Друштво, Лист "ПОЛИТИКА", Политика, Србија

Из СПС тражено да буде изнад Устава и Закона

 

ИСТРАГЕ О ЗЛОУПОТРЕБАМА ЧЕЛНИКА БИВШЕГ РЕЖИМА МИЛОШЕВИЋА

 

  • Милан Милутиновић поднео оставку на место потпредседника СПС и члана Главног одбора Социјалистичке партије Србије. –
  • Зашто ДОС није тражио Милутиновићеву оставку. –
  • Операција срца

Среда, 4. април 2001.

Пише: Јово Вукелић

Председник Републике Србије Милан Милутиновић поднео је јуче оставку на место потпредседника Социјалистичке партије Србије и на место члана Главног одбора странке.

Како је саопштено из кабинета председника Републике Србије, Милутиновић је оставку поднео „због све већег притиска на њега из редова сопствене партије“.

На ову високу партијску функцију Милутиновић је изабран у новембру прошле године, на шестом ванредном конгресу СПС, када је ова партија убедљиво изгубила на савезним иборима и када је њен председник Слободан Милошевић изгубио од кандидата ДОС-а Војислава Коштунице за место председника СРЈ.

Први озбиљни сукоби између Милана Милутиновића и руководства СПС и Слободана Милошевића датирају из периода после окончања агресије НАТО на нашу земљу. Ти сукоби интензивирали су се после септембарске победе ДОС-а на савезним изборима, када је он учествовао у преговорима о хитном расписивању републичких избора у Србији. Тада је Милошевић од њега тражио „да не слуша ДОС“, односно да одбије да потпише указ о расписивању републичких избора. Тада је Милутиновић то одбио. Истовремено из редова највиших функционера ДОС-а стизале су оцене да је Милутиновић веома кооперативан, а Владан Батић је тада изјавио да он врло коректно сарађује са представницима нове власти на савезном нивоу.

………………

Оптужбе против Милутиновића

Из поузданих извора блиских истражним органима који воде истрагу о пословању стамбено–дипломатског предузећа ,ДИПОС”, чији је директор Милош Лоичар, има више озбиљних индиција и сумњи о умешаности председника Србије Милана Милутиновића у послове нелегалне доделе станова и вила највишим државним руководиоцима као и другим лицима претходног режима.

Али, о томе да ли ће против Милутиновића бити покренута истрага надлежни органи даће последњу реч.

Милош Лончар, који је под истрагом због малверзација у додели државних станова, како смо сазнали, тесно сарађује са истражним органима и пружа све неопходне доказе и исказе о пословима које је радио, као и „наредбама и притисцима високих функционера да станове додели мимо закона“.

……………….

Вероватно и због тога ДОС није журио да затражи његову оставку на место председника Србије, као ни расписивање ванредних председничких избора у Србији.

Политички сукоби и неслагања Милана Милутиновића са Дирекцијом ЈУЛ и Миром Марковић почели су знатно раније, чак пре почетка агресије НАТО на нашу земљу, а односили су се на потезе које држава Србија треба да повуче на Косову и Метохији у борби против албанских сепаратиста.

Често се у добро упућеним политичким круговима помињало да је Милутиновић припадник „продемократског крила” унутар СПС.

………………

Са Милошевићем од факултетских дана

Милан Милутиновић је рођен децембра 1942. у Београду.  Дипломирао је на Правном факултету 1965, а био је од тих дана члан Савеза комуниста Југославије. Тада је био и члан Председништва Савеза социјалистичке омладине задужен за међународне односе. Затим постаје председник Општинског комитета СК Врачара и члан Градског комитета СК Београда.

У то време, 1972-1975, био је један од главних протагониста истеривања групе од осам професора Филозофског факултет са посла.

Награда за тај добро обављен   посао било је постављање на положај републичког министра образовања и директора Народне библиотеке Србије.

Његов, метеорски успон је уследио касније, када је отишао у дипломатију на место помоћника начелника Управе за штампу. Постаје 1989. амбасадор СРЈ у Грчкој, а касније и савезни министар иностраних послова. Са те функције кандидован је 1997. за председника Србије. На ту функцију је изабран после изборне трке са Војиславом Шешељем, који је тада изнео озбиљне оптужбе о изборној крађи, али oне никада нису доказане,  јер се тиме није бавила тадашња власт.

………………

Његова јучерашња одлука да напусти све руководеће функције у партији ипак се могла очекивати ако се има у виду да се Милутиновић ни на који начин није појављивао у јавности у последњим месецима: ни као председник Републике Србије ни као високи функционер СПС.

Оптужба тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте против Милутиновића за ратне злочине оставила је на њега дубоки траг. Сви извори блиски актуелном председнику Србије тврде да се он од тада потпуно повукао, да је своје актквности свео само на оно „што мора да уради”, да је постао потиштен и нерасположен. Уз све то, председник Србије Милан Милутиновић поднео је врло тешку операцију на срцу у болници „Драгиша Мицовић” када је подвргнут уградњи неколико „бајпаса”.

И његово здравствено стање је,можда, разлог много мањег учешћа у политичком животу Србије.

Уз све ово, последњих недеља помиње се и умешаност Милана Милутиновића у аферу око доделе станова  дипломатско-стамбеног предузећа „ДИПОС” за време док је био министар иностраних послова Јутославије. Да ли је и ово допринело да овај политичар претходног режима донесе овакву одфлуку остаје да се види када правосудни и истражни органи заврше истрагу о пословалу овог предузећа.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

ИСТРАГА ПРОТИВ МИЛАНА МИЛУТИНОВИЋА И ЖИВАДИНА ЈОВАНОВИЋА

Нелегално издавани дипломатски пасоши

 

  • Некадашњи иинистри иностраних послова Савезне Рапублике Јутославије одлучивали да дипломатске и службене пасоше издају људима који на то нису имали никакво законско право. –
  • Неке особе добијале по два и више пасоша

4. април 2001.

Пише: Јово Вукелић

Из поузданих извора блиских истражним органима и тужилаштву „Политика” сазнаје да ће ових да-на надлежни државни органи и тужилаштво окончати истрагу и за хатевати покретање истражног поступка против бивших министара иностраних послова СРЈ Живадина Јовановића и Милана Милутиновића, садашњег председника Републике Србије.

Тужилаштво ће захтевати од истражног судије да покрене истрагу на основу основаних сумњи да су Јовановић и Милутиновић неовлашћено издавали дипломатске пасоше лицима која на то нису имала право у складу са Законом о путним исправама југословенских држављана. Исто тако, некадашњи министри иностраних послова издавали су дипломатске пасоше супротно Уредби о лицима којима се може издати овакав документ (Службени лист СРЈ од 11. јула 1997).

…………….

О имунитету председника Србије одлучује републичка скупштина

У Уставу Србије, у члану 86. пише да „Председник Републике ужива имунитет као народни посланик. О имунитету председника Републике одлучује Народна скупштина, на предлог Административног одбора.

О имунитету савезног посланика Живадина Јовановића одлучује, на захтев надлежног органа, Мандатско-имунитетски одбор, а затим се о предлогу овог одбора изјашњава Веће грађана Савезне скупштине чији је посланик Живадин Јовановић.

…………..

У досадашњој истрази органа Министарства унутрашњих послова постоје озбиљне индиције, основане сумње и валидни докази да су Јовановић и Милутиновић неким лидима издавали и по два или више диполоматских пасоша што је, такође, супротно Закону.

Истовремено, министри иностраних послова имали су право да по Закону издају дипломатске пасоше истакнутим личностима и експертима (чланови 5. и 6. Уредбе) који у иностранство путују по одлуци надлежног државног органа.

Они су по Закону морали да о томе одлуче, а лица која су добијала такве пасоше морала су да, по обављеном послу, такве пасоше врате Савезном министарству за иностране послове ради депоновања (члан 7. Уредбе).

Оно што је до сада утврђено казује да су такви дипломатски и службени пасоши издавани и лицима која на то нису имала никакво законско право.

Ј. Вукелић

Поставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of