Друштво, Лист "ПОЛИТИКА", Политика, Србија, Србија и ЕУ

Промене закона услов за улазак у Европу

 

 

О УСКЛАЂИВАЊУ НАШЕГ ПРАВА СА ПРАВОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

 

  • Морамо прихватити све међународне уговоре и прописе ЕУ. –
  • Нема интеграције без поштовања људских права, права мањина, заштите приватности појединца и ауторских права. –
  • У Савезној скупштини десетине нових закона и прописа

 

  26 и 27. април 2001

Пише: Јово Вукелић

Чланство наше земље у Савету Европе условљено је усклађивањем свих наших законских прописа са правом ЕУ. Како европско право има примат над националним законодавствима немогуће је замислити прикључење наше земље Европској унији без усклађивања правних прописа из области економије, културе, привреде, социјалних права, као и трговине.

О овом изузетно важном послу за наш лист говоре правни стручњаци др Момчило Грубач, др Радослав Стојановић и Душан Игњатовић.

Четрдесетогодишњи развој правног система Европске уније представља пример интегративног механизма. Пошто различити друштвени системи треба да обезбеде развој, а он је могућ само јачањем заједничких елемената правног система, ЕУ представља најопремљенију лабораторију за стварање система који доприноси прогресу. О томе др Стојановић каже:

Без самовоље политичара

– Процес одлучивања у ЕУ врло је сложен, скуп и спор. Упркос томе, тај систем може да послужи као пример поштовања права мањине и заштите интереса свих. Улога стручности и пословних асоцијација је велика, тако да су грешке у одлучивању мале, а укљученост интересних група одлучива-ње своди на најмању могућу грешку. Кад у одлучивању учествују сви заинтересовани смањује се могућност политичког волунтаризма и бирократске самовоље. Нема скоро никакве шансе да кључне одлуке доносе неодговорни политичари или самовоља бирократских група. Стога се слободно може рећи да се у оваквом систему одлучивања налази извор успеха процеса интеграције.

Таква пракса је много важнија од цене и брзине одлучивања. Код нас влада лажна слика да је брзи систем одлучивања ефикасан и јефтин, али у њему обично влада наметање воље појединаца из врха власти и мањих група. Последице таквог одлучивања познате су нашим грађанима и из ближе и даље прошлости. Оне су доносиле штету народу и држави, скупо су стајале наше друштво и производиле су сукобе и разарања наше заједнице“.

Савезни министар правде Момчило Грубач истиче:

– Савезно министарство правде на чијем сам челу има пред собом огроман посао, али ми смо већ спремили низ нових законских пројеката који су у сагласју са правом ЕУ. То су закони о адвокатури, невладиним организацијама, кривичном поступку, извршном поступку, али и низ међународних уговора. Наша земља у последњих десет година није потписала те важне уговоре и њихова ратификација је неопходна у савезном парламенту како бисмо равноправно могли да сарађујемо са Европом. Нажалост, неки мисле да је то посао од неколико месеци, а реч је о процесу усклађивања правних прописа који ће потрајати неколико година“.

„Бела књига” за земље у транзицији

Европска унија је 1995. издала „Белу књигу” која прописује пакет мера које „треће” државе морају испунити како би ушле у процес интеграције са ЕУ. Пакет мера односи се на обезбеђивање слободе кретања капитала, робе, услуга и људи. Траже се слободна конкуренција, укидање монопола на тржишту који имају државна предузећа, а забрањује се да се из државног буџета помажу неуспешна предузећа. О томе какве обавезе треба да испунимо, за „Политику” говори правник Душан Игњатовић из Југословенског комитета правника:

– Усаглашавање правних пропи-са које спроводимо биће јасан сигнал Европи да смо спремни да се укључимо у процес интеграције. Тек тада бисмо могли да очекујемо разне видове помоћи. Добили бисмо царинске олакшице, а крајњи циљ би био потписивање уговора о придруживању. Да бисмо стигли да тог значајног догађаја морамо убрзати демократске процесе, поштовати људска права и грађанске слободе. Златно правило у овом послу за нашу државу гласи: прихвати све тековине заједнице европских држава! Кад то учинимо моћи ћемо да уђемо у Савет Европе и друге међународне организације.

Поред правног регулисања економских односа, нарочито се наглашавају заштита приватности појединца, социјална политика, заштита индустријске својине и ауторских права, еколошка заштита, заштита потрошача и јединствене царине“.

0 положају наше земље у Савету Европе председник југоеловенске делегације Драгољуб Мићуновић каже:

– Целокупни напредак нашег друштва условљен је нашом обавезом да у што краћем року прихватимо правила која важе у ЕУ у области заштите људских права, права мањина, увођењу слободне трговине, ратификацији међународних уговора и усклађивању наших закона са европским правом. У овом послу нема компромиса, ни чекања и стога наредних месеци у Савезној скупштини треба очекивати десетине нових закона и проциса које треба усвојити како бисмо коначно ушли у Европу и почели да сустижемо свет.

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of