Балкан и суседи Србије, Друштво, Политика, Србија

Правда за Маровића

Како се и зашто у Србији башкари монтенегрински дон Свето

  • Светозар Маровић и његов син Милош (а и још неки чланови клана Маровић) су после хапшења и истраге крајем 2015. и почетком 2016. године признали пред тужиоцем и истражним органима да су годинама чинили тешка кривична дела и пљачке тешке десетине милиона евра
  • Светозар Маровић је с тужилаштвом потписао два споразума о признању кривице који га обавезују на укупну казну затвора од 50 месеци, да држави плати одштету од 1,1 милион евра, уз додатну обавезу од 100.000 евра у хуманитарне сврхе.
  • Потом је, уместо да оде у затвор и плати казне, побегао у Србију и у Београду се налази на слободи већ већ скоро три године
  • Државни органи Србије не хапсе Маровића по регуларној потерници Интерпола, а не поступају ни по захтеву за изручење правосудним органима Црне Горе
  • Адвокати Света Маровића тврде да је у депресији, да се лечи…
  • По свему судећи неко из самог врха српске власти и државе штити овог одбеглог криминалца
  • Као председник државе Србије и Црне Горе Светозар Маровић је учинио све да се држава Срба и Црногораца уништи, растури и да нестане

Пише: Јово Вукелић

Србијa je недавно примилa  захтев Црне Горе за изручење Светозара Маровића, монтенегринског политичара, бившег председника државне заједнице Србије и Црне Горе (од 2003. до 2006). Иначе, за њим је одавно (2017) расписана потерница Интерпола, јер је побегао из Црне Горе, а претходно признао кривицу за криминалне радње  у којима је био „шеф организоване криминалне мафијашке групе“.

Овај 64-годишњи политичар, родом из кршевитог села Кримовице, у доњем Грбљу у Боки Которској, остао је упамћен по јединственом феномену, јер је са поменуте функције председника Србије и Црне Горе радио све што је могао на растурању сопствене државе. Као одани кадар дугогодишњег црногорског властодршца и диктатора Мила Ђукановића спроводио је политику уништења заједничке државе Срба и  Црногораца… И у тој разградњи  је успео, а награђен је потом вишегодишњим боравком на највишим државним и партијским функцијама у Црној Гори. И могућношћу да отима и пљачка државну имовину и имовину грађана, што је максимално користио.

Надмашио је поступке сицилијанске Коза ностре

У току боравка на високим функцијама он није бринуо о општем добру и јавном интересу, о државним и националним интересима Црне Горе, већ је бринуо последње две деценије о сопстевном, личном интересу и богаћењу, нелегалном згртању милиона евра штетујући државу, опшину и грађане.

Од сиромашка из оскудног подручја Грбља, постао је, после неколико година, толики богаташ да је стигао до титуле најбогатијег Грбљанина не само у Будви (где је живео са фамилијом), него и у целом свету.

Купује Маровић последње две деценије, као на филмској траци, виле и куће по Будви, купује имања и плацеве. Зида, продаје, препродаје, а обични пристојни грађани Будве, Грбља и Боке Которске питају се у чуду одакле толики новац јавном функционеру Светозару Свету Маровићу.

Крађа и пљачка: Син Света Маровића Милош и стриц Драган Маровић на истом задатку

Незајажљива жеља за отимањем туђе имовине натерала је Маровића да у своје нелегалне и криминалне послове уведе све мушке чланове своје породице, чак и ширу фамилију: сина Милоша, брата Драгана (надимак Маки), функционера општине Будва, стрица Митра Маровића… И то му није било довољно па је, кршећи једно од најсветијих правила мафије са Сицилије да у своје нечасне „работе и послове“ не увлаче  женски део породице – увео и  супругу Ђорђину, ћерку Милену, сестру од стрица Наду Маровић, па и супругу сина Милоша – Тамару

Тако је Маровић постао – дон, са тим новим специфичним „женским“ обележјем којим је надмашио и превазишао велике италијанске мафијашке босове.

Маровићев уникум: И жена Ђорђина и ћерка Милена и друге жене уведене су у уносне, али нелегалне послове

Мало је таквих случајева у историји мафије (и они су из новијег доба), зато што је једна од главних идеја мафије одувек била да се сачува породица, да јача фамилија, увећава се њен број на рачун материјалног изобиља које настаје од нелегалних послова.

Али, Маровић на то правило мафије није се обазирао, или га није интересовало, па је алаво и слепо јурио милионе и исто како је растурао државу Србије и Црне Горе, тако је криминализовао и сопствену фамилију и породицу. Стварао је преко ноћи од чланова фамилије милионере са рачунима у страним банкама, богатство се увећавало невероватном брзином. А онда је, кад се у поседу Маровића нашла и луксузна јахта „Кенцо“ (потом „Сара“), дошло до убедљивих оптужби за тешка криминална дела и брзог хапшења самог дон Света Маровића,  а потом и свих чланова његове породице и шире фамилије. У затвор су стизали син и ћерка, жена и брат и стриц и сестра од стрица…

Маровићево признање криминалних радњи и „бекство“ у Србију

Дуго би трајало набрајање свих нечасних и криминалних работа Маровића и његове породичне свите, а о томе су медији детаљно извештавали протеклих неколико година. Углавном су Маровић и његов син Милош (и још неки чланови клана Маровић) после хапшења и истраге крајем 2015. и почетком 2016. године признали пред тужиоцем и истражним органима да су годинама чинили тешка кривична дела за које су их државни органи оптуживали. Потом су се „нагодили“ да део украденог новца врате држави, а да за признату и неспорну кривицу симболично одробијају, буду лишени слободе на краћи рок имајући у виду тежину кривичних дела које су починили.

:::::::::::::::::::::::::::::::

Пресуда

Након што је потписао споразум о признању кривице са Специјалним државним тужилаштвом (СДТ) у којем је признао да је био шеф организоване криминалне групе која је нанијела вишемилионску штету будванској општини, Маровић је осуђен на три године и девет месеци затвора, као и новчану казну од око 1,1 милион евра.

::::::::::::::::::::::::::::::::

И тада су искористили моменат изласка на слободу из затвора и оба су побегли у Србију, у Београд, као да су у овој нашој отаџбини имали, стекли неке заслуге и кредите, као да су они Србију задужили па да су могли очекивати да их држава Србија и њене власти штите, као јатаци.

И брат Драган Маровић признао је кривична дела која је починио

По доласку наставили су лагодно да живе, наравно у материјалном изобиљу и у мноштву имовине и станова којом располажу у Србији и Београду…Кретали су се слободно, добро расположени, опуштени. А званично су на помен да избегавају руку правде давали, преко адвоката, изјаве да су болесни, да су психички нестабилни, да се лече, да су у депресији, у болници на лечењу, психијатријским посматрањима…

Медији под контролом власти углавном су ћутали и ћуте и дање о овом скандалу, као и надлежни државни органи чак и кад је расписана потерница Интерпола за избеглим Маровићем. Није поступано никада по том захтеву на тражење Црне Горе!

О томе смо писали  на овом блогу у тексту“Да политика не превлада над владавином права“, септембра 2018.(1)

Србији као да није стигао захтев за изручење Маровића

Чак и кад је стигао захтев Црне Горе за изручење у власти Србије је владао и влада мук. Да ли су велике паре и поткупљивање утицали да се ништа не предузима да Маровића стигне рука правде и да се афера Маровић склони од очију јавности и из медија?

Сасвим штуро, Министарство правде Србије једва је признало „да је примило захтев Црне Горе за изручење некадашњег председника државне заједнице Србије и Црне Горе Светозара Маровића, као и захтев да његов син Милош Маровић казну (на коју је осуђен у Kотору) издржава у Србији, речено је том Министарству.

У тој вести се још наводи одговор српског министарства:

„Министарство правде Републике Србије ће добијене захтеве заједно са пропратном документацијом проследити надлежном суду на даље поступање. Црна Гора је 2017. године расписала потерницу за некадашњим високим функционером црногорске владајуће Демократске партије социјалиста Светозаром Маровићем и његовим сином Милошем, због издржавања затворске казне на коју су осуђени након малверзација у Будви којим је нанета вишемилионска штета локалном буџету.

