Српски проналазач Остоја Рајић из Нових Бановаца
ЗАШТИТА ПРОНАЛАЗАШТВА ДРАГУЉ У КРУНИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
- Уједињавање Европе почело управо договором о заштити интелектуалне својине. –
- Зашто је Бил Гејтс најбогатији човек на свету. –
- Створена посебна светска мрежа на Интернету о заштити ауторских права. –
- Како се патентира проналазак
14. март 2001.
Пише: Јово Вукелић
У делокруту Савезног завода за интелектуалну својину су послови који се односе на права индустријске својине као што су патенти, жигови, модели, узорци, ознаке порекла производа, али и ауторска права. Шест посебних закона код нас регулишу ова права, а сви су усклађени са европским правом. То је једина област у нас хармонизована у целости са међународним уговорима.
Европски завод за патенте је драгуљ у круни Европске уније, јер економски развој више зависи од технолошких промена него од капиталних улагања. Технолошке информације вреде само ако су благовремено доступне.
Никола Тесла је пророчким речима на почетку овог века назначио да ће један од највећих проблема човечанства бити проблем заштите интелектуалне својине. И он сам је имао проблема да заштити своје проналаске и патенте. Они који су то његово упозорење озбиљно схватили данас чине најразвијенија друштва света. Кључ развоја је технологија, а кључ технологије су – патенти!
-Да смо боље слушали нашег Теслу не би нам се десило да тек 1989. достигнемо Краљевину Јутославију по броју регистрованих патената из 1930. Године – истиче Благота Жарковић, директор Завода.
Заостајемо за светом у индустријском развоју, продуктивности и квалитету већине производа 40 година, а у области стимулисања истраживачког рада каснимо чита-вих 80 година.
– Када будемо имали модеран завод зарађиваћемо много више новца него сада. Имамо око десет хиљада нерешених захтева за заштиту проналазака и других права интелектуалне својине. Западни свет пријаву патента решава у периоду од 18 до 24 месеца, а код нас то траје у просеку седам година.
Многи мисле да је Бил Гејтс најбогатији човек на свету, јер је овај генијалан човек измислио много проналазака. Међутим, то није прави разлог. Он јесте створио софтвер, али је одмах заштитио своја ауторска права и тако се обогатио. Да то није учинио прошао би као и многи други велики проналазачи. Остао би сиромашан – истиче Благота Жарковић.
……………
ЈРТ у просторијама Завода
Југословенска радиотелевија је акционарско друштво, фирма коју је основао Спасоје Грдинић, а сарадници су му доскора били Горан Матић и Љубиша Ристић. Ова фирма је узурпирала пословни простор Савезног завода за интелектуалну својину у згради на Тргу Николе Пашића и чак им и данас шаљу рачуне за плаћање просторија и за личне дохотке њихових радника. Фирма се бавила свим и свачим, па и трговииом дериватима нафте на велико.
………………
Није Европа случајно почела уједињавање управо договором о заштити интелектуалне својине 1947. године, на предлог Француске, када је и основан Међународни институт за патенте.
Основни развој у овом веку јесте размена технолошких информација. Зато је Светска организација за интелектуалну својину изградила мрежу информација преко Интернета о правима и заштити интелектуалне својине – WIPO-нет. Тако сада сви заинтересовани могу преко ове мреже да прате све најзначајније информације из ове области.
Наша земља већ деценијама има сјајне проналазаче. Њима треба омогућити да своје проналазаштво заштите и комерциј ализују. Они су у буквалном смислу – светски људи, јер њихова решења за која добијају патенте морају имати квалитет светске новости и вредности.
– Наши великани међу проналазачима су: Милан Дрндарски, изумитељ универзалног рефлектора, др Ђуро Коруга, проналазач нових материјала флурена, Предраг Пешовић из области арматура, браћа Душан и Миодраг Павличек, који су пионири тродимензионалне колор телевизије, др Даница Гајић, проналазач агростемина, Вукашин Масникоса, иноватор у области заштите шифрованих порука.
Посебно бих истакао два наша проналазача чија имена, из безбедносних разлога, не могу да откријем. Они су створили најбољу заштиту новчаница од фалсификовања на свету. Њихову технологију користи већ Канада, а за њу се интересују и САД, и Немачка. Направили су чудо, али код нас нико још није заинтересован за њихов проналазак. Надам се да ће убрзо доћи до преокрета и да ћемо посветити дужну пажњу овој области – закључује Благота Жарковић.
………………
Заводу 50.000, а директору 250.000 динара
Савезна влада је 1998. године Заводу за интелектуалну својину дала 50.000 динара за опремање и одржавање опреме, а директору Завода је одобрила зајам за уређење стана од 250.000 динара.
………………
-Наши проналазачи јесу незаштићени, али чим Завод почне да ради имаће све могућности да своје проналаске заштите и да их нуде светском тржишту. Наш завод има на блокираном рачуну у Швајцарској око шест милиона франака и биће у стању да модернизује опрему и крене да сустиже свет.
-Само патентирање проналазака није компликован процес. Кад нека фирма, институт или појединац пријави неки проналазак онда га експерти Завода испитују и упоређују са светским достигнућима из те области. Ако се утврди да је то решење ново, добија се патентна заштита и патентни спис се шаље целом свету. Проналазач тада добија искључива права да закључује лиценцне утоворе са заинтересованим партнерима у земљи и свету. То је његова приватна својина и сматра се, по свим законима, најгрубљим кршењем људских права свако неовлашћено коришћење тог изума.
Сваки овакав производ има тржишну цену и то је светиња у свету. Кад се то деси и код нас -ићи ћемо укорак са светом“!
