Шта је спорно у докторској дисертацији Јелене Триван?
- Има делова који су преузети из Википедије, буквално је рађен копи-пејст. Постоје делови који су преузимани из неких музичких енциклопедија. Два туђа рада су цела преузета и објављена као поглавља у дисертацији Јелене Триван
Пише: В. Андрић
Захтев за утврђивање неакадемског понашања против бивше директорке Службеног гласника, а данас директорке Телекома Српске, Јелене Триван поднела је група професора са неколико факултета још пре годину дана. Један од њих, професор Филозофског факултета у Београду Оливер Тошковић за Данас објашњава зашто су се одлучили на тај корак и шта је спорно у њеној докторској дисертацији.
– Прву информацију да постоји индиција да је тај докторат плагијат добили смо из медија, након чега је објављено да је покренута процедура за преиспитивање дисертације. Потом је до нас стигла информација да је процедура обустављена јер је Бошко Обрадовић (лидер Двери прим.аут.) доставио непотпуну документацију. Филолошки факултет се обратио Обрадовићу са захтевом да достави потпуну документацију, што он није урадио. Потом смо се ми сакупили јер смо имали гомилу доказа који поткрепљују сумњу да се ради о плагијату и послали смо Филолошком факултету нови захтев – каже Тошковић.
Он каже да потписници захтева не могу да тврде да ли је докторат Јелене Триван плагијат или није, али да материјал који су прикупили, одштампали и предали уз захтев, указује да постоје озбиљне индиције да њена докторска дисертација није оригинално научно дело.
Тошковић каже да у дисертацији има читавих поглавља, делова или пасуса који су презимани из других извора.
– Има делова који су, рецимо, преузети из Википедије, буквално је рађен копи-пејст. Постоје делови који су преузимани из неких музичких енциклопедија. Два туђа рада су цела преузета и објављена као поглавља у дисертацији Јелене Триван. Један од тих радова о мултикултурализму је објављен у Зборнику радова Матице српске и преузет је од А до Ш. Дакле, није у питању парафразирање или узимање реченица, него је рад преузет и објављен од првог до последњег слова. Други рад који је такође комплетно преузет је са неког студентског сајта са семинарским радовима. Цео семинарски рад о глобализацији пословања је убачен у докторат – наводи Тошковић.
Он истиче да су пронашли и два, три рада објављена на страном језику из којих су превођени и преузимани пасуси. Све скупа указује да је огроман део дисертације Триван преписала, каже наш саговорник.
– Скоро сви ови радови су објављени много пре нешто што је Јелена Триван предала своју дисертацију. На пример, рад из Зборника Матице српске је објављен 2010. године, а она је докторску дисертацију одбранила 2013. – каже Тошковић.
Осврћући се на ранију изјаву бивше директорке Службеног гласника да њено образовање није упитно, Тошковић каже да се „слаже да њено образовање до нивоа докторске дисертације није упитно“.
– Она је завршила факултет и радила као наставник. Исто као и Синиша Мали, који је завршио Економски факултет. Искрен да будем, мени је жао што такви људи који су уложили одређени напор, који су очито образовани, на крају по свему томе згазе. И ако је Триван заиста преписала своју дисертацију, на начин на који делује да јесте, она је сама довела своје образовање под знак питања – истиче Тошковић.
Он се осврнуо и на изјаву Јелене Триван коју је дала ЦИНС-у, поводом сазнања тог истраживачког портала да ће Стручна комисија Филолошког факултета у Београду испитивати да ли је она плагирала свој докторат.
Триван је за ЦИНС рекла да је „то је постало омиљено средство политичких обрачуна који уништава Београдски универзитет, док приватни факултети штите своје интересе“.
– Ја управо мислим да ми оваквим поступцима себе штитимо, јер бранимо своју част и свој образовни ниво. Гурање под тепих плагијата и правдање плагијата није никакво брањење части, напротив, то је пљување по образовању и по сопственом универзитету. Наша дужност као наставника, као професора и истраживача је да овакве случајеве истерамо на чистац и да станемо на пут томе, ма колико да је таквих случајева и ма ко да је докторирао. Они су добили звање доктора наука на овом универзитету, а ако су га добили непоштено, мора да им се одузме – јасан је Тошковић.
Можда је дама махинално испустила / пропустила нехитице да наведе знаке навода, а то “превидели” и чланови њене докторске комисије.
Да али наши Универзитети имају селективну правду и не осуђују своје колеге већ људе из политике који се не баве науком.
Погледајте ситуацију на ФАСПЕР- бившем Дефектолошком факултету, где су људи бирани на основу радова који никада нису објављени, а о плагијатима да се не прича.
Универзитет у Београду одуговлачи цели поступак, а поједини декани траже неког у Стручној комисији ко ће написати лажни извештај.