Луксизно насеље Завала  у Будви где су Маровић и фамилија узели милионе евра провизије од инвеститора

Светозар Маровић је с тужилаштвом потписао два споразума о признању кривице који га обавезују на укупну казну затвора од 50 месеци, да држави плати одштету од 1,1 милион евра, уз додатну обавезу уплате 100.000 евра у хуманитарне сврхе.

Карта Грбља, јуначког и часног краја, са родним селом Кримовицом дон Света Маровића. Само донекле Кримовица личи на сицилијанско село Корлеоне

Маровић се налази у Србији, где се, како су саопштили његови браниоци, лечи од депресије. (2)

Да се Маровић каје због учињених недела можда би неко и могао да поверује у изјаве адвоката да се лечи од депресије.  Да је Маровић вратио држави и друштву отете милионе и покрадену имовину могло би се веровати да је код њега прорадила савест, да осећа грижу савести и да му је стога тешко у души.

Али дон Свето није свестан својих лоших поступака. По информацијама које имамо нити је у болници, нити има психичке поремећаје и депресију, нити мисли да учини себи нешто лоше, да дигне руку на себе!

Искусни адвокат Прелевић открива позадину бекства Маровића

Напротив, он живи врло лагодно и опуштено, расположен је и предузима све да би избегао руку правде, да оде на издржавање казне за почињена кривична дела. Познати београдски адвокат Божо Прелевић оцењује „да Маровић чини све да његов случај застари и да тако избегне казну коју заслужује“.

Ко у Србији штити партијског „идеолога“

Јасно је да некo врло моћан из самог врха власти у Србији штити овог криминализованог и компромитованог монтенегрина да избегне руци правде и оде иза решетака. Које интересе имају српски властодршци да штите Маровића је питање на који нема одговора. Не би требало да има икакве логике, ни људске, ни правне, ни политичке да се штити признати криминалац, уз то човек који је разграђивао заједничку државу Срба и Црногораца.

Али да су у питању врло моћни политичари на високим функцијама у Србији који га штите –то је неспорно, јер нико други не би могао да оволико дуго кочи и заустави процес хапшења и изручења Маровића  државним органима у Црној Гори.

::::::::::::::::::::::::::::::::

Лоше здравствено стање Маровића

Маровићев адвокат Здравко Беговић је у више наврата потврдио да се његов клијент налази у Београду, те да су његово лоше здравствено стање и лијечење разлог недоласка у Црну Гору гђе треба да служи затворску казну.

::::::::::::::::::::::::::::::::

Иначе, Маровићу је највише годило кад би га раније називали идеологом партије (ДПС)  на власти, а показало се да је и ту био танак, али вешт у спиновању  и маркетингу, представљао се као „мислилац“. Е, тај мислилац бринуо је само о милионима евра које је бескрупулозно, како би рекли у тим крајевима „печобразно“ (печа од образа) – безобзирно отимао где год је могао.

У Маровићевом поседу била је и луксузна јахта од 30-так метара “Кенцо” (Сара)

Он свакако јесте постао најбогатији од свих Маровића у историји који су рођени на полуострву Луштица, али може да носи и епитет највећег мафијаша (бос над босовима – Дон), тако да се братство Маровића вероватно стиди овог свог изданка.

Да стид и срамота не превладају неопходно је да буде задовољена

друштвена правда и да Маровић стигне иза решетака где му је и

место због криминала који је починио. Али, за истинску Црну Гору

и постојање владавине правде и правичности то би био тек

почетак. Сви они који омогућавају Маровићу да избегне правду

достојни су робије. Сви они заједно, не само да треба да робијају

дугогодишње робије, него им имовина мора бити нацинализована

до намиривања последњег евра који су покрали и Маровићи и

небројани маровићи и по Србији и по Црној Гори.

………………………….

1.https://izmedjusnaijave.rs/%d0%b4%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d0%bb%d0%b8%d1%82%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d0%bd%d0%b5-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b0-%d0%bd%d0%b0%d0%b4-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b0%d0%b2%d0%b8%d0%bd%d0%be/

  1. https://www.danas.rs/drustvo/srbiji-stigao-zahtev-za-izrucenje-svetozara-marovica-i-njegovog-sina/

…………………………………………………

Подели:

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of