Сећање на 147 преминулих лекара и здравствених радника од Ковида
- Чим је завршен помен преминулим здравственим радницима (на споредном степеништу зграде Владе Србије), а окупљени почели да се разилазе, брзо су надлежни из Владе послали екипу градске чистоће чију су радници уклонили тек запаљене свеће и још свеже цвеће које су грађани управо положили. Тај нељудски поступак власти је шокирао и изазвао невиђени гнев и огорчење јавности.
- Захтеви Синдиката лекара и фармацеута су предати Влади и никада ниједан није испуњен.
- Удружење лекара Уједињени против ковида (УПK) и Синдикат лекара и фармацеута Србије (СЛФ) су читаве две године покушавали да се изборе за идеју да малолетна деца преминулих лекара добију стипендије до краја редовног школовања, из фондова богате Лекарске коморе. Многобројни апели, петиција коју је потписало преко 6.500 грађана и 1.600 лекара остала је без одговора. Сви су остали неми и глуви пред тим захтевима. И лекарска комора и Министарство здравља и Влада и председник Републике. И не само то, од националних хероја са почетка епидемије постали су врло непожељна и тема која се избегава.
- Остаје брука и срамота једне државе и друштва. Али, остаје и све записано и документовано, за суд историје и будућих генерација
Пише: Др Славица Плавшић, специјалиста за плућне болести и чланица Савета Уједињених против ковида
На Сретење, 15. фебруара 2021.године (пре две године), у организацији Синдиката лекара и фармацеута Србије (СЛФС), одржан је комеморативни скуп за преминуле лекаре, здравствене раднике и све грађане који су преминули од последица ковида 19. Истовремено, био је то и протестни скуп због великог броја преминулих здравствених радника.Тада их је било укупно 105 и читање њихових имена трајало је читавих 15 минута. Након прочитаних имена преминулих, уследио је минут ћутања, а затим снажан аплауз.
Тог леденог фебруарског дана, на минус 12 степени, окупљени здравствени радници, чланови породица, грађани… упалили су свеће и положили цвеће на степеништу Владе Републике Србије. За сваког преминулог по једна бела ружа и бела трака са именом, презименом и титулом.
Прочитани су и захтеви Синдиката лекара и фармацеута:
– Да се ниједно име не заборави, да ниједна жртва не буде узалудна, а да они који су одговорни за највећи број преминулих здравствених радника у Европи, вероватно и у свету буду кажњени.
-Да се породицама здравствених радника који су током пандемије умрли на радном месту доделе националне пензије, као и да се оболевање здравствених радника од ЦОВИД-19 класификује као професионална болест, као што је одмах урађено у неким земљама Европе.
-Такође су захтевани бољи услови за рад у ковид јединицама, да смене не буду дуже од шест часова и да се обавезно смењују лекари и сестре на највише месец дана, као и да имају редовна бесплатна тестирања.
-Један од захтева је био и формирање радног тела при Министарству здравља, које би се бавило утврђивањем узрока велике смртности међу лекарима и здравственим радницима и смену министра здравља.
Бездушни поступак Владе Србије
Скоро у исто време док су колеге организовале помен преминулим здравствним радницима, премијерка Ана Брнабић је на обележавању Дана државности у Орашцу, изјавила је да је “Србија држава која је захваљујући сопственим снагама, знању и напорима постала једна од најбоље организованих на планети када је реч о вакцинацији и борби против ковида 19.”
У време одржавања помена, преседник Александар Вучић је поводом празника Сретење је доделио ордење заслужнима, међу којима су постхумно били одликовани и неки лекари. Предходно је, за Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембра 2020. године, председник Србије Александар Вучић уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама који су се истакли током борбе на сузбијању заразне болести ковид 19.
Орденом Kарађорђеве звезде првог степена одликовани су: др Предраг Kон и др Мијомир Пелемиш, док су Орден Kарађорђеве звезде другог степена добили доктори: Бранимир Несторовић, Срђа Јанковић, Бранислав Тиодоровић, Даница Грујичић и Горан Стевановић.
