Друштво, Косово и Метохија, Култура, Политика, Преносимо, Свет (планета), Слободе, Србија

Павлина Радовановић, дете из Ораховца анђеоског гласа, песмом слави и брани српски Kосмет

Дечја душа осећа све боли Срба у одбрани светиња

  • Павлина (12) одржала је недавно први солистички концерт у препуној сали Руског дома и песмом измамила сузе
  • Гаврило Kујунџић, учитељ Павлине, аутор бројних родољубивих песама посвећених Kосмету, написао је и компоновао сада већ чувену песму “Ђенерале”, посвећену јунаку Вељку Раденовићу који је спасао Србе опкољене у Ораховцу 1998. године

Пише:  Исидора Kрањчевић

И да је једина српска душа на Kосмету, Павлина Радовановић (12 година) била би довољан разлог да се не да ниједан камен те свете земље.

Иако је дете, њена душа осећа све боли српског народа које је претрпео бранећи светиње и земљу коју су му у аманет оставили.

Иде у шести разред основне школе, али не школе какву познаје већина деце у Србији. Њена школа је импровизована, без дворишта и фискултурне сале. Она се, као и сва деца, игра са другарима на улици, али само у једној, јер већ у суседној где су Албанци то не сме. Игра и фудбал са другарима, голман је, али су гол два камена у дворишту цркве.

Гаврило Кујунџић, учитељ Паолине

Још када је имала пет година васпитачица је приметила њен дар за певање и то споменула наставнику музичког Гаврилу Kујунџићу:

“Гавро, што ово дете пева, мораш да је чујеш…”

Децу у Ораховцу Бог чува

И тако  је све почело. Гаврило Kујунџић, аутор бројних родољубивих песама посвећених Kосмету, написао је и компоновао сада већ чувену песму “Ђенерале”, посвећену јунаку Вељку Раденовићу који је спасао Србе опкољене у Ораховцу 1998. године. Јунака више нема, али песма остаје. И споменик који је подигнут у Kрушевцу, у присуству ђенераловог сина Вукашина и бројних званица.

Том приликом мала Павлина отпевала је, у пратњи свог учитеља Гаврила, песму која никога није оставила равнодушним. Само дан касније, Павлина је имала свој први солистички концерт у Руском дому. Сала је била премала да прими све оне који су желели да чују њен анђеоски глас.

Храм Успења Пресвете Богородице, место окупљања Срба из Ораховца и Велике Хоче

Песме су се ређале једна за другом, низали су се аплаузи, али и сузе. Неколико песама Павлина је отпевала уз публику. Емоције су незаустављиво навирале, јер свима је јасно у каквим околностима живе то девојче, њени вршњаци, њихови родитељи…

– Деца Ораховца знају да их васкрсли Бог чува док се играју на неограђеном и незаштићеном платоу испред цркве у Ораховцу, осећају да их помилује сваки пут кад се уплаше од непријатељски расположених пролазника – рекла је, између осталог, обраћајући се окупљенима, Оливера Радић, ауторка потресне изложбе о дешавањима у Ораховцу, која је постављена у холу Руског дома.

Светиња Успења пресвете Богородице

Црква Успења пресвете Богородице у Ораховцу изграђена је 1859. године на темељима  старије цркве, о којој постоји писани траг још у 15. веку. На њеном иконостасу је икона Мајке Божије са Богомладенцем Христом, за коју народ верује да има чудотоворну и исцелитељску моћ. У порти цркве је, за време и по завршетку рата 1999. године, након етничке поделе града и недоступности Српском православном гробљу, настало привремено српско гробље. Ова црква је имала вековима, а и данас има, велику улогу у животима свих Ораховчана. Kрштења, венчања, али и испраћаји на онај свет… све се дешавало и дешава се у овој светињи.

Павлина пева на концерту у Крушевцу поводом откривања споменика Вељку Раденовићу

Павлина и њени другари у импровизованој школи коју похађају уче најлепше родољубиве стихове, и готово свако дете зна бар једну песму о светом Kосову и Метохији, Ораховцу… Павлина их зна толико да одржи концерт.

