Balkan i susedi Srbije, Društvo, Politika, Srbija

DA POLITIKA NE PREVLADA NAD VLADAVINOM PRAVA

ZAŠTO JE SVETOZAR MAROVIĆ, PO SOPSTVENOM PRIZNANJU, ŠEF KRIMINALNE ORGANIZACIJE, I DALJE NA SLOBODI U SRBIJI

 

  • Marović je opljačkao državu za desetine miliona evra i pravosnažno je osuđen u leto 2016. na dve godine i pet meseci zatvora i obavezom da državi Crnoj Gori vrati- plati 1,1 milion ukradenih evra, i da uplati pride 100. 000 evra u humanitarne svrhe.
  • Od tada je pobegao u Srbiju i izbegava zbog lečenja, pati od blage depresije sa elementima suicidnosti, odlazak u zatvor i plaćanje kazne
  • Treba očekivati bar minimum pravičnosti od normalne države da tajkun Marović ode na izdržavanje zatvorske kazne, kako on i slični ne bi postali uzor ponašanja mladim naraštajima.

 

Piše: Jovo Vukelić

 

Kada sam pre desetak nedelja ugledao ovu sjajnu karikaturu Gorana Šćekića, čuvenog karikaturiste iz Crne Gore, kojom je o trenutnom položaju Svetozara Marovića, nekadašnjeg moćnog političara Crne Gore (predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 2003do 2006) i  dugogodšnjeg partijskog ideologa  Demokratske partije socijalista (DPS), efektnije saopštio prirodu problema nego što ću verovatno uspeti da opišem u desetinama redova  – ipak sam imao dodatni motiv da tekstom bar podržim njegovu vanrednu  i upečatljivu simboliku.

Fakat je da je Marović posle priznanja da je bio šef kriminalne organizacije (grupe) koja je opljačkala državu – pravosnažno osuđen  na dve godine i pet meseci zatvora i obavezom da državi Crnoj Gori vrati- plati 1,1 milion ukradenih evra, i da uplati pride 100. 000 evra u humanitarne svrhe.

Dva moja dobra prijatelja iz Njegoševe ulice na Vračaru u centru Beograda spominju mi, usput,  još letos kako je Svetozar Marović skoro svakog dana u nekom od kafića u Njegoševoj i da opušteno (i bez depresije) sedi sa prijateljima, razgovara…mirno i bez ikakvog uzbuđenja kao i svaki običan (neosuđen i neproganjan) građanin.

Mediji istovremno objavljuju, kao na traci, još od proleća 2016. godine da je Marović zbog malverzacija osuđen, da je priznao krivicu i da je iz Budve otputovao prvim avionom ka Beogradu, da ide na lečenje u Švajcarsku…

Poternica Interpola i Marovićeve „zasluge“

Novinski naslovi glase: „Svetozar Marović priznao da je vođa kriminalne organizacije, (april 2016); Izdata poternica za Svetozarom Marovićem; Marović na lečenju u Beogradu, odložio izdržavanje zatvorske kazne; Marovići se ponovo rugaju pravdi; Medojević: Marović je platio da ne ide u zatvor; Marović ponovo „liječenjem“ izbegava odlazak u zatvor u Spuž; Marović opet promenio bolnicu, sada je na psihijatriji; Ismevanje pravde:Marović odbija da ode na robiju; Marović se i dalje ruga pravdi

Istovremeno mediji pišu da je Marović bolestan, da je na lečenju na nekoj klinici, odeljenju psihijatrije, „da pati od blage depresije sa elementima suicidnosti“…

Treba napomenuti da je Crna Gora kao država ( za čije osnovanje je 2006. inače Marović vrlo zaslužan) raspisala poternicu za šefom kriminalne organizacije, jer je u bekstvu od izdržavanja kazne, a Interpol je potom u maju prošle, 2017. godine, izdao međunarodnu (crvenu) poternicu za njim.

I kako u Crnoj Gori i vrapci već znaju da  Marović boravi u Beogradu počeli su da se pitaju crnogorski mediji (podgoričke Vijesti) „traži li, zahteva li uopšte zvanična Podgorica izručenje tajkuna Marovića, šefa kriminalnog klana?“

A s druge strane, srpski mediji počeli su da sumnjiče ovdašnju vlast i Vladu Srbije da je napravila neki sporazum, dogovor o tome da ne izručuje Marovića susednoj Crnoj Gori sa pitanjima: „Ko štiti Marovića od zakona, od izručenja?

A onda je dosta ljutito Zoran Pažin, ministar pravde  Crne Gore, obrusio ka Srbiji: „Pitajte Srbiju (nadležne organe) zašto Marović  još  nije izručen!?“

Posle pravog muka u Srbiji oglasila se prvo premijerka Ana Brnabić u maju ove godine škrtom izjavom „ da o izručenju Marovića Crnoj Gori odlučuju pravosudni organi Srbije“. Bilo je to ipak prvo zvanično priznanje iz Srbije da je Marović u Srbiji!

Nekako u isto vreme  oglasio i predsednik Srbije A. Vučić izjavom „ Ne mogu da odgovorim na novinarsko pitanje o zahtevu Crne Gore za izručenje S. Marovića, jer to nije moj posao. Ne mislim da je to posao predsednika, a ni premijera.“

Slepilo pravde

Ne ulazeći u to čiji je posao, iako je jasno čiji je posao – i ko je i skim pravio i pravi dogovore o neizručivanju bivšeg funkcionera Svetozara Marovića (i njegovog sina Miloša, koji je takođe priznao krivicu i pravosnažno je osuđen) susednoj Crnoj Gori možemo samo da konstatujemo da sem ove dve izjave najviših srpskih funkcionera –  srpski pravosudni organi do danas ne odlučuju i ćute kao zaliveni! Ni reči o istrazi, o procesu izručenja Marovića pravosudnim organima Crne Gore.

Kakvo je to srpsko pravosuđe koje ne „odlučuje“, kako kaže Brnabić, ne reaguje toliko dugo (dve godine) i zašto ne reaguje u ovom slučaju kad mu je to obaveza?

Kao da se radi o nekoj vrlo zaslužnoj ličnosti koja je učinila mnogo za Srbiju i srpske državne interese, a ne o političaru koji je, uz M. Đukanovića, ključno doprineo raspadu zajedničke države Srbije i Crne Gore.

Ali, da i to nije u pitanju, ili kako kaže crnogorski političar Nebojša Medojević da je tajkun Marović nekom platio da ne ide u zatvor“ ostaje neobjašnjivo da o ovom pitanju nisu, bar na osnovu zvaničnih saopštenja,  razgovorali visoki zvaničnici Srbije i Crne Gore prilikom susreta krajem 2017. A. Vučić i Ivan Brajović, predsednik Skupštine Crne Gore, ili polovinom januara 2018. ministri spoljnih poslova Srbije I. Dačić i Crne Gore S. Darmanović,  prilikom posete Crnoj Gori… O tome zvanično nema ni reči u saopštenjima.

Zato treba konstatovati da se nameće utisak kao da i Srbiji i Crnoj Gori odgovara ovakav (neizvestan?) položaj u kojem se nalazi S. Marović. Kakvi god da su dogovori napravljeni javnost nije ni o čemu obaveštena, a to je  osnovna obaveza države prema svojim građanima.

Čak i da srpska policija ne želi da uhapsi Marovića i izruči ga Crnoj Gori dok traje njegovo navodno lečenje, trebalo bi da takva odluka bude  poduprta argumentima i poznata i saopštena javnosti.

Naprotiv, ništa od toga.

Da li je Marović građanin kao i drugi, osuđenik kao i drugi,  vođa kriminalne grupe kao i drugi? Kakve su to i kolike njegove velike zasluge  da ga i za ovako teška krivična dela amnestiraju odgovornosti!? Podsećamo on je malverzacijama oštetio budžet opštine Budva za više desetina miliona evra!

Pravni zastupnici Marovića dostavljaju proletos medijima neproverene informacije „kako srpske vlasti znaju gde je Marović, da im je on dao adresu gde stanuje i gde se leči, da on nema nameru da beži (valjda iz Srbije, jer iz Crne Gore je već pobegao! – primedba autora) i da će po okončanju lečenja (još dva meseca) sam otići u Crnu Goru na izdržavanje kazne“… Ova priča advokata inače deluje kao uspavanka za bebe.

Proteklo je dve godine da je Marović izbegao ruci pravde. I ne može se verovati ovim izjavama Marovićevih advokata, jer su oni obmanuli javnost svojim izjavama iz maja ove godine., pošto je odavno istekao rok od dva meseca, koji su naveli za okončanje lečenje Marovića.

Može se nagađati da je rok za kraj lečenja Marovića od „stručnih“ lekara pomeren, ali to nije rečeno. Gde su saopštenja nekog lekarskog konzilijuma? Pored toga, kao da u Crnoj Gori nema isto tako stručnih lekara, psihologa, psihijatara, neuropsihijatara…

Pravnici se pitaju: „O čemu se ovde zapravo radi – da li je u pitanju nedostatak političke volje da se S. Marović isporuči Crnoj Gori?

Da li je prećutni politički dogovor u pitanju da ovaj slučaj na ovaj način zastari i da se tako stavi ad akta“, pita Sergej Sekulović, advokat.

Da li će pomoću paragrafa izbeći ruci pravde (Karikatura Novice Kocića)

Šta god da je u pitanju treba li na kraju čitaocu sugerisati bilo kakav zaključak ili mišljenje  o političaru koji je, dok je bio predsednik države Srbije i Crne Gore protiv nje snažno agitovao u kampanji 2006.  i glasao za njeno gašenje na referendumu!

Kao i Stjepan Mesić ne mnogo ranije. Poznata je Mesićeva izjava iz hrvatskog parlamenta 1991. godine: “Mislim da sam obavio zadatak, Jugoslavije više nema, i hvala vam lijepo.” Mesić je poznat po tome da su mu izjave bile kraće i jezgrovitije, a logoreični Marović, dokazