Емисија сумпор-диоксида из српских термоелектрана већа него у целој ЕУ

Србија удише сумпор

• Током протекле три године због загађења ваздуха из електрана на угаљ на Западном Балкану умрло је 19.000 људи
• Највећи загађивач била је термоелектана Угљевик у БиХ, а затим Костолац Б1 и Б2 у Србији
• Постројења су емитовала скоро 12 пута више од дозвољених вредности СдО, упркос томе што су имали уграђену опрему за одсумпоравање
• Процењује се да су трошкови због прекорачења емисија 2020. године износили између 6 и 12,1 милијарди евра

Емисија сумпор-диоксида из српских термоелектрана на угаљ је 2020. године била већа него емисије из свих термоелектрана у Европској унији, наводи се у извештају мреже ЦЕЕ Бенквоч (CEE Bankwatch Network) и Центра за истраживање енергетике и чистог ваздуха.

Процењује се да је током протекле три године због загађења ваздуха из електрана на угаљ на Западном Балкану умрло 19.000 људи, а од тога је 12.000 смртних случајева узроковано прекорачењем законски обавезујућих лимита.

Укупне емисије сумпор-диоксида (СдО) из 18 термоелектрана на угаљ на Западном Балкану 2020. биле су 2,5 пута веће од емисија из 221 постројења у целој ЕУ, наводи се у извештају “Ускладити или затворити”, објављеном 7. септембра.

Термоелектране обухваћене Националним плановима за смањење емисија (NERP) у земљама региона емитовале су 2020. године 6,4 пута више СдО него што је дозвољено.

Српске термоелектране су имале највеће емисије СдО – 6,1 пута веће од дозвољених, што је знатно више него 2019, када су биле 5,6 пута веће.

Највећи загађивач била је термоелектана Угљевик у БиХ, а затим Костолац Б1 и Б2 у Србији. Та постројења су емитовала скоро 12 пута више од дозвољених вредности СдО, упркос томе што су имали уграђену опрему за одсумпоравање.

Аутори извештаја су позвали власти у Србији да “хитно објасне јавности” зашто опрема за одсумпоравање у термоелектрани Костолац Б није радила више од три године и апеловала да се заустави изградња ТЕ Костолац Б3, “барем док не постане јасно да ли постоји проблем са технологијом за контролу загађења животне средине коју уграђује кинеска компанија CMEC“.

“Пад емисија се можда очекивао 2020. године због смањења економске активности као последице пандемије ковида-19. Међутим, то је било далеко од истине. За термоелектране обухваћене NERP у Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Србији и на Косову, емисије су се повећале а не смањиле”, истиче се у извештају и додаје да су 2018. и 2019. години термоелектране емитовале су око шест пута више СдО него што је дозвољено.

Постројења су емитовала и око 1,6 пута више прашкасте материје него што је дозвољено током све три године између 2018. и 2020. године.

Само емисије оксида азота и даље су биле испод збира максималних емисија за земље за 2020. годину – 90% од дозвољених, наводи се у извештају.

Због укупних емисија из термоелектрана на угаљ на Западном Балкану било је скоро 19.000 смртних случајева од 2018. до 2020. године, од чега је 10.800 било у земљама ЕУ, 6.500 на Западном Балкану, а остатак у другим регионима.

Колосални трошкови и штета

Од тога је скоро 12.000 смртних случајева настало због прекорачења максималних вредности одређених НЕРП-ом. Више од половине тих случајева – 7.000, било је у земљама ЕУ, 3.700 на Западном Балкану и 960 у другим регионима погођеним загађењем са Западног Балкана.

Укупне емисије термоелектрана проузроковале су трошкове између 25,3 милијарде и 51,8 милијарди евра, а процењује се да су трошкови због прекорачења емисија 2020. године износили између 6 и 12,1 милијарди евра.

Близу три четвртине ових трошкова односе се на људе и земље у ЕУ, 21% на земље Западног Балкана и преосталих 6% на друге.

Аутори извештаја истучу да ЕУ, као увозник електричне енергије из земаља Западног Балкана, сноси не само велики део здравствених трошкова насталих због производње електричне енергије из угља у региону, већ и део одговорности.

Од 2018. до 2020. године Западни Балкан је извезао 25 TWh електричне енергије у ЕУ, што износи 8% укупне производње електричне енергије из постројења на угаљ на Западном Балкану.

“На тај начин ЕУ игра значајну улогу у одржавању производње електричне енергије из угља у региону”, наводи се у извештају.

Додаје се и да, иако увоз електричне енергије из земаља Западног Балкана чини само 0,3% укупне потрошње у ЕУ, емисије СдО повезане с тим увозом износе 50% укупне емисије СдО из свих постројења у ЕУ у 2020. години.

“То је зато што производња електричне енергије на Западном Балкану садржи око 300 пута више СдО него у ЕУ. Из тог разлога, а будући да државе желе да постану чланице ЕУ, активности ЕУ за борбу против аерозагађења неизбежно морају да укључе и Западни Балкан”, истичу аутори.

У закључцима извештаја се наводи да је, више од три године након што је Директива о великим постројењима за сагоревање ступила на снагу у Енергетској заједници, потреба да власти и јавна предузећа смање загађење већа него икада раније.

“Због недостатка правовремених мера, мере које сада треба предузети морају бити драстичне”, наводе аутори.

Давор Пехчевски, координатор кампање за загађивање ваздуха на Балкану у мрежи CEE Бенквоч, рекао је да владе оних земаља Западног Балкана које то још нису учиниле морају да одреде датум за хитно укидање угља, саопштила је мрежа CEE Бенквоч.

“За електране које се не могу одмах затворити, владе морају ограничити радно време док се не испуне стандарди емисије, како би се спасили животи”, рекао је Пехчевски и додао да се паралелено с тим морају повећати инвестиције у мере енергетске ефикасности и обновљиву енергију.

Lauri Millivirta, водећа аналитичарка у Центру за истраживање енергије и чистог ваздуха, навела је да ЕУ мора помоћи земљама Западног Балкана да превазиђу угаљ опорезивањем увоза електричне енергије на бази фосилних горива и осигуравањем ефикасне примене Уговора о енергетској заједници.

“Владе западног Балкана не могу сањати о чланству у ЕУ игноришући прописе о контроли загађења. Да би се избегла ова врста флагрантног непоштовања, спровођење Уговора о енергетској заједници мора бити приоритет. Европска комисија и владе земаља ЕУ морају увести ефикасне казне”, оценила је Joana Ciuta, енергетска координаторка за Западни Балкан у мрежи CEE Бенквоч.

https://euractiv.rs/12-odrzivi-razvoj/123-vesti/16557-emisija-sumpor-dioksida-iz-srpskih-termoelektrana-vea-nego-u-celoj-eu?fbclid=IwAR2asBakJGtjRJ4mnUcn70-YucDzzPyURlLSHHqYooBeWz8dHIrmF5XCMMY

Подели: