Аутори: Јово Вукелић и Славко Живанов
Неопходан одштетни Фонд Рио Тинта од неколико милијарди евра за рудник литијума
- За случај хаварије или еколошког инцидента Рио Тинто треба да депонује неколико милијарди евра у Фонд за отклањање штете и загађења животне средине
У Србији управо траје све бурнија расправа у јавности поводом послова око изградње рудника литијума у долини реке Јадар.
Највиши званичници Србије и преставници „Рио Тинта“ у Србији (Рио Сава) једногласно уверавају грађане да никаквих опасности за здравље људи нема, нити ће бити од отварања рудника литијума са врло прљавом технологијом.
Подршку компанији „Рио Тинто“ годинама пружају представници Србије, од локалних званичника, начелника округа, министара, до премијера и председника Србије.
Оног дана када буде приликом вађења руде литијума пронађена технологија која не загађује животну средину – експлоатација литијума је разумна и могућа.
Kако до данас такве технологије нема, није пронађена – загађивање животне средине, земље, ваздуха и вода разним отровима је огромно.
Никакве високе зараде и профит не могу надомесити штету од отровног отпада, депонија, басена са отровним муљем… загађења река и језера, бунара, ваздуха и ораница и ливада…
Закључак је да се сви послови око отварања таквог опасног рудника за производњу литијума обуставе и одмах прекину. Никакву надокнаду, одштету Србија није дужна да плаћа Рио Тинту, како то иначе често помиње А. Вучић. А поткупљени српски функционери би требали да врате новац добијен од корупције.
На крају, овде је у питању још једно некоректно подметање од Рио Тинта: формирали су ћерку фирму Рио Сава у Србији тако да ако би дошло до неке несреће, изливања депонија из базена отровног муља или хаварије у руднику никаква штета се не би од стране Србије могла наплатити од Рио Тинта. Јер компаније нема, не постоји у Србији!
А од Рио Сава, фирме у којој нема новца, ни имовине, и има свега неколико запослених одшета је немогућа.
Уместо да је депоновано од Рио Тинта неколико милијарди евра у случају хаварија у одшетни фонд, нема ни динара у том одштетном Фонду. Србија такав Фонд мора да тражи да се формира од Рио Тинта и да се унесе у уговор ако им да дозволу за градњу рудника.
Вељко Беливук „Веља Невоља“ је служио само Вучићу
- Вељко Беливук се терети и за више тешких убистава, недозвољено држање оружја, отмицу и пуштање у промет опојних дрога. Суђење се очекује, али се стално одлаже
Знало се шта ради Веља Невоља. Вељко Беливук је оптужен за више тешких, морбидних убистава и за најпрљавије криминалне послове у дослуху са властима.
Оптужница ТОK-а, подигнута 30. јула ове године, терети Вељка Беливука и Марка Миљковића као организаторе криминалне групе у којој је, према наводима тужилаштва, учествовало још 28 особа.
Вељко Беливук се поред тог кривичног дела терети и за пет тешких убистава, недозвољено држање оружја, отмицу и пуштање у промет опојних дрога.
Миљковић се сумњичи да је учествовао у четири тешка убиства, отмици и да је држао оружје. Осталим члановима групе се поред оптужбе да су били чланови организоване криминалне групе стављају на терет нека од ових дела.
Ово је велика афера врха власти за шта постоје, имају докази и фотографије о тесним везама и контактима (раније премијера, до 2017.) и сада председника Вучића са припадницима Беливуковог клана.
Нико нема јаче везе са кланом Беливук од Вучића, радили су уз његову помоћ и одобрења. И уз помоћ Дијане Хркаловић, коју је он, иако потпуно нестручну и без искуства довео на високу функцију у МУП Србије. Она је на том положају координирала акције мафијаша Беливука и чинила многе тешке злоупотребе и кршења закона, а уз то, имала интимне везе са неким од главних главних убица и криминалаца.
Суђење, које никако да почне, и пресуда ће показати колио је велика одговорност власти, Вучића и Хркаловићке за настанак и деловање ове монструозне мафијашке групе.
Палма и оргије са младим девојкама
- Уместо да оптужени Марковић одговара пред законом он се претворио у тужитеља
Афера Драгана Марковића Палме са оргијањем са младим девојкама која је трајала годинама, а оптужбе је представила јавности Мариника Тепић у априлу ове године је од надлежних правосудних органа последњих месеци систематски заташкана… Марковић је био оптужен за трговину утицајем, педофилију и проституцију.
Иако сви знају да је истина оно што је изнела у јавност Мариника Тепић набуситом и надменом, дрском и безобразном Палми је дозвољено да грубо вређа и напада преко утицајних медија (највише Пинка и Хепи Телевизије) али и других медија Маринику Тепић и све друге сведоке и жртве његових баханалија. Та Палмина кампања је трајала месецима у којој је оптужени Палма све нападао, вређао, претио сведоцима и жртвама, уместо да се бранио.
Тужилаштво и судови су ћутали и на овакво недопустиво понашање оптуженог и тако доказали да су по контролом власти. Толиком великом контролом да ни оптужница против Драгана Марковића није подигнута!
Правосудни и органи безбедности су рекли да не могу да обезбеде потпуну и дугорочну заштиту сведоцима против Палме, тако да би та сведочења сведока и жртава била погубна за њихову безбедност и био би им угрожен живот. И уместо да оптужени Марковић одговара пред законом он се претворио у тужитеља!
Палма је могао и овог пута да слави уз песму и свирку, али ни овог пута, сем Цеце, Шопен и Бетовен нису могли да му дођу да му свирају на увце! Баш штета!
Буран избор новог ректора Ђокића
- Пред новим ректором БУ велики задатак: вратити углед и положај Универзитету какав је некада имао
Владан Ђокић (58 година), декан Архитектонског факултета у Београду, нови је ректор Београдског Универзитета. За њега је у мају ове године гласало 23 од 41 делегата Савета Универзитета на изборној седници, на којој је поражена актуелна ректорка Иванка Поповић (62).
Као млађи и перспективнији кандидат (58 година) Ђокић је на велико изненађење београдске чаршије победио досадашњу ректорку ( 62 године). Она је била пре ових избора за ректора на Београдском унивезитету фаворизована као кадар другосрбијанске струје у Србији. Иако она није урадила много од оног што је обећала, нарочито у борби против плагијата, спомињане су њене заслуге у поништавању докторака Синише Малог.
Па је тако лажно представљано да је она борац против фалсификата и плагијата, а уствари она је више других фалсификованих доктораната и њихових научних теза скрила од јавности, јер су јој то били пријатељи, познаници, они који су заступали њена политичка уверења. Њен избор за ректора подржавале су и неке утицајне стране амбасаде као што је, на пример Немачка амбасада у Београду. Тако да је њен неизбор доживљен у другосрбијанским медијима као смак света, сумрак, а омаловажавање и вређање арх. Ђокића било је непријатно слушати тих дана у другосрбијанским, сорошевским медијима.
У сваком случају добро је да је на функцију ректора дошао човек цењен у својој струци, врстан стручњак без „кофера на леђима“, спреман да поправи стање на Унивезитету и врати му углед који је имао.
Ђоковићеви рекорди: 20 Гренд Слемова, седма годишња титула најбољег на свету и 350 недеља на врху тениског Олимпа
- Новак је освојио рекордну седму АТП титулу најбољег играча света (2011, 2012, 2014, 2015, 2018, 2020 и 2021)
У свету тениса ова 2021. донела је велику промену. У светском тениском врху нема више „велике тројке“! Разбила се и нестала „велика тројка“: Федерер, Надал и Ђоковић. Нема више великог ривалства, Ђоковић доминира ове, прошле и протеклих година!
Федерер не игра већ две године, сем на неколико турнира, пао је на 16. место светске ранг листе са тенденцијом дањег пада, јер према најавама неће играти до јула наредне године.
И Надал, који се опоравио од повреде после пола године неиграња, је пао на 6. место АТП листе и тек треба да докаже добру форму и своје могућности у 2022. години.
У исто време Ђоковић је стално играо и постизао сјајне резултате па је убедљиво први на светској ранг листи са скоро 3.000 бодова предности над следећим тенисером.
Са Надалом се није састајао последњих осам месеци, а са Федерером знатно дуже па њихово некадашње дугогодишње ривалство све више постаје прошлост.
Поред тога што је од некадашње велике тројке најмлађи Ђоковић исказује највише енергије, сталности у игри и показује велику амбицију да и дање влада светским тенисом и побеђује на највећим туририма. Сва тројица имају по 20 освојених Гренд Слем титула и ту ће ова долазећа 2022. показати домете Ђоковића. У осталим категоријама као што је број недеља на тениском трону Ђоковић је убедљиво бољи од Надала и Федерера као и по броју освојених Мастер турнира и броју година на првом местуАТП листе…
Стога је реално очекивати његове нове тријумфе у новој 2022. години и потврђивање титуле најбољег тенисера свих времена.
На крају треба подсетити: У британској штампи, уочи финала на Вимблдону, објављено је питање: „Како победити Ђоковића?“
Да се читаоци не би мучили тражећи начин дат је и одговор: „Ђоковића можете победити само ако знате да ходате по води!“
Никола Јокић – најбољи играч НБА – МПВ
- И ове сезоне Јокић наставља са бриљантним играма и поставља нове рекорде у НБА обећавајући борбу за нову МПВ титулу
Велики подвизи и успеси Николе Јокића, 26-годишњег Сомборца, најуспешнијег кошаркаша Србије у НБА настављају се и почетком ове првенствене сезоне.
Проглашен је у јуну ове 2021. најбољим, најкориснијим играчем (МПВ) НБА лиге што је велико признање и прво које је икада добио један Србин. Значи, постао је и званично најуспешнији, најбољи играч НБА лиге, најјачег кошаркашког такмичења на свету за 2020/2021.
Јокић је јединствен, оригиналан играч, непредвидљивих потеза и неочекиваних акција. Јокић, уз то, стално обара старе и поставља нове рекорде у броју датих кошева, броју дабл учинака, као и трипл дабл резултата.
Јокић је формирана личност, зрео, са јаким кара ктером, спортиста који зна шта хоће, а шта неће. Тако је ове године одлучио и кратко саопштио да неће учествовати у игри репрезентације Србије и да неће да учествује на Олимпијским играма. После тога дигао се одијум протеста у Србији против њега, са увредама до тога да је издајник! Он је остао миран и ћутао је, не желећи расправе и свађе.
Који су разлози неиграња није поуздано познато, али треба подсетити да је раније у репрезентацији имао лош статус док је тренер био Александар Ђорђевић.
Од њега треба очекивати да и ове сезоне игра на високом нивоу, јер се изванредно физички припремио да издржи врло напоран ритам такмичења које траје десет месеци годишње. Сигурно је једно: он ће и убудуће бити један од три-четири најбоља кошаркаша НБА лиге.
Достигнуће какво мало ко може и да сања.
Корупција Александра Јовичић, председника општине Палилула и члана председништва СНС
- Приликом хапшења ( у јуну ове године) Александра Јовичића због корупције у његовој кући током претреса пронађено је 350.000 евра
Као бомба одјекнула је у престоници вест да је због постојања основа сумње да су учинили кривично дело трговина утицајем у саизвршилаштву ухапшени Александар Јовичић (1987), председник Градске општине Палилула и члан председништва СНС, и Д. В. (1978), одговорно лице за инспекцијске послова у Градској општини Палилула.
У Јовићићевој кући је пронађено 350.000 евра за које је он рекао да су му свадбени поклон (оженио се пре седам година).
Вест је показала да је корупција и криминал стигла до партијског врха Српске народне странке, јер је Јовичић био одани кадар партије и близак пријатељ са Александром Стефановићем, тадашњим министром полиције…
Полиција је похапсила још неколико сарадника Јовичића, прокупила доказе,и очекује се суђење за ово тешко кривично делу. Уколико се и овај процес пред правосудним органима не буде одуговлачио да се временом све заборави, како је постало пракса за време владавине ове власти.
И овај случај је показао да је корупција посебно велика и разграната у грађевинарству, јер се квалитетне локације за изградњу станова не могу добити ако се „добро не подмажу“ ченици локалних самоуправа и надлежних институција у општини и граду.
Тако да новопечени инвеститори не могу започети градњу уколико не поткупе сва лица у ланцу добијања дозвола. Зато су (иако је то на први поглед нелогично) цене новоизграђених станова и пословних простора астрономске, иако је у току економска криза и беспарица.
Млади политичар и функционер СНС Јовичић о томе више не треба да брине, вероватно је стамбено обезбеђен, а повратак угледа који је нарушио, у овим временима великих лоповлука и превара, ипак ће тешко повратити.
Афера Јовањица
- Како су из МУП-а, БИА-е и ВОА-е штитили плантажу марихуане
„Крик“, из пера Дојчиновића, Јовановић и Смоловић,објављује детаље оптужнице из случаја „Јовањица“, недавно подигнуте против полицајаца и агената обавештајних служби који су штитили Предрага Kолувију, оптуженог да је на имању своје компаније узгајио више од тоне марихуане.
„Заплена дроге у ‘Јовањици’ је највећа забележена заплена дроге у Републици Србији и региону“, наводи Тужилаштво за организовани криминал у обимној оптужници на 348 страна, познатој као „Јовањица 2“, а до које је дошао KРИK и чије детаље ексклузивно објављује.
Претходном оптужницом, подигнутом прошле године, Kолувија је оптужен са својим сарадницима за гајење марихуане на имању. Нова оптужница бави се онима из државе који су га штитили. „Kолувија, да би заштитио производњу опојне дроге и да би избегао кривични прогон, са три стране из безбедносних кругова је скупио припаднике криминалне групе“, наводи тужилац у новој оптужници.
Полицајци, агенти БИА-е, али и Војнообавештајне агенције (ВОА) Kолувији су помагали на различите начине – достављали су му податке о истрагама које се воде против његових сарадника, издавали му фалсификована уверења, обезбедили му лажну полицијску значку и полицијску регистарску таблицу. Чак су и физички чували имање марихуане, али га и саветовали како да када пакује дрогу не оставља трагове.
Са Kолувијом су оптужена два агента БИА-е. Од полицајаца су ухапшени припадници Одељења за сузбијање привредног криминала, Одељења за борбу против корупције, и некадашњи начелник Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката. Припадник Војнообавештајне агенције, избегао је хапшење и за њим је расписана потерница.
У оптужници није објашњено зашто сви чланови интернет групе „Савет за безбедност“ нису оптужени. Утврђено је и да је бивши начелник Службе за специјалне истражне методе МУП-а дао информацију Kолувијиним сарадницима да их полиција не снима дроновима, али се у овом случају појављује као сведок.
Из порука које је тужилаштво сакупило јасно је да је Kолувија издавао наређења полицајцима и агентима.
KРИK објављује цитате ових разговора, као и сведочења људи из полиције и БИА-е који су били у контакту са својим оптуженим колегама, давали им одређене информације, али и познавали и самог Kолувију и виђали се са њим.
Kолувија је добио и специјалне таблице које полиција користи током праћења и које је требало да му омогуће да незапажено путује.
Kолувија је ухапшен 13. новембра 2019. године. Чланови групе „Савет за безбедност” покушали су да га спасу, али без успеха. Kолувија им је показао полицијску легитимацију и представио се као њихов „колега“, рекавши да ради у кабинету министра. Инспектор Миленковић, који је водио акцију, одмах је посумњао да је легитимација фалсификат јер је знао да је Kолувија продавац дроге, казао је у тужилаштву.
„Kада су ушли у просторије ’Јовањице’ наишли су на нешто што није виђено у целој Европи – фабрика марихуане на 12 хектара са најсавременијом опремом која може да постоји у овом тренутку“, испричао је Миленковић тужиоцу оно што су његове колеге тамо виделе.
Тадашњи министар полиције Небојша Стефановић у почетку је крио овај случај од јавности. Kолувијино имање посећивао је и садашњи министар полиције Александар Вулин, у време када је био министар за рад. Сем њега, посетили су и Драган Сикимић, данас директор Агенције за спречавање корупције и Зоран Бабић, бивши директор „Kоридора Србије”. Најчешће је у друштву Kолувије виђан Драгомир Петронијевић, члан већа Града Београда и члан главног и извршног одбора СНС-а.
Шоканте тврдње председника САНУ о независности Косова и Метохије
На електронском скупу Одељења језика и књижевности САНУ, који је требало да буде одржан 26. јануара 2021, предложено је да се у дневни ред тог скупа уврсти расправа поводом изјаве председника САНУ о статусу Косова и Метохије. Пет чланова Одељења било је мишљења да ту расправу треба одржати на редовном скупу Одељења. Верујући да се о тако крупном питању не сме ћутати и да одлагање није корисно за расправу, академик Предраг Пипер приложио је своје мишљење о овој теми.
Председник САНУ не бира се само на основу његових научних или уметничких заслуга и успеха у организацији истраживачког рада, него и на основу тога колико доприноси угледу САНУ у јавности.
Да је председник Албанске академије наука рекао да Косово де јуре и де факто није део Србије, нико се овде не би томе посебно зачудио. Али када то каже председник Српске академије, онда је то шокантно за огроман број оних који се осећају Србима, али и за друге грађане Србије. Председник САНУ то тврди упркос чињеници да су по Уставу Републике Србије Косово и Метохија део Србије, да је на снази резолуција УН бр. 1244, да тзв. Косово није члан УН, да је 18 држава повукло признање тзв. Косоваитд.
О многим питањима може се аргументовано расправљати (нпр. о научним питањима или о питањима: Београд на води, гондола на Калемегдану и сл.), али питања као што су поштовање интегритета земље, поштовање Устава, поштовање националног идентитета, имају неупоредиво виши статус. Постоје вредности чије је оспоравање недопустиво.
Албанске власти и њихови покровитељи сигурно би били спремни много да уложе да неко у Београду буде њихова личност за утицање на српско јавно мњење (impact agent). Неочекивано (за многе), сам председник САНУ рекао је оно што би они највише желели да чују.
Срби су онолико Срби колико поштују свој неокрњени идентитет већински православног народа с великим традицијама, у чијем је средишту и косовски завет. Без тога Срби би били само шодер за попуњавање рупа на путевима злочиначких цивилизација.
Будући да су такве изјаве академика Владимира Костића неспојиве с функцијом председника САНУ и да веома штете угледу САНУ, за САНУ је једино исправно решење његова оставка.
За чланове САНУ изјашњавање о томе није само изјашњавање о председнику САНУ, него се чланови САНУ истовремено изјашњавају и о самима себи – колико су достојни да буду чланови Српске академије наука и уметности.
Изабран Патријарх српски
Архијерејски Сабор СПЦ, на заседању 18. фебруара 2021. године, у Спомен храму Светог Саве изабрао је досадашњег митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за патријарха. Новоизабрани патријарх, Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју.
Био је први архијереј СПЦ коме је поверено старање над организацијом верског живота у Војсци Србије.
Страна штампа, геополитички аналитичари и запада и истока истицали су да је новопостављени патријарх Порфирије, од стране председника Србије – радо виђено лице на трону патријарха српског. Такође, многобрајни инострани и домаћи кредибилни аналитичари истицали су присуство досад немерљиве количине енергије српске власти у циљу контролисања СПЦ.
Афера „свилен гајтан“, или како је окончао Владимир Цвијан
Беживотно тело Владимира Цвијана, високо позиционираног политичара две политичке странке из периода кад су те странке вршиле апсолутну власт, пронађено је у рејону Аде Хује, 5. јануара 2018. године. Чак и у машти тешко је замисливо да је такву вест могућно крити у Београду и Србији више од три године.
Цвијан није био „обичан“ политичар са уобичајеном метеорском политичком каријером. Реч је веома образованом, веома интелигентном, амбициозном човеку коме су Борис Тадић у своје време, као и Томислав Николић и Вучић у своје време, поверавали сложене и специјалне задатке. Цвијан није био само вешт и способан него је био и особа од поверења.
Због тога, прво питање које се мора поставити Александру Вучићу није: „да ли је знао за смрт Цвијана“, него Вучић мора да објасни зашто је ћутао о његовој смрти, јер о његовој смрти је морао бити, у најмању руку, обавештен.
Заташкавање је морало да се изведе невероватном применом страха или огромном количином материјалне компензације, а највероватније и једним и другим.
Као што је до сада успешно скривана информација о смрти Цвијана, тако је она ових дана намерно саопштена. Много је кандидата за такву работу, јер је хапшењем Беливукове банде, прањем руку од њега, и сваљивањем одговорности власт послала контрапродуктивну поруку свим својим садашњим ортацима и пословним партнерима.
Веома неубедљиво изгледа теза да је Цвијан извршио самоубиство или да је окончао несрећним случајем, јер се много штошта с њим у вези у тај сценарио не уклапа. Драматична чињеница која све конструкције с оваквом тематиком руши јесте чињеница да је о тој смрти ћутано тако што су људима “зашивана уста”. Нема читуља, нема помена, нема чак ни гласина, тотални мук.
Оно што додатно обеспокојава цео овај случај јесте чињеница да је утопљени Владимир Цвијан пронађен 5. јанура, а једанаест дана касније, 16. јануара 2018. године, убијен је Оливер Ивановић. Да ли су ове две смрти повезане?
Митрополит Јоаникије свечано устоличен у трон Светог Петра Цетињског
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије свечано је данас увео у трон црногорско-приморских митрополита Његово високопреосвештенство Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, кога је Свети архијерејски сабор СПЦ на овогодишњем мајском засједању изабрао за насљедника блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
Митрополит Јоаникије је 56. епископ ове Светосавске епископије, која је установљена прије 800 година, касније уздигнута на степен митрополије, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру.
Обраћајући се Митрополиту Јоаникију, Патријарх је казао да је служба митрополита црногорско-приморског узвишена те да је велика и велика част, али и велика одговорност доћи на трон Светог Петра Цетињског и многих светитеља до данас и послије великог оца блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
У приступној бесједи Митрополит Јоаникије је заблагодарио Патријараху и Светом архијерејском сабору на изабору “у ово достојанство високо и узвишено Митрополита црногорско-приморскога”.
“Своју митрополитску службу почећу са благом јеванђелском ријечју обједињавајући повјерени ми народ око престола Божијег да бих га нахранио небеским хљебом учећи све како се треба владати у Дому Божијем који је Црква Божија, стуб и тврђава истине. Јеванђеље Христово ће бити темељ свега што ћу радити и градити”, поручио је у приступној бесједи Митрополит Јоаникије.
Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изабран за митрополита црногорско-приморског на овогодишњем мајском засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве након упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије (Мићовић) рођен је 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани).
За викарног епископа будимљанског изабрао га је Свети архијерејски сабор а на Цетињу га је хиротонисао у чин епископа Патријарх српски господин Павле, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја.
Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, који први пут долази у Црну Гору у том својству, стигао је испред подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења гдје му је приређен свечани дочек.
Свечана доксологија – у присуству архијереја, свештеника, свештеномонаштва наше и осталих помјесних цркава, као и многобројног вјерног народа који се сабрао да дочека и узме благослов од Патријарха српског, а преко њега и свих насљедника Светога Саве до наших времена – служена је на бини испред Саборног храма.
Изражавајући радост што су се вечерас сабрали архијереји светих православних патријаршија и светих аутокефалних православних цркава из цијелог православља, Митрополит Јоаникије је нагласио да то даје и велику снагу.
Атмосфера испред Саборног храма је величанствена и подсјећа на литијска сабрања која су организована за одбрану светиња. Вјерни народ из појединих дјелова Подгорице, али и других крајева Црне Горе, сабрао се да достојанствено у љубави и слози дочека благословеног који долази у име Господње. У овом величанственом догађају учествују и гости из помјесних цркава.
Због чега се тако успешно умире после вакцинације
Српски су лекари преучили: заборавили све оно што су чули од старих учитеља и наглавачке улетели у науку Рокфелера, Гејтса, Фаучија, Шваба и других учитеља и асистената из Светске здравствене организације (СЗО) и Светског економског форума, наглашава Драгољуб Петровић.
И тада се показало да се на све оне рокфелере и дружину може гледати као на злочинце (тј. на „удружени злочиначки подухват“): они су, рецимо, прописали „правила и процедуре“ за сузбијање пандемије, а кад су озбиљни лекари, опет, показали да су та „правила“ бесмислена макар онолико колико и њихови „прописивачи“ глупи, сви су се нашли пред врло озбиљним проблемима и њих је „решила“ наредба („с највишег места“) да се може умирати једино од короне и да су све друге болести забрањене (једнако као и аутопсије за њихову оверу).
Даљи догађаји били су усмерени на то да се „спасе (злочиначка) част покретача пандемије“ и почеле су испливавати на површину и неке друге чудне појаве, а једна је међу њима она да сав свет мора бити вакцинисан.
За оно што се с њима дешавало најбољи је пример Израела: тамо је вакцинисано 90 процената популације старије од 60 година и брзо је остало нејасно зашто су тамо почели да једнако успешно умиру и вакцинисани и болесни; и не зна се којих је било више.
Позиција српских лекара у свим догађањима о којима говоримо није била увек најјаснија, али ће бити да се није издвајала из онога што је, на глобалном нивоу макар, било пожељно.
По свему судећи, лек за корону постоји и за њега озбиљни лекари одавна знају, али није случајно да се он не помиње „у процедурама“ Светске здравствене организације. И јасно је зашто је то тако: у СЗО има много више педофила и сатаниста него лекара.
А то је управо оно са чим се данас суочавамо: пандемија нам је донела жигосање светске популације, с тим што ће то истовремено представљати и припрему за касније лакше уништење њенога огромног процента, а онај остатак („златна милијарда“) биће „чипован и препариран“ за касније управљање на исти начин на који се данас управља бесловесним створовима.
Знам да терапија против ковида постоји, али не знам зашто су многи моји колеге и пријатељи умрли или после вишенедељног „лечења“ остајали с оштећеним плућима, неки са срчаним тегобама, а неки се ни после више месеци нису успели сасвим опоравити. Зато питам: откуд толико болесних (и покојних) од вакцинације? И откад вакцина убија, а не штити?
Вучићева погубна власт – изгубљена држава и разорено друштво
Ванредних избора на пролеће не само да ће бити, него ће на њима учествовати тушта и тма. Свега и свачега, војске скупљене с коца и конопца која се углавном бори за своје јадне личне или партикуларне интересе и плен.
А на супротној страни фронта укопана је власт са својим вазалима, наоружана до зуба техником и плаћеничком војском, пуна злата и новаца, са подршком споља, решена да влада до судњег дана.
А истина не може бити једноставнија: – Иако је тачно да на лицу целе опозиције тешко можете наћи прст чистог образа, још је тачније да таква каква јесте (а и да је десет пута гора него што јесте), за три копља је изнад Вучићеве апокалиптичке диктаторске владавине и хорде сецикеса које предводи у свом разбојничком оргијању.
Обнову праксе Демократске странке, одакле год да то долази, бирачи не би смели да дозволе. Из те праксе никао је Вучић, и још ту има хумуса. Вучић је наказни изданак праксе Демократске странке и метастаза тумора који је настао праксом Зорана Ђинђића. Технологија ове власти је бескрупулозна надградња и беспризорна хибридизација безочности коју је у ДС посејао.
Србија и Срби имају право да кажу Но пасаран „Рио Тинту“ и свој став не морају никоме да објашњавају и образлажу. Данас свакоме може да буде јасно зашто тој компанији треба забранити рад у Србији. Онај коме то није јасно је или њихов лобиста, опасан деструктивни игнорант или тешка будала.
На следећим изборима, планира се улазак у власт НВО сектора: неолибералног, глобалистичког, евроатланског, хашког, ленглијевског профила. Иако је после петооктобарског јуриша невладиног сектора на државне синекуре општи, државни и национални интерес Србије толико ослабљен да је у наредних 20 година безмало сатрт, сада му нови избори прете докусуривањем не само кроз кадрове проамеричког невладиног сектора, већ и са промотерима америчких интереса у странкама, институцијама, удружењима, медијима, међу тзв. угледним појединцима, трендсетерима, сорошевцима итд.
Мало-помало, у динамичном процесу привакавања жабе на беживотну, скувану стварност, Вучић је успео у експерименту за који је пре деценију или више изгледало да је немогућ – да из српског друштва тотално екстрахује друштвену супстанцу сводећи га на примитивну заједницу, сличну праисторијским чопорима, хордама, родовским (клановским) заједницама…
Дакле, успевајући да сопствено бирачко тело држи под контролом (остатак га не интересује), већ више од десет година управља бродом којим Србија упловљава у агонију.
Здравствени систем Србије је разорен, просвета каска с њим паралелно. Социјални систем затрт, економија уништена, суштинска инфлација незаустављива, стандард стрмо пада… банкрот, отимачина, разбојништво, мафија, дрога, емиграције и миграције…
Раскућили смо државу, укинули друштво, протерали морал, згазили духовност, све уз помоћ и вођство Вучића. Да бисмо све то постигли морао је претходно да нас у доброј мери дехуманизује, и изгледа да му за то није требало много труда.
……………………………………………..
Карикатуре: Предраг Кораксић КОРАКС