– Некада су деца у Ораховцу могла да бирају између две основне школе, а сада је остала једна, “Доситеј Обрадовић”. Било је и неколико средњих школа, фабрика… Ораховац, опеван у песми Гаврила Kујунџића као рајска башта, цветао је у доба Немањића, ту је Стефан Немања засадио два винограда.

Пре догађаја у Рачку, који су, наводно, били повод за бомбардовање, почело је обесрбљавање ораховачких села. Затрте су бројне породице, а имена убијених и киднапованих уписана су на споменику у Великој Хочи. До 1999. године у Ораховцу је живело 3.200 Срба, у Великој Хочи 1.400, а у околним селима још неколико стотина. Данас их у Ораховцу има 270, а у Великој Хочи око 480. У осталим селима их нема – изговорила је потресне речи Оливера Радић.

А Павлина… Она иде у шести разред основне школе, а похађа и музичку школу “Стеван Мокрањац” у Грачаници, односно Лапљем Селу. До тамо и до свог наставника клавира Немање Ђорђевића три пута недељно путује 70 километара. Јесте напорно, али кад некоме Бог да такав таленат за музику, песму и игру, онда ништа није тешко.

Павлина за 24седам каже да јој је била изузетна част да отпева песму “Ђенерале” приликом свечаног откривања споменика јунаку Вељку Раденовићу у Kрушевцу. https://youtu.be/H5UhV5-e5uo

– Песму је написао мој учитељ Гаврило Kујунџић. Веома је лепа и отпевала сам је са пуно емоција. Значило ми је и што сам је отпевала пред толиком публиком. Била сам мало под стресом, нервозна, али је током песме све то прошло и било је све у реду – признаје Павлина.

Песма “Ђенерале” посвећена Вељку Раденовићу

Гаврило Kујунџић, Павлинин учитељ који је прати на њеним наступима, истиче да је изузетно срећан и поносан због чињенице да је доживео да присуствује откривању споменика Вељку Раденовићу, у чију част је написао и компоновао песму “Ђенерале”.

– Поносан сам и што су моји стихови и моје име на том споменику. Он нам је спасао живот, ми нисмо могли ни да побегнемо, били смо опкољени – присећа се Гаврило, и додаје да се стално враћају слике из тог периода.

Споменик Вељку Раденовићу, јунаку који је спасао Србе Ораховчане од погибије и прогона Шиптара 1999. године

Говорећи о родном месту у којем живи, Ораховцу, каже да је то некада био велики град, као и да се данас у њему са једне стране живи тешко, а са друге, ипак, лако.

– Лако се живи јер се мој народ и ја волимо, верујемо једни у друге, бранимо једни друге. Имам моје мало друштво, које ми много значи. Проводимо време заједно, али то некада зависи и од непознатих људи и деце, односно Албанаца. Имали смо једно игралиште, које су изградили Срби, али пошто сада има више Албанаца, не можемо више тамо да се играмо. Сада се играмо у једној улици код Цркве Успења Пресвете Богородице, поставимо два камена и играмо фудбал – казује Павлина, и поносно додаје да је она голман.

Уз божји дар, Павлина је наступала у Kрушевцу и одржала у Руском дому солистички концерт, на којем је Кујунџић прати на хармоници. А вреди напоменути да је по њеној жељи концерт био хуманитарног карактера, те су прикупљена средства за осликавање Цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу. Цркве у којој Павлина и њени другови проводе детињство. https://www.youtube.com/watch?v=T-dZale2oIY

Павлина, која је концерт у Руском дому отворила носећи прелепу призренску ношњу, дар хуманитарне организације “Сви за Kосмет”, имала је на крају и поруку за своје вршњаке:

– Поручила бих им да слушају родитеље шта им кажу и, ако имају неки таленат не треба то да крију, нека слободно изнесу, имаће наступе, концерте и постаће „славни“.

Линк

https://24sedam.rs/drustvo/vesti/121736/pavlina-dete-iz-orahovca-andeoskog-glasa-pesmom-slavi-i-brani-kosmet-decja-dusa-oseca-sve-boli-srba-u-odbrani-svetinja-fotovideo/vest

:::::::::::::::::::::::

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments