Гост Аутор, Друштво, Култура, Политика, Русија, Слободе

ПУТ КА ДИГИТАЛНОМ МАЛОУМЉУ

Велики социјално-политички пројекат за успостављање новог кастинског друштва

 

  • Одраслима је тешко променити свест, па се реформатори концентришу на децу, којој кроз промену система обуке уводе другачији смисао, и другачије стандарде размишљања и понашања.

 

  • Добри познаваоци ових проблема указују на опасност да ће се дигитализацијом створити друштво које делује по узору на тоталитарну секту, у којој све три силе људске душе: осећања, воља и разум, такво друштво ставља под потпуну и беспоговорну контролу.

 

  • Сада су увели, на пример, стандард дигиталних уџбеника, али без одговарајућих пратећих правила и норми, па се испоставило да се уводе непроверене технологије.

 

  • У стварности је то питање потпуне трансформације процеса и садржаја образовања, који подразумева усмеравање/ограничавање деце на уско специјализоване вештине и поделу на одговарајуће каријерне групе из којих се више не могу извући.
  • Дигитална колонизација ствара зависност

Пише: Олга Четверикова, доктор историјских наука, проф. на Московском државном институту међународних односа (МГИМО), стручњак за међународне односе *

 

 

 

 

 

 

 

Превео: Филип Раке Вукајловић

 Напомена преводиоца:

Интервју је био посвећен дигитализцији, делом и опасностима од ње у образовању. Овде су скраћено, а негде и кондензованос покушајем да се ни на који начин не промени смисао – дате одређене важне карактеристике и оцене овог процеса у данашњој Русији (као синоним дигиталзацији се користи реч “цифровизација”). Оцене и мисли изнете у чланку имају шире значење и вредност и могу се у потпуности применити на Србију данас.

Данас, када се промовише програм дигиталне економије (у оквиру тога и образовања), реч више није само о новим технологијама, већ се све више ради о промени свести људи и успостављању новог система управљања. Одраслима је тешко променити свест, па се реформатори концентришу на децу, којој кроз промену система обуке уводе другачији смисао, и другачије стандарде размишљања и понашања. Многи родитељи већ уочавају генерацијски понор који се продубљује.

Идеје о дигиталној економији имају, како своје глобалне идеологе, тако и играче у сенци. Груписани су они око заснивања и пропагирања онога што се данас назива „Четврта индустријска револуција“, која се дешава у сфери компјутеризоване производње („индустрија 4.0“).

Наднационалне структуре преузимају улогу државе

Најновија револуција проузрокује дубоке социјалне трансформације друштва, при чему је највише рањива држава коју све више потискују и њене ингеренције преузимају недржавне структуре. Овде се имају у виду како наднационалне структуре, тако и локалне заједнице, све до појединаца организованих у веће или мање групе око одређених циљева. По њима, држава би требало да се прихвати да у будућности постане само сервис за пружање услуга, а да већину својих функција преда тим новим структурама.

Пошто је процес транснационализације свеобухватан, он се проширује на сва подручја у оквиру концепта космичког глобалног ума (“new age global mind”) чији је важан део образовни систем. По том кључу се започело с дигитализацијом образовања у Русији, чији промотори наступају с тоталитарних позиција.

Многи су одавно приметили и указали да је „дигитални тоталитаризам“ веома пожељан у настојањима да се у друштву промовише успостављање система духовних вредности заснованих на идејама и принципима теозофије (знање о божанском путем доживљавања божанског и мистичког обједињавање с њим, прим. Ф. Р. В.), на основу којих је формиран покрет ‘Њу Ејџа’.

Добри познаваоци ових проблема указују на опасност да ће се тако створити друштво које делује по узору на тоталитарну секту, у којој све три силе људске душе: осећања, воља и разум, такво друштво ставља под потпуну и беспоговорну контролу.

Плански се изазива страх код људи

Најефикаснија метода овакве контроле, развијена у западним „лабораторијама мисли“, заснована је на изазивању осећаја страха код људи. То се постиже употребом различитих инструмената менталне контроле, а сада су пси терора усмерени на трауматизацију свести, што резултира дезинтеграцијом личности појединца.

Особа, која пада у стање депресије, очаја и безнађа спремна је да прихвати било који апокалиптични сценарио који ће моћници овог света нацртати над њом, намећући тотални надзор, чиповање, потпуно ускраћивање права на приватност и свега осталог.

Главну улогу у увођењу дигиталне економије играју четири социјалне групе.

Прва група су „дигитални проповедници-јеванђелисти“. Најизразитији су они који раде у Агенцији за стратешке иницијативе (АСИ), Московској школи менаџмента и фондацији “Сколково”, Вишој школи економије и с њима повезаним структурама. Ти људи се залажу за врло препознатљив систем вредности: оно што они раде веома подсећа на активности тоталитарних секти у којима се, уз помоћ одређених манипулација говором, људи психолошки програмирају, уводећи/закуцавајући им у подсвест кључне шаблонизоване конструкције и мисли које се прихватају без трунке рационалног размишљања.

Хоћу учитеља!

Друга група „интерешџија“ су представници банкарског ‘бизниса’. Није случајно, на пример, да је банкама намењено стварање биометријског система, а већина информација о грађанима Руске федерације је концентрисана у њима.

Трећа група су ИТ компаније. Штавише, руске ИТ компаније су, у ствари, огранци транснационалних дигиталних корпорација и користе страну опрему. Због тога њихови представници често истичу да раде на међународном тржишту.

Коначно, то је чиновништво, онај део државног апарата, који делује у интересу банака и ИТ предузећа. Ову групу у Русији најочитије представља руководство московске администрације, које искрено признаје да је јавни сектор главни купац и покретач информационих технологија, стварајући нови систем управљања. Опет, у 2018. години, није случајно што је Москва заузела прво место по рејтингу УН-а у погледу пружања електронских услуга.

Човек постаје виртуелно биће

У Русији постоји веома моћан бирократски апарат који заправо чисти пут за ИТ пословање и омогућава оно што је немогуће у другим земљама. И што „ефикасније“ делује бирократски апарат, то се све више проширује поље делатности приватног ИТ пословања које, користећи облик јавно–приватног партнерства, може убудуће у потпуности избацити државне структуре и постати домининантан. Манифестације тога већ видимо у многим областима. Стога се код нас реализују пројекти које западне земље себи не могу приуштити.

::::::::::::::::::::::::::::::::
Олга Четверикова: АКО ЖЕЛИШ ДА ПОБЕДИШ НЕПРИЈАТЕЉА, ВАСПИТАВАЈ ЊЕГОВУ ДЕЦУ
::::::::::::::::::::::::::::::::

Још једна карактеристика процеса дигитализације је та што се његове присталице непрестано позивају на одређену глобалну месијанску улогу наше земље: они говоре да у свет морамо увести нешто ново, а да нам управо дигитална економија и вештачка интелигенција то омогућавају. Можете прочитати материјале “Форума стратешких иницијатива 2016” (Форум), који је спровела АСИ. Уследила је презентација Националне технолошке иницијативе коју су почели да развијају када су уведене санкције против Русије. Тада се прво разговарало о супституцији увоза, али уместо програма реиндустријализације који је предложила Руска академија наука, усвојена је “Национална технолошка иницијатива”, коју су развили АСИ и Руска предузетничка компанија, а која је као главни циљ изабрала стварање непостојећих тржишта у циљу повећања извозног потенцијала.

Спроводи се дигитализација и компјутеризација школа

Интересантно је да је Форум јасно навео ново разумевање човека као виртуелног бића. Управо у ту сврху намеће се целокупна технологија дигитализације.

И управо у области образовања активно раде све четири горе наведене групе, а банке и нови „јеванђелисти“ се у томе посебно труде. Стога у образовној сфери видимо присуство Сбербанке.

У Русији се чак стварају дигиталне школе

Посебну пажњу заслужује пројект “дигиталне школе”. Узгред, он има неколико паралелних назива: „Московска електронска школа“, „Руска електронска школа“ … Постоји и пројект „Модерно дигитално образовно окружење“ који промовише учење на даљину. Верује се да се ова имена множе зато да људи не ухвате систем у свему ономе што се дешава.

Раније су у земљи постојали програми, планови и Госплан, коначно. А шта је пројект?

То је нешто што се може напустити у сваком тренутку, али истовремено, нешто што може оправдати било какве експерименте. То је врло згодан облик. Може се приметити да се сада свугде употребљавају речи „пројект“ и „стратегија“? Стратегије су такође уобичајене ствари кад се не желе прецизирати конкретни проверљиви резултати.

За сада још имамо државне стандарде, али многи од њих нису обавезујући и разумеју се веома широко. Сада су увели, на пример, стандард дигиталних уџбеника, али без одговарајућих пратећих правила и норми, па се испоставило да се уводе непроверене технологије.