Чим је завршен помен преминулим здравственим радницима, а окупљени почели да се разилазе, брзо су послали екипу градске чистоће чију су радници уклонили тек запаљене свеће и још свеже цвеће које су грађани управо положили.
Тај нељудски поступак власти је шокирао и изазвао невиђени гнев и огорчење јавности. Био је празник, нерадни дан, све је било уредно остављено и никоме није могло да смета. Могли су макар да сачекају први мрак па да онда покупе угашене свеће и промрзло цвеће. Требало је да покажу бар толико пијетета и поштовања.
Министар здравља Златибор Лончар је 12. фебруара 2021. године за ББЦ изјавио да ће држава по окончању епидемије “урадити комплетну анализу” и проверити сваки нежељени исход.
Ниједан од прочитаних захтева никада није био испуњен. Kасније је стигла квалитетнија заштитна опрема, направљена је боља организација рада и набављене су вакцине. Наредних месеци је од ковида 19 преминуло још много хиљада грађана, много радника у здравству, а укупан број преминулих лекара до сада је 147.
Лекари-хероји постали су непожељни
Удружење лекара Уједињени против ковида (УПK) и Синдикат лекара и фармацеута Србије (СЛФ) су читаве две године покушавали да се изборе за идеју да малолетна деца преминулих лекара добију стипендије до краја редовног школовања, из фондова богате Лекарске коморе. Многобројни апели, петиција коју је потписало преко 6.500 грађана и 1.600 лекара остала је без одговора. Сви су остали неми и глуви пред тим захтевима. И лекарска комора и Министарство здравља и Влада и председник републике. И не само то, од националних хероја са почетка епидемије постали су врло непожељна и тема која се избегава.
Бивши градоначелник Београда проф. др Зоран Радоичић је једном приликом изразио жаљење због смрти неколико колега. Др Предраг Kон, члан Kризног штаба и водећа личност за контролу епидемије, изјавио је да су се лекари заражавали од короне на паузама за кафу. Најдаље је отишла садашња министарка здравља проф. др Даница Грујичић у једној предизборној дебати, када је тражила доказе да је иједан лекар преминуо баш од ковида 19.
Од овог комеморативног скупа су прошле две дуге и тешке године са ковидом и са безброј других проблема. Смртност грађана и здравствених радника од ковида 19, која је највиша у Европи и свету, престала је да буде тема. Србија је земља навикла на смрт и ниску цену људских живота. Осим демографа, број смртних исхода занима само још оне који су изгубили неку блиску особу или члана породице. По извештајима, 2021. година је била најсмртоноснија година у Србији још од Другог светског рата. Али то није пожељна тема за причу јер представља пораз здравственог система, пораз друштва и државе.
Kрајем 2021. године Лекарска комора је одлучила да додели солидарну помоћ деци преминулих здравствених радника, и то по 40.000 динара годишње до њихове осамнаесте године.
Неутешне породице се сналазе, како која. Деца одрастају, свако са својим проблемима и патњом. Родитељи знају да о својој деци морају сами да брину и одавно су схватили да од државе не треба ништа да очекују. А ту понижавајућу милостињу, од богате и бахате Лекарске коморе, која вређа интелигенцију и здрав разум, не желе ни да траже ни да приме.
Шта је остало после свега? Један предиван мурал на зиду школе где је учио др Ненад Максимовић, анестезиолог за којим је плакала цела Србија јер је био диван човек, изузетан лекар са страшном животном причом. Многе пацијенте је вратио у живот, а свој је изгубио у 37. години. Др Ненад Максимовић има мурал на зиду своје школе, али нема фонд који је требало да носи управо његово име и који би служио за стипендирање деце лекара преминулих од ковид 19.
Остаје брука и срамота једне државе и друштва. Али, остаје и све записано и документовано, за суд историје и будућих генерација.
“Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека”.
Линк
……………..
