита, а коју је у односу на све оно са чим је Европа била суочена у априлу додатно искомпликовала и суша и низак водостај река. Наиме, угаљ који је стизао из Русије до лука у западноевропским земљама требало је да се баржама вози до термоелектрана. Како су водостаји река у свим европским земљама ниски, ти канали за транзит тешких терета на Дунаву, Рајни, Мајни сада су јако оптерећени, па бродови не могу да плове и возе те тешке терете“, наводи Јелица Путниковић.

Брда угља у Донбасу, резерве се процењују на десет милијарди тона,  тешко ће стизати ове зиме до земаља ЕУ

На развој енергетске ситуације ће, сматра, највише утицати предстојећа зима:

„Уколико зима буде блага трошиће се мање енергената, па ће Европа све ово нешто лакше успети да преброди. Али, треба свакако имати у виду да Русија ни у ком случају не покушава да смањи извоз својих енергената ка Европи – ни нафте, ни гаса, па наравно ни угља, па је лопта, практично, у европском дворишту“.

Утицај санкција ЕУ на Србију маргиналан

Када је реч о негативним ефектима санкција на руски угаљ на нашу земљу, Јелица Путниковић каже да их неће бити јер Србија не увози руски угаљ. Тај став дели и саветник у Удружењу за енергетику и рударство Привредне коморе Србије, Мирослав Игњатовић.

„Ми обично имамо потрошњу које се базира на лигниту за термоелектране, док мањи део производње из подземне експлоатације иде за широку потрошњу. Такође, мањи део угља се увози из Босне како би се надоместио мањак на тржишту. Количине угља које смо ми раније увозили из Русије и Украјине углавном су ишле преко Маријупоља, а како је та веза одавно пресечена верујем да су се фирме у Србији, попут Зиђина и других које користе угаљ у индустрији, већ снашле по том питању“, каже Игњатовић.

Русија је један од највећих извозника угља у земље ЕУ. Према подацима Министарства енергетике Руске Федерације, Русија је 2021. године испоручила земљама ЕУ 48,7 милиона тона угља, или 21,8 одсто укупног извоза ове сировине.

Град Доњецк слави 3 године од ослобађања и постојања Реублике 2017, био је то град у коме се лепо и удобно живело са високим стандардом
Колико је богат Донбас (Николина Тесла)

Кад се помене Донбас одмах се помисли на угаљ, али област због које већ годинама бесни рат у Украјини је богата и другим рудама а има и разгранат индустријски комплекс, као и значајне пољопривредне потенцијале.

Један од највећих басена угља у свету, моћна црна металургија и минерална база – и све се то налази у Донбасу, некад просперитетном региону бившег Совјетског Савеза, каже за Спутњик економски експерт Михаил Бељајев, објашњавајући зашто су Доњецк и Луганск важни.

Територија под административном управом Доњецке и Луганске народне републике износи више од 17.000 квадратних километара а према подацима из 2020. године овде живи нешто мање од четири милиона становника.

Донбас познат по производњи угља

У Доњецку се експлоатишу камени и мрки угаљ. Доњецки басен угља је највеће налазиште каменог угља на територији Европе и заузима око 60.000 квадратних километара. Потврђене резерве износе од 10 милијарди тона.

Сада на територији Донбаса ради 115 рударских копова а производња износи око 70 милиона тона годишње. На бази експлоатације угља развијена је моћна црна металургија, као и машиноградња, хемијска индустрија, производња минералних ђубрива, као и грађевинских материјала.

Осим великих резерви угља, на територији Донбаса налази око 850 минералних налазишта и 40 врста сировина. Доњецк располаже и налазиштима других руда, рецимо, значајне резерве руде живе налазе се у Горловском округу. Такође, овде се налазе резерве камене соли, гипса, креде, грађевинског кречњака, јединствених сорти глине, доломита…

Доњецк моћан индустријски комплекс

Како каже Бељајев, генерално Доњецк и Луганск се тешко могу посматрати одвојено. Они су у време Совјетског Савеза били јако моћан индустријски комплекс. Тамо је била развијена и машиноградња, и научно-техничка база која ју је опслуживала.

Према речима експерта, када је Украјина била у оквиру СССР-а, Донбас уопште није био сиромашан, док је Доњецк називан градом милиона ружа. Био је један од најудобнијих и најпогоднијих градова за живот, а занимање рудара је било престижно: рудари су имали високе плате и разне повластице и живели знатно изнад просека у СССР.

Опадање је наступило с распадом СССР кад је Украјина постала самостална земља. И поред тога, 2013.године Доњецка и Луганска област су учествовале са 16 одсто у БДП Украјине, а улога Донбаса у индустријској производњи земље била је већа него било ког другог региона.

Велики пољопривредни потенцијали

У Донбасу је била развијена и пољопривреда будући да, како подсећа Бељајев, климатски и земљишни улови у Украјини погодују тој грани привреде.

Храњење товљеника: Сточарство на селима је одржало пољопривредну производњу и спречило глад у Донбасу

„По правилу, где је развијена индустрија и постоје погодни климатски услови истовремено се развија и пољопривреда. То је аксиом“, каже експерт и додаје да су у Донбасу развијени и сточарство (свињарство и живинарство) и повртарство, као и производња пољопривредне механизације.

Како наводи саговорник, пољопривреду у Донбасу тренутно држе сеоска газдинства, док је пад индустрије је велик. Користи се застарела опрема, јер није било никаквих улагања, па је потребна модернизација.

На реду велика обнова и просперитет Русије и Доњецка и Луганска

Према речима саговорника, сада када су Доњецк и Луганск постале самосталне републике, а пошто се заврши војна операција, доћи ће на ред обнова привреде ове две републике на самосталним основама.

Уверен је, каже, да ће доћи до васпостављања интеграционих веза са Русијом, о чему говори и потписани споразум о међусобној помоћи и пријатељству.

Донбас под пољопривредним културама доноси стабилност привреди

„Предстоји период опоравка, а за то заинтересоване и Доњецка и Луганска република, као и Русија. Кад се смири политичка ситуација и када се све врати у нормалу, у тандему са руском економијом све ће се врло брзо обновити. То ће бити од користи и за Доњецк и Луганск. Притом, са стране Русије, то неће бити чиста донација и доброчинство, него обострана корист“, каже Бељајев.

Према његовом мишљењу, ако оживи привреда, појавиће се радна места, повећаће се зараде а тиме и животни стандард. Пошто неће морати да се ради од нуле, јер основа ипак постоји, то значи да постоје услови да се ће се проблеми реше доста брзо и ефикасно, уверен је он.

Линкови:

https://sputnikportal.rs/20220811/vasington-post-rusija-preuzela-kontrolu-nad-rudama-u-ukrajini-vrednim-12-hiljada-milijardi-dolara-1140983209.html

https://sputnikportal.rs/20220227/pred-njim-je-buducnost-koliko-je-bogat-donbas-1134824671.html

https://sputnikportal.rs/20220811/stvari-se-komplikuju-zapad-jednom-rukom-zabranjuje-ruski-ugalj-a-drugom-bi-da-ga-prosvercuje-1140979659.html

………………………

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Oleg Jovanovic,
Oleg Jovanovic,
1 месец раније

Najzad i ponovo ce to rudno.bogatstvo doci u prave i ispravne ruke,ruske ruke.
A ne da njime “upravlja” ona kriminalna banda iz Kijeva.