NATO, Балкан и суседи Србије, Гост Аутор, Друштво, Косово и Метохија, Политика, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија

Реаговање Јагоша Раичевића на текст Зорана Радовановића

Вегета у служби епидемиологије

  • Епидемиолог др Зоран Радовановић се на врло увредљив начин „бавио“ новом министарком здравља, професорком Даницом Грујичић
  • Видећи себе као некакву медијску звезду Радовановић на сваку критику „надахнуто“ одговара тешким вређањем саговорника
  • Постоје озбиљне институције које демантују оно што ЗР заговара о осиромашеном уранијуму
  • Јако је добро што је професор ЗР (одавно) у пензији
  • Радовановић се меша у све болести – и човека и савремене медицине, а сада га видимо и као политичког аналитичара у покушају, где анализира и избор нове владе Србије. Некако ме подсећа на Вегету, или рекламирани маргарин.
  • Прилично „deguté“ је видети како један епидемиолог који није лечио ни једног јединог пацијента, држи слово једном врхунском неурохирургу.

Пише: Јагош Раичевић, бивши директор Лабораторије за заштиту од зрачења Института Винча *

У последњем ауторском тексту у листу „Данас“, пензионисани епидемиолог, професор Зоран Радовановић се на врло увредљив начин „бавио“ новом министарком здравља, професорком Даницом Грујичић. Јасно је да је текст политички мотивисан, како другачије објаснити да неко у петак критикује министра који је на дужност ступио дан раније, у четвртак.

У тој папазјанији од неповезаних и злонамерно искривљених изјава приписаних новој министарки, тешко је наћи смисао текста – сем можда закључка да нам је дневник „Данас“ користећи „лични став“ професора Радовановића демонстрирао како на делу изгледа политички мотивисана редакција текстова. Успут, добили смо проф. Зорана Радовановића (даље ЗР) као још једног политичког аналитичара у покушају.

Радовановић познат по тврдњама о нешкодљивости осиромашеног уранијума

ЗР је пажњу јавности привукао пре око пет година, када је као „угледни епидемиолог“ почео да потписује глупости о нешкодљивости коришћења муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ). У једном ауторском тексту је отишао и корак даље, устврдивши да је уранијум толико нешкодљив, да „постоје озбиљна разматрања“ да се класична оловна муниција замени са оном од осиромашеног уранијума. Док не докаже ко је такве будалаштине „озбиљно разматрао“ ја ћу професора Радовановића – бар по том питању, сматрати или незналицом или лажовом. Тачка.

Дакле, ЗР своју медијску славу није стекао бавећи се науком, већ заправо политиком: ако ОУ није канцероген онда НАТО не би требало да има проблема са једином државом која је остала суверена и након тога што су по њој и њеним становницима истресане тоне тог и осталих отрова и забрањених убојитих средстава. Зашто је то битно? Зато што критична маса интелектуалаца разних профила потребних за анализу последица и штете која остаје након НАТО бомбардовања – данас постоји само у Србији. И нигде више, у целом свету! Услед различитих геополитичких и других специфичних разлога, то данас више није могуће ни у Ираку, ни у Авганистану, Босни и Херцеговини, Црној Гори итд.

Има ли јачег доказа о опасностима од осиромашеног уранијума од овог: НАТО је штампао Приручник о штетности осиромашеног уранијума и делио га својим војницима на Косову и Метохији 1999. године

Зато је за НАТО лобисте веома важно да постоји један такав, и то домаћи „стручњак“ какав је ЗР – да уз остале полуге „меке моћи“ одржи причу о последицама бомбардовања на нивоу – причам ти причу. Идеално је управо то што је ЗР епидемиолог, и што на сваки нови податак о било каквим последицама, одмах реагује у „својим“ медијима и тражи статистичку анализу. Колико знам, ЗР прима и девизну пензију, захваљујући између осталог и свом ангажовању на пројектима које је финансирао НАТО, управо ради процене последица бомбардовања по земљама Блиског истока. Шта је ту чудно?

Прозападни медији (читај наклоњени НАТО) који у Србији, руку на срце чине већину, штампају све што ЗР напише. Са таквом прођом у медијима, ЗР је изгледа заиста поверовао да се његове „анализе“ штампају зато што су засноване на некаквој научној истини и његовом (непровереном) искуству. Шаблон са којим је бранио своје ставове о ОУ је обично почињао тиме како „постоје озбиљне научне институције“ које подржавају то што он прича. Истина је, постоје озбиљне НАТО институције, али – бар у области која се бави последицама јонизујућих зрачења (у шта спада и коришћење ОУ), постоје далеко озбиљније институције; а оне демантују оно што ЗР заговара.

Онда се десио Ковид. Пошто је ЗР преко „својих“ медија успео да уз приличну помпу коришћење ОУ сведе на проблем епидемиологије – сада је, већ са репутацијом „познатог епидемиолога“ могао да рачуна на свој даљи медијски успон. Наравно, услови наклоњених медија су постављени још раније: из свега што каже, извлачи се само посредна или непосредна критика државе и њене организације. Ја желим да верујем да ЗР у почетку није имао то на уму. Али, цена поклоњене славе мора да се плаћа. Зашто је на то пристао и одакле једном пензионисаном професору толика жеља за медијском промоцијом, која више приличи неком тинејџеру него мудром интелектуалцу у зрелим годинама? То је – бар мени, у целом овом (кон)тексту једино нејасно. Али – тако је како је: видећи себе као некакву медијску звезду, он на сваку критику надахнуто одговара тешким вређањем саговорника, не бринући за простор – кога ће увек бити у „његовим“ медијима.

Др Грујичић постала је мета напада преамбициозног епидемиолога

У поменутом тексту ЗР између осталог каже: „Hirurg ili drugi kliničar može da posumnja na vezu nekog faktora rizika i obolevanja obično tek ako je razlika između izloženih i neizloženih osoba tom činiocu stostruka ili veća. Ја могу рећи само то – да се којим случајем у епидемиолошким студијама које су се бавиле Хирошимом и Нагасакијем (које сам користио), примењивала оваква методологија – било би на десетине хиљада пута више посредних жртава услед првог коришћења атомске бомбе. Зато мислим да је јако добро што је професор ЗР (одавно) у пензији.

Радовановић ме подсећа на Вегету, или рекламирани маргарин

Како год да се окрене, професор ЗР се меша у све болести – и човека и савремене медицине, а сада га видимо и као политичког аналитичара у покушају, где анализира и избор нове владе Републике Србије. Некако ме подсећа на Вегету, или онај рекламирани маргарин. Епидемиолози медицини могу да помогну управо у оној мери у којој су у стању да прихвате помоћ квалификоване статистике. На жалост, плашим се да пензионисани професор ЗР не разуме шта је то квалификовани статистичар. Зашто тако мислим? Зато што себе убраја међу њих.

Истина је дакле – Вегета заиста може у све да се меша, али ипак није јело, већ само зачин. Ја без Вегете могу. Али не бих без ручка …

Уместо закључка – чини се да је прилично „deguté“ видети како један епидемиолог који није лечио ни једног јединог пацијента, држи слово једном врхунском неурохирургу.

Потписник ових редова је радни век провео у области заштите од јонизујућих зрачења, и аутор је два модела за процену ризика који су коришћени у Европским програмским системима (COSYMA, RODOS) за процену последица од нуклеарних акцидената.

*  Др Јагош Раичевић, дипл. инжењер електротехнике; бивши директор Лабораторије за заштиту од зрачења Института Винча; бивши директор „Нуклеарних објеката Србије“; експерт IAEA – Међународне Агенције за Атомску Енергију

……………………………..

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
3 Comments
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Zoran
Zoran
27 дана раније

Nazslost danas u našoj intelektualnoj eliti ima mnogo više “vegeta” neke ozbiljnih stručnjaka.

Oleg Jovanovic,
Oleg Jovanovic,
26 дана раније

Ali se te “vegete” dobro kotiraju u stampanim.izdanjima.drugo srbijanaca,tkz.gradjanista(Vreme,Danas).
Mora da se po svaku.cenu opravda bombardovanje 99 -te godine,za to su debelo placeni,mislim te.”vegete”.

Mila
Mila
25 дана раније

Sve čestikke, dr Raičeviću na tekstu.Poštena intelektualan elika treba da ustane protiv ovakvih kvazi naučnika