Гост Аутор, Друштво, Политика, Свет (планета), Слободе, Србија

Пензионери сваке године све сиромашнији а порука власти гласи: „Сачекајте, није још време“

Швајцарска формула о пензијама  – сигуран пут у сиромаштво

  • Знамо сви да је власт дужна пензионерима милион евра, зато што је четири године исплаћивала умањене пензије. Али власт је дужна да људима обезбеди живот достојан човека. Дужна је да према људима покаже не лажну бригу коју видимо на телевизији, већ праву бригу доброг домаћина

 Пише: Љубиша Бабић, генерални секретар Удружења синдиката пензионера Србије

 Предизборне кампање су иза нас. Обећавало се све и свашта. Шта ће бити остварено – видећемо. Избори су, углавном, завршени. У догледно време биће формирани и органи власти.

А пензионери, њих 1.600.000 грађана Србије, ћуте и трпе.        Докле, не зна се. Надају се неком бољем и правичнијем односу власти према њима. Ко од њих то дочека. Умире се у овим кризним временима и брзо и лако, посебно стари и сиромашни људи.

Знало се и почетком године, да усклађивање пензија од 5,5 одсто, колико им припада по швајцарској формули, неће бити ни довољно, ни реално, нити правично. Знало се да тај износ неће покрити повећање трошкова  живота. На све захтеве који су упућивани Влади и одговорним министарствима за разговор на ту тему – одговор је био: сачекајте, није време.

Пре почетка предизборне кампање формирана је и Комисија за праћење примене прописа у вези са пензионерима и пензијама, коју чине представници пензионерских организација, ПИО Фонда и Министарства за рад, запошљавање итд. Чланови су се састали једном, на оснивачком састанку и никад више. А било је иницијатива од УСПС синдиката пензионера за састајање и разматрање проблема на које се жале пензионери.

Сви су одговори били – сачекајте, није време.

Народне кухиње пуне гладних људи биле су годинама пуне и једино решење за топли оброк хиљада пензионера са примањима од петнаестак хиљада динара

Људи могу и да сачекају, али време не чека. Време нам из године у годину доноси стање да су пензионери сваке године све сиромашнији. Да им куповна моћ опада и да је она цифра од 700.000 пензионера који живе у сиромаштву, одавно превазиђена. Мада истраживања нису вршена, сигурно је да данас имамо читав милион пензионера и старих особа који су у тешком сиромаштву у Србији. Ништа није помогла помоћ по 50, 100 или 200 евра. То многима само продужава агонију, мало одлаже време смрти.

Сачекајте, није време. Како то грозно звучи, данас, некоме ко нема парче сувог хлеба, да утоли глад, или ко нема ништа да да, да помогне својој деци.

Пројектована инфлација од 5 – 6 посто, одавно је прешла све пројектоване границе. Нарочито ако се узме у обзир да пензионери углавном купују храну и лекове. Ни авионе, ни камионе, аутомобиле. Само храну и лекове.

А знате колико су поскупели храна и лекови?

Мучне и непријатне сцене старих и гладних људи испред контејнера који одмах једу ко зна какве одпатке

Трка са ценама која је почела још у децембру прошле године, па бесомучно настављена почетком године, за пензионере је редовне месечне трошкове увећала за 50 процената. То је инфлација за пензионере. Изгледа да степен инфлације не меримо на исти начин. Једно је државни метар, а друго је наш народни метар.

И сад главно питање: Како да преживи милион људи, који су већ у дубоком сиромаштву. Милион пензионера прима пензију мању од просечне – мање од 30.000 динара. Бар пола милиона је негде на 15 – 17.000  динара.

Сачекајте – није сад време.

Ово је однос државе према својим грађанима. Према онима који спадају у групу најугроженијих, који већином имају бар две хроничне болести. Којима треба туђа нега и помоћ. Којима треба здрава храна и обавезна прописана терапија.

Сиромашан човек у пензији нема начина да дуго опстане у животу без лекова, неге и добре исхране

Знамо сви да је власт дужна пензионерима милион евра, зато што је четири године исплаћивала умањене пензије. Али власт је дужна да људима обезбеди живот достојан човека. Дужна је да према људима покаже не лажну бригу коју видимо на телевизији, већ праву бригу доброг домаћина према свим члановима свог домаћинства.

Знамо да постоје велике разлике између социјализма и капитализма. Ипак, знамо и да постоји “капитализам са људским ликом”. Основа и једног и другог друштвеног уређења јесте да – човек човеку буде човек. Наравно и да власт човеку буде човек. А не да власт човеку буде – вук.

Како год гледали, време је истекло. Ако смо од вукова нападнути – и ми ћемо се у вукове претворити, кажу многи. Једноставно, то је природни закон опстанка.

Пензионери Србије нису овце за шишање.

…………………………..

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
2 Comments
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Миомир
Миомир
5 месеца раније

Већина пензионера “падне’ на кило шећера и литар уља и неразмишљају о себи и својим потомцима !

Zoran
Zoran
5 месеца раније
Reply to  Миомир

Većina penzionera glasa za ove koji su nam oteli veliki deo penzija a onda kukaju.
Da li uopšte znaju šta rade ili su samo gledaoci Pinka i Hepija. Pa neka im onda.
Problem je što zbog takvih ova manjina koja zna šta radi, koga gleda na TV i kome veruje, ispašta zbog te većine.