Друштво, Идеје, Лист "ПОЛИТИКА", Слободе, Србија, Србија и ЕУ

Интелектуална својина – најскупља роба

 

КАКО ЗАШТИТИТИ ПАТЕНТЕ

 

  • Завод за интелектуалну својину онеспособљен за рад неодговорним понашањем бивших властодржаца. –
  • Заштита проналазака доноси друштву милионске приходе. –
  • Економски развој земље више зависи од технолошких промена него од капиталних улагања

 

13. март 2001.

Интервју водио: Јово Вукелић

Југославија сваког месеца губи милионе динара у швајцарским францима, јер Савезни завод за интелектуалну својину практично не ради. То траје више од годину дана.

У децембру 1999. Завод је морао да напусти пословни простор у згради СИВ-а, у који је усељен Републички МУП. Опрема и драгоцена документација растурени су на седам локација по подрумима и ходницима. После 80 година од оснивања Завод у току прошле године није издао ни једно решење о патентној заштити проналазака, што није био случај ни за време Другог светског рата.

Важнији од трезора Народне банке

Ово је био повод за разговор са Благотом Жарковићем, директором Савезног завода за интелектуалиу својину, експертом из области заштите проналазака патентом у нашој земљи. Угроженост заштите интелектуалне својине и заштите знакова за обележавање робе жигом били су повод да потпредседник Савезне владе др Мирољуб Лабус одмах изда налог да се овој установи обезбеди адекватан простор за рад.

Благота Жарковић, стручњак, али и заљубљеник у свој посао

Преузимајући функцију директора пре месец дана Жарковић је затекао хаварисан Завод, којим је од новембра 1998. управљало партијско руководство са директором Љубинком Радосављевић из СПС.

– Водили су Завод некомпетентно, непрофесионално и неодговорно. Нерад и уништавање ове значајне националне институције чувани су од јавности као једна од тајни бившег режима. Завод је престао да обавља своје две основне функције: да штити проналазаштво и стваралаштво, индустријски дизајн и жигове помоћу патената и узорака и да, према потреби, све заинтересоване информише о стању технике у свету. Прекинута је сарадња са Светском организацијом за интелектуалну својину и Европским заводом за патенте, објашњава наш саговорник.

…………….

Мирковићев блокатор – светско чудо

Љубинко Мирковић је успешан проналазач

Наш инжењер Љубинко Мирковић пронашао је недавно врло ефикасан блокатор за заштиту аутомобила од крађе. То је проналазак који је толико ефикасан да је Савезна влада одлучила да овим блокатором заштити своје аутомобиле. Овим проналаском он може да заради велики новац – каже Жарковић.

……………

 

Јавности је мало познато да ова институција доноси држави велики девизни приход. Завод месечно зарађује више од два милиона девизних динара само на суделовању у процесу међународне заштите жигова и индустријског дизајна. У питању је „златни рудник“  верификованих и профитабилних информација из света, нових технологија и проналазака које су ништа мањег значаја од трезора Народне банке или блага Народне библиотеке.

Жарковић се овим послом бави три деценије, али је 1998. био смењен као нестраначка личност, јер није био довољно подобан.

– Завод је сведен на 102 запослена, а према препоруци Светске организације за интелектуалну својину и ЕЗ за патенте нема смисла радити овај посао без 180 врхунских стручњака, 150 за заштиту патената и 30 на заштити жигова и индустријског дизајна. Постоји 118 области технике, тако да сваки од наших патентних инжењера покрива тренутно више области технике, што је апсурд, јер нема инжењера који може бити експерт и за железницу и за бродове или авионе. Наш посао доноси велику зараду и корист држави, јер ове услуге плаћају стране фирме, а само од такса убраних у нашој земљи Завод се може издржавати – истиче Жарковић.

Технолошке промене услов развоја

Нова Савезна влада увиђајући значај ове институције, као замајца развоја друштва, одлучила је да промовише нови приступ интелектуалној својини. Економски развој наше земље више зависи од технолошких промена, које ћемо спровести, него од капиталних улагања! Да не бисмо проналазили већ пронађено наша привреда треба да користи искуства развијених земаља и њихове патентиране технологије. Праћењем патентних информација може се уштедети чак 30 одсто новца за развој нових технологија и производа.

О томе чиме располаже Завод Благота Жарковић каже:

– Имамо једну од најбогатијих збирки патентних докумената у овом делу Европе са 11,5 милиона докумената, више од пет хиљада СБ ромова и око 117 хиљада микро-фишева на којима су описани најновији проналасци из целог света. Имамо и врло богату библиотеку и сада је најважније да Завод сместимо у одговарајући простор у згради на Тргу Николе Пашића бр. 11. Наша земља има све услове да се укључи у послове трансфера нових технологија и проналазака. Наши законски прописи су хармонизовани са Европским правом. Наше тржиште је изузетно интересантно за стране фирме. Чак и за време санкција од 1992. до прошле године фирме из света поднеле су више од 44 хиљаде пријава за заштиту својих технологија! Овде се види њихова заинтересованост за сарадњу са нама. Наша драгоцена документација лежи сада у подрумима Машинског факултета и недоступна је стручњацима Завода. Чак 80 адвокатских канцеларија ради само на овим пословима са страним партнерима. Они нам кажу да се стиде кад своје клијенте морају да доведу код нас.

(У следећем наставку: О нашим проналазачима)

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of