Образовање као информатичка диктатура и роботизација

Главна ствар је да “дигитална школа није толико образовни, колико друштвено– политички пројекат, што представља механизам стварања новог кастинског друштва заснованог на социјално дарвинистичком, еугеничком принципу одгоја, или селекције.

Дигиталне технологије су само део овог пројекта, али у стварности је то питање потпуне трансформације процеса и садржаја образовања, који подразумева усмеравање/ограничавање деце на уско специјализоване вештине и поделу на одговарајуће каријерне групе из којих се више не могу извући. Кад нам се каже о доживотном учењу, има се у виду само скуп примитивних вештина које се могу мењати у зависности од потреба послодавца.

Уместо уобичајеног система оцењивања знања ученика, уводи систем оцењивања личности у формату индивидуалне трајекторије учења. То се назива “Персонализована дигитална платформа индивидуалне обуке”.

Све што дете ради: сва његова достигнућа, неуспеси и недостаци – све би то требало да буде представљено у његовом „дигиталном профилу“ или „дигиталном трагу“, како се сада то цинично именује.

Опасности раног усмеравања без могућности промене

Овај електронички досије садржи све информације о деци – и позитивне и негативне. А онда, пошто се укине јединствено полагање досадашње матуре (испита зрелости) и досадашњих пет оцена за стечено знање и уведе систем са десет оцена, ствара се врло јасна слика: дете се води кроз одређени канал, одређује му се где ће ићи и шта ће радити, а тај дигитални жиг неће бити могуће ни на који начин променити.

Ако су у совјетска времена сва деца у оквиру школског програма добијала исти квалитативни минимум знања, а затим су се, зависно од својих способности и склоности, одлучивала за специјализацију, сада професионално диференцирање почиње веома рано.

Људски мозак је изложен планском бомбардовању и селекцији информација у образовању

Па ако особа од најраније младости проучава само техничке дисциплине, а не проучава хуманистичке, или обрнуто, онда вероватно неће моћи ништа променити у својој судбини, јер му “дигитални отисак” то неће допустити.

У том погледу, пролећни говор Сергеја Собјанина пред наставницима је врло индикативан. Градоначелник Москве је рекао да је један од глобалних задатака московске електронске школе да прикупи “громаду података” (“больших данных”) о детету, које треба потом обрадити и увидети колико је то корисно за дете. Не тако давно, појаснио је да је уведена персонификована платформа за индивидуално учење јер деца имају различите способности – односно заостајући и напредни ће бити обучавани на различите начине.

Искључује се могућност да сви стекну неопходно опште основно образовање

А то, наравно, искључује могућност да сви стекну неопходно опште основно образовање. Односно, видимо да се „дигитално“ учење од почетка замишља као кастинско…

Важно је бити свестан тога што сами дигитални стручњаци истичу: да је дигитално друштво информационо друштво, што значи да свако од нас има прилику да добије било какве информације на Интернету, проналази документе, аналитичке материјале и резултате дискусија различитих проблема. Али, из неког разлога, они сматрају да ми немамо потребне информације и да ћемо, као у доба пре Интернета, мирно слушати њихове проповеди.

Ђаци су све више зависни од робота и дигиталног учења

И из ових информација је јасно да се опција дигиталне колонизације спроводи у Русији, и што више уводимо „цифру“, то више постајемо зависни.
Када се зна да су сви сертификати за шифровање у Русији инострани и да је хардвер исто такав, теоретски би требало да смо се већ отрезнили. Још више би у томе требало да нам помогне знање да су програм дигиталне економије покренули Светска банка и Саветодавно веће за страна улагања (СВСУ), које је главна лобистичка структура и уједињује највеће транснационалне корпорације на свету. Ако се представници СВСУ-а састају једном годишње у Горки–9 (резиденција председника Русије у којој је сада председник Савета министара (Владе), прим. Ф.Р.В.) под председавањем премијера и разговарају о нашим законима, прописима за стварање повољне климе за страна улагања, тада је изузетно тешко говорити о националном суверенитету.

* Из интервјуа датог Алексеју Гончарову 25. 4. 2019. године који је објављен у Интернет издању руског  недељника Завтра

* * *

Извор: https://zavtra.ru/blogs/tcifrovoj_totalitarizm_kak_eto_delaetsya_v_rossii

               https://www.business-gazeta.ru/article/443187

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments