Балкан и суседи Србије, Друштво, Политика, Преносимо, Слободе, Србија

Пренети земне остатаке Његоша у обновљену капелу

Испунимо последњу Његошеву жељу и жељу митрополита Амфилохија: Обновимо капелу на Ловћену!

  • Подизана и рушена два пута (1916, и 1972), капела још није обновљена. Та чињеница страшни је симбол дубине нашег духовног посрнућа из којег нас молитвене литије враћају и поново спашавају
  • Његош: „Ја хоћу да ме са’раните у ону цркву на Ловћену… То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните и ако ми не задате Божју вјеру да ћете тако учињет, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалостнији и ту моју жалост стављам вами на душу.”
  • Више Удржења и Институција покреће пренос земних остатака Петра II Петровића Његоша у обновљену капелу на Ловћену, на радост и спасење наших душа.
  • Треба очекивати да се почне са реализацијом ове идеје, пројектовањем и потом и извођењем радова на планинском врху на Ловћену, јер је исказана огромна жеља и воља многобројног народа да се (по трећи пут) оствари жеља Његошева да почива на миру у ЦРКВИЦИ НА ПЛАНИНСКИМ ВИСОВИМА ЛОВЋЕНА ГДЕ ЋЕ СЕ ЧУТИ ПРАВОСЛАВНО ЗВОНО, ОСЕЋАТИ МИРИС ТАМЈАНА И ВИДЕТИ ПРАВОСЛАВНИ КРСТ, овог пута коначно и за сва времена!

Ове прве ријечи, из последње жеље светог владике и господара Црне Горе Петра II Петровића Његоша – ми, народ Српски – још нисмо испунили. Његошеви стихови распјевали су светосавље и утврдили косовски завјет као наше вјечно опредјељење, а српству су дали савремено лице, испунивши поново наш дух самопоштовањем и узвишеним пожртвовањем за слободу и правду. Својим непролазним стиховима Његош нас је уздигао до самог неба.

Његошева заветна капела на Ловћену у којој је почивао од  1955. до  рушења капеле 1916. године

У драматичној судбини Владикиних земних остатака и његове задужбине на врху Ловћена, готово да се осликава и наша судбина кроз историју. Подизана и рушена два пута (1916, и 1972),  капела још није обновљена. Та чињеница страшни је симбол дубине нашег духовног посрнућа из којег нас молитвене литије враћају и поново спашавају.

Лукетић: Обнављање капеле оправдано из културолошког и било којег другог разлога

Свјесни важности испуњења последње Његошеве жеље за очување наше духовне вертикале и идентитета, као и жеље благопочившег митрополита Амфилохија да се обнови завјетна капела, Национална ИН4С телевизија у сарадњи са Матицом Боке, НВО Приморска и Удружењем за неговање традиције и културе Ваљевског краја почиње са низом медијских активности којима ће упознати јавност са судбином и последицама рушења завјетне капеле 1972. године, и иницирати пренос земних остатака Петра II Петровића Његоша у обновљену капелу на Ловћену, на радост и спасење наших душа.

::::::::::::::::::::::::::::::::::
Улога Бокељске морнарице

Треба подсетити да се Бокељска морнарица  1914. године добровољно преобукла у војне униформе, добила од Аустро-угара бојно оружје, а благослов од стране католичког свештеника пред катедралом св. Трипуна у Kотору, те као пјешадија ударила на Ловћен 1916, забадајући нож у леђа тешко рањеној Црној Гори. Колико су Адмиралитет и неки чланови Бокељске морнарице били прожети проаустријским духом и дјеловали против најсветијих црногорских интереса – најбоље говори циркулар који је адмиралитет, 18. јануара 1916,  адресирао свим бокељским општинама и славећи освајање Ловћена: „Ловћен је заузет! Весела и радосна вијест одјекује не само нашом пространом Царевином, већ цијелим свијетом!“

:::::::::::::::::::::::::::::::::

Ове године навршава се неколико важних јубилеја везаних за судбину капеле:

– 175 година од када је Његош подигао капелу
– 165 година од полагања Његошевих земних остатака у заветну капелу
– 100 година од одлуке светог синода СПЦ о обнављању порушене капеле  страдале од аустроугарског генерала Стјепана Саркотића
– 95 година од обнављања капеле на Ловћену
– 48 година од рушења капеле од стране комунистичког режима

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Kако је освојен Ловћен и срушена капела

Аустроугарска војска, је у Првом светском рату кренула у освајање Ловћена и Његошеве капеле, бомбардујући артиљеријским плотунима из Боке которске ове светиње.

Између 5. и 11. јануара 1916. године, вођене су одсудне битке за одбрану Ловћена, али је црногорска војска морала да капитулира, иако је њена артиљерија, тврде извори, убила 1.260 аустроугарских војника.

Рушевине Његошеве заветне капеле на Ловћену од 1916. до 1925. године

Примакнувши се Ловћену, Аустријанци су топовском гранатом погодили капелу. Аустријанци су након тога наредили ексхумацију Његошевих костију из гробнице и понудили црногорском митрополиту, Митрофану Бану, да се изврше радови на обнови капеле. Митрополит је само пристао на ексхумацију, под условом да је обаве његови свештеници по црквеном обреду. Послије црквеног обреда, ковчег с Његошевим костима 12. августа 1916. стављен је у Ризницу Цетињског манастира. И Ту је Његош почивао до 1925. године. Kрајњи циљ Аустроугарске монархије био освајање Ловћена да не дозволи Србима да се уједине и изађу на Јадран“.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::

У разговору за портал ИН4С, Мирослав Лукетић, члан комисије за изградњу маузолеја, казао је да је иницијатива за обнављање капеле оправдана из културолошког и било којег другог разлога.

Он сматра да прво треба усвојити измјене Закона о слободи вјероисповјести, стабилизовати власт, и не креирати авантуру без утврђених могућности.

::::::::::::::::::::::::::::

Остаци заветне капеле на једном месту

Kамен са капеле, обележен бројевима, које је време избрисало, посложен је на ледину подно Ловћена 1972. Њени камени остаци и данас се могу наћи у подножју Ловћена, у месту Иванова корита.

::::::::::::::::::::::::::::::::

„Маузолеј може да остане, али може да се обнови и капела“, поручио је Лукетић.

Он се присјетио и рада комисије за изградњу маузолеја и казао да је тада само један члан комисије био за рушење капеле, док су сви остали били против таквог поступка.

„Мислим да треба све свести у мирне воде и то направити, јер је то један завјет који никоме не штети“, поручио је Лукетић.

Ковачевић: Гледајући на Ловћен као на Српски Олимп, изражавамо наду да ће доћи до обнове капеле на његовом врху
Његошева обновљена капела 1925. године у којој је почивао до 1972. године када је срушена од комунистичких власти Југославије

Бокељи су увијек кроз историју били везани за своју Православну цркву и имали духовну вертикалу са Цетињским митрополитима – казао је за портал ИН4С потпредсједник општине Котор и предсједник Скупштине Матице Боке, Синиша Ковачевић.

Он напомиње да је та веза настала још 1219. године оснивањем Прве епископије на Михољској превлаци – Зетске епископије коју је установио Свети Сава а чије је сједиште касније пресељено на Цетиње гдје је и остало до дан данас као сједиште Митрополије црногорско приморске.

Његошева родна кућа у Његушима, u засеоку Ераковићи

„Као потврда те јаке духовне, братске везе познате су релације Светог Петра Цетињског као и касније Владике Рада са Боком и Бокељима“, казао је Ковачевић и додао:

„Та веза је поврђена и учвршћена доласком нашег Грбљанина, Бокеља, Митрофана Бана на челу Цетињске митрополије од 1885-1920.“

Гледајући на Ловћен као на Српски Олимп, поштујући аманет владике Рада, као Бокељи, духовно везани са својом браћом Црногорцима, изражавамо наду да ће доћи до обнове капеле на његовом врху.

„На тај начин би се не само испунила последња жеља Владике већ и сан нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија и цијелог вјерујућег народа Црне Горе и Боке Которске“, закључио је Синиша Ковачевић.

Кентера: Идеја која све уједињава

У име Матице Боке – подружнице Будва, која је и иницијатор ове акције, Марко Кентера, њен предсједник, је саопштио да је идеја водиља да се „окупимо и покренемо идеју која све уједињава.“

„Ово је идеја да се испуни жеља Његошева, а на рођендан блаженопочившег митрополита Амфилохија.“

По ријечима Кентере, ова акција се организује у циљу уједињења, а посебно подсјећа да је на Ловћену била црквица која је носила име Светог Петра Цетињског, коју је Његош подигао свом стрицу и желио да се сахрани у њој.

Поглед на Његуше, родно место Његоша, са Ловћенских страна

Кентера сматра да оваквом иницијативном се не планира рушење било чијих грађевина, већ се жели омогућити свима у Црној Гори да чувају своју традицију и културу.

На прво Божићно јутро – 7. јануар и рођендан блаженопочившег митрополита Амфилохија, у Новом Саду, Крагујевцу, Будви и Тивту освануло је десетине билборда на којима се подсјећа на жељу владике Петра II Петровића Његоша да буде сахрањен у цркви на Ловћену, али и на жељу благопочившег митрополита Амфилохија да се обнови та завјетна капела.

Билборди са промоцијом неопходности обнове Ловћенске капеле поред градова у српској Спарти и Атини постављени су у Нишу, Крагујевцу и Чачку.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
„Политика“ у славу Његоша
Факсимил “Политике”

Београдски дневни лист Политика од 18. септембра 1925. године комплетан број посвјетио је сећању и слави Петра II Петровића Његоша. На насловној страни овог листа, изнад написа „ПОЛИТИКА“, изнад кога никада и ништа није писало, стоји: „Његошев број“, што је преседан у цијелокупној историји излажења овог листа.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Треба очекивати да се почне са реализацијом ове идеје, пројектовањем и потом и извођењем радова на планинском врху на Ловћену, јер је исказана огромна жеља и воља многобројног народа да се (по трећи пут) оствари жеља Његошева да почива на миру у ЦРКВИЦИ НА ПЛАНИНСКИМ ВИСОВИМА ЛОВЋЕНА ГДЕ ЋЕ СЕ ЧУТИ ПРАВОСЛАВНО ЗВОНО, ОСЕЋАТИ МИРИС ТАМЈАНА И ВИДЕТИ ПРАВОСЛАВНИ КРСТ, овог пута коначно и за сва времена!

…………………………………

ИЗВОР: https://www.in4s.net/foto-video-ispunimo-poslednju-njegosevu-zelju-i-zelju-blagopocivseg-mitropolita-obnovimo-kapelu-na-lovcenu/

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments