Зашто не треба веровати Билу Гејтсу и Џорџу Сорошу

Славој Жижек: Гејтс и Сорош оличење најбезобзирније финансијске шпекулативне експлоатације

 

  • Самопроглашени филантропи малени проценат свог богатства дају другима (које контролишу) како би избегли порезе

 

Славој Жижек, је филозоф културе. Он је виши истраживач на Институту за социологију и филозофију Универзитета у Љубљани, угледни професор немачког језика на Универзитету у Њујорку и међународни директор Биркбек Института за хуманистичке науке Универзитета у Лондону. Словеначки филозоф с листе 100 најутицајнијих интелектуалаца магазина „Форин полиси“ и један од најпопуларнијих мислилаца глобалне левице, дрзнуо се да каже оно што мисли скоро свако са деснице — Џорџ Сорош и Бил Гејтс лажно се представљају. Они, наиме, нису део решења, него саставни део проблема који муче данашњи свет.

Такозвани „’лекови‘ које Гејтс и Сорош користе како би ублажили зла која су сами изазвали, не лече болест, они је настављају“, поручује Жижек у ауторском тексту који иначе, упркос угледу аутора, не објављује ниједан од медија главног тока на Западу, већ руски РТ.

Лаж као пословна пракса

„Пракса ових милијардера није ништа друго него лаж“, наставља Жижек своју оптужницу: „Шпекулативну експлоатацију прати испразна хуманитарна забринутост због катастрофалних последица које управо њихов безобзирни капитализам производи… Није довољно само указати да је Гејтсова добротворна делатност базирана на бруталној пословној пракси — треба отићи и корак даље и осудити и саму идеолошку основу Гејтсовог доброчинства и испразност његовог пан-хуманитаризма.“

Бил Гејст добротворну делатност базира на бруталној пословној пракси

Особе као Бил Гејтс или Џорџ Сорош“, пише Славој Жижек, „етички су изузетно проблематичне: нису ли они оличење најбезобзирније финансијске шпекулативне експлоатације? Сама Сорошева дневна рутина представља отелотворење лажи: половину свог радног времена он посвећује финансијским шпекулацијама, а другу половину наводним ’хуманитарним‘ активностима којима се у основи супротставља ефектима сопствених шпекулација“.

Другим речима, како је ових дана твитовао Бранко Милановић, некадашњи главни економиста Светске банке: „Како ’филантроп‘ може да буде ваше занимање? Осим чињенице да то једноставно значи да малени проценат свог богатства дајете другима (које контролишете) како бисте избегли порезе, то је и бесмислено.“

Деловање Сороша је пример кршења људских права и слобода
Неморално човекољубље

Али постоји и барем још један, у етичком смислу, знатно проблематичнији моменат у биографијама ове двојице самопроглашених филантропа, а то је њихова веза са покојним колегом богаташем Џефријем Епштајном, осуђиваним због педофилије и подвођења девојчица и непримерено младих девојака. Магазин „Венити фер“ писао је да је некадашња мис Русије Ана Малова, честа путница у Епштајновом авиону званом „Лолита експрес“, била предмет „љубавног интересовања“ Џорџа Сороша, „који је више од 40 година старији од ње“; док су „Њујорк тајмс“ и „Вол стрит џурнал“ открили да се Бил Гејтс често виђао с Епштајном после његове прве осуде за педофилију и подвођење, да је барем једанпут код њега остао до дубоко у ноћ, те да је управо ово дружење било један од главних узрока недавног развода од Мелинде Гејтс.

Епштајн је око себе на опскурним дружењима окупљао наводне филантропе

Све у свему, већ је и ова непријатна околност довољан разлог да се постави питање да ли је баш човекољубље, или је нешто друго, мотив за Гејтсове неочекиване инвестиције у бизнис с вакцинама против ковида и за његове препоруке човечанству да се преоријентише на испијање воде направљене од људског измета и на синтетичко уместо правог меса. А то док истовремено он постаје највећи власник обрадивог земљишта у САД и издашно финансира банке свег семена које постоји на свету, што чак и „Вашингтон пост“ описује као „један од најопскурнијих подухвата које су људи икада предузели“.

А где се поставља питање мотива, ту је и питање пројектованих последица деловања ових милијардера. У Сорошевом случају неке су већ видљиве, како у Европи када је реч о приливу миграната којима је Сорошева Фондација за отворено друштво отворено и помагала, тако и у Сједињеним Државама, где је финансирајући кандидате на изборима за окружне тужиоце широм Америке, према наводима либералног портала „Политико“, Сорош покушао да спроведе „тихи ремонт правосудног система у САД“. Резултат овог пројекта, заснованог на подршци прогресивним кандидатима који се често оштрије обрачунавају с полицајцима него с криминалцима, како наводи „Политико“, огледа се у „порасту броја убистава у градовима широм земље“; у Филаделфији, примера ради, реч је о порасту од „29 одсто у односу на 2020, која је била најнасилнија година у последње три деценије“, док је у Лос Анђелесу прошле године број убистава скочио за 36 одсто, а ове године, како је навео шериф Ел-Еја Алекс Виланова, за укупно 92 одсто.

ЛИНК

https://www.rt.com/op-ed/530582-zizek-gates-soros-poverty-capitalism/

https://rs.sputniknews.com/20210806/optuzba-slavoja-zizeka-zasto-ne-treba-verovati-bilu-gejtsu-i-dzordzu-sorosu-video-1128033520.html

0 0 votes
Article Rating

Related posts

И У АВГУСТУ НЕМА ДОВОЉНО ДРВЕТА И ПЕЛЕТА НА ТРЖИШТУ

Јово

Ђоковић деценију доминира светским тенисом

Јово

Расплиће се Гордијев чвор око гасовода „Северни ток 2“

Јово
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x