После сваког еколошког инцидента држава Србија уверава грађана да су безбедни, да нема тровања и загађења животне средине
Како су отрови, опасни отпади и канцерогени материјали безопасни по Србе, њихово здравље и животну средину
- Исклизнула цистерна са еуродизелом, преврнуо се камион са сумпорном киселином, исклизнули вагони са амонијаком…Ево зашто такве вести никог не треба да узнемиравају у Србији
- Званична саопштења државних органа и инспекција одмах јављају и пре икакавих мерења после несреће да не постоје опасности по здравље становништва и да нема загађења животне средине?!?
- Нико никада није одговарао за овакве ужасне несреће и инциденте, посебно за илегална складишта отрова, укопане бачве са отровним хемикалијама и тровање река и језера, бунара…
- Само безопасни отрови круже Србијом
- Пестициди на њивама су посебна опасност
- О здрављу људи надлежни државни органи уопште не брину у оваквим ситуацијама
Пише: Хаџи Јово Вукелић
Безбрижан живот могу да воде Срби и данас и убудуће кад год се догоди неки еколошки инцидент са отровним, канцерогеним материјалима. Бар што се тиче аерозагађења, загађења воде, река и језера, ваздуха ту опасности никада нема јер државни органи чим се несрећа (акцидент) догоди одмах издају серије званичних саопштења и изјава како је све безбедно за становништво, да изливене отровне супстанце и материје (разни гасови као амонијак, или течности као сумпорна киселина, разна истрошена уља, радиоактивне супстанце) не угрожавају животну средину и здравље људи!?!
И пре икакавих мерења, провера или санирања земљишта или простора и места инцидента јавља се на сва звона грађанима да нема загађења, да су, ако их и има, концентрације отрова и токсина испод дозвољених вредности…Да може да се дише, креће, слободно путује…
Те лажи и обмане државе, изношење неистина чине додатне штете и грађанима и животној средини, али важно је да се заштите кривци, виновници еколошких несрећа… Циљ је да власници отровног отпада, депонија, хемикалија и ускладиштених токсичних материја које су се излиле не одговарају… Обично се кривица за инцидент сваљује на лош пут, истрошену железничку пругу, старе камионе, инфраструктуру, или неке техничке кварове. Нема истрага о одговорности директних криваца и њихових надређених, а ако и има те истраге трају годинама и кад се оне заврше, казне су ослобађајуће или симболичне и нико се углавном и не сећа шта је било у питању.
Тако да још једном поновимо: према званичним изјавама надлежних државних органа у Србији никад нема опасности по људе и животну средину кад год се догоди каква еколошка несрећа са катастрофалним последицама по здравље људи и животну средину у којој живе. Зато нико никада и не одговара у Србији. Отрови у Србији или експресно испаре и ветрови их однесу у суседне земље, или уроне дубоко у реке и језера, или потону стотинама метара у дубину земље…
О тонама пестицида на њивама, токсичним препаратима у пољопривреди који се користе без контроле и не уклањају, него скривају и закопавају те бачве и контејнере нико и не говори, а инциденти су масовни и храна коју користимо је контаминирана. Ту инспекције уопште нема, или је поткупљена.
Здравље људи је на последњем месту у оваквим инцидентним ситуацијама и држава о томе уопште не брине. Несавесно и неодговорно понашање су главне карактеристике државних функционера и министара.
То је још једна јединствена тековина коју смо стекли откако су пуну деценију Вучићев режим и његове незналице са лажним дипломама на власти.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
