АВГАНИСТАН НАЈРИЗИЧИИЈА ЗЕМЉА ЗА ИЗВЕШТАВАЊЕ

• Илегалним уласком у авганистанске гудуре храбра репортерка Ивон Ридли ризиковала живот
• Авганистан на врху званичне листе земаља као најризичније подручје за припаднике „седме силе”
• О једном истом догађају често круже најразличитије информаци је. И ниједна се не може проверити

30. септембар 2001.

Пише: Јово Вукелић

Недавни нестанак и потоње хапшење британске новинарке „Сандеј експреса” Ивон Ридли у беспућима Авганистана, представљају за познаваоце прилика само најновији доказ да је авганистански простор најопаснији, а истовремено и најнезахвалнији за извештавање и извештаче из целог света.

У време десетогодишње инвазије СССР-а на ову земљу од 1979. до 1988, а затим у борбама које су уследиле између снага тадашњег председника Наџибулаха и муџахедина до 1997, па све до садашњих борби између владајућих талибана и опозиционих герилских фракција – једна од главних константи била је велика смртност новинара који су покушавали да уђу и извештавају о ратним збивањима. Зато је Авганистан већ две деценије на врху званичне листе земаља као најризичније подручје за припаднике „седме силе”.

Више верзија истог догађаја

Тешко схватљива информацијска изолованост Кабула и целе земље у време владавине најсавременијих електронских медија последица је немогућности кретања кроз ову земљу разореним путевима или возом, а реке Хилменд, Аму Дарја и Кабул нису пловне, а унутрашњи цивилни авионски саобраћај не постоји. Недостатак путне и железничке мреже не може се надокнадити праћењем телевизијског и радио програма, јер ТВ станица нема, а локалне радио станице имају врло ограничен домет.

Телефонски саобраћај је на нивоу од пре пола века (1950) а број становника који има телефонске прикључке је симболичан.

У таквој ситуацији када је кретање авганистанским степама и планинским превојима могуће углавном само на мазгама извештач који жели да буде „на лицу места” суочава се са непремостивим препрекама. Путовање у Авганистан значи да пристајете да се крећете са „главом у торби”.

О једном истом догађају често круже најразличитије информаци је. И ниједна се не може проверити. У таквој ситуацији Пакистан и његов главни град Исламабад, а поготово Пешевар (градић уз границу) и гранични појас дуж пакистанско-авганистанске границе остају најважнија осматрачница о збивањима у суседној земљи. Стога, светом о сваком догађају почињу да круже најневероватније, скоро фантастичне спекулације.

Једноставно, до веродостојних и колико-толико објективних информација тешко је доћи. Истог дана морали бисте на неки начин допрети до представника владе талибана и до герилских група, а то је немогуће. И о случају британске новинарке већ круже најразличитије приче.

Како је настајала слика о Авганистану

Кад се и преброди тешко легално улажење у ову земљу ти срећнији новинари са званичним визама обично остају у Кабулу због знатних опасности које вребају на путевима. Како не могу да путују власти им приређују већ припремљене сусрете са сељацима, трговцима, грађанима, мулама и војницима.

Новинари који, опет, из Пакистана, преко Пешевара, са водичима и преводиоцима илегално улазе на авганистанско тло, што је изгледа био случај са британском новинарком, осуђени су на једностраност у информисању, али још више су угрожени могућношћу да буду заробљени, рањени или убијени.

За време досадашњих ратова у Авганистану кружила је међу припадницима „седме силе” колико духовита, толико и истинита анегдота о томе како се стизало до информација.

Наиме, сваке вечери у једној страној амбасади у Кабулу одржавао се пријем на коме су се сусретали новинари, дипломате, политичари, утледне личности и на њему су се размењивале информације, стварале нове, правиле процене и прогнозе. Нешто се сазнавало од придошлих рањених војника или избеглица, сељака, трговаца и мула. Вести са пријема о борбама, догађајима обилазиле су преко светских агенција следећег јутра цео свет, а да нико поуздано није знао шта се од тога тачно догодило.

……………….

УН позвале талибане да ослободе новинарку

Исламабад, 29. септембра

Шеф специјалне мисије УН у Авганистану позвао је данас талибане да хитно ослободе 24 хуманитарца, осам странаца и 16 Авганитанаца, којима се суди у Кабулу, као и да ослободе британску новинарку ухапшену у петак у области Џалалбада, у Авганистану.

Он је рекао да „верује” да ће новинарка „Сандеј експреса” Ивон Ридли, која је у затвору у региону Џалалбада, близу пакистанске границе, „бити брзо ослобођена”.

*………  *………….. * ……….*

Блер потврдио ослобађање Ридлове

Лондон, понедељак, 8. 10.

Британски премијер Тони Блер потврдио је у да су Талибани ослободили новинарку “Сандеј експреса” Ивон Ридли и предали је пакистанским властима – јавила је РИА “Новости”. Он је додао да се Ридли вец срела са представницима британске амбасаде у Исламабаду.

Британску новинарку, 43-годишњу Ивон Ридли, заробили су Талибани, када је сакривена фереџом прешла у Авганистан без докумената, како би прикупила материјал за свој лист.

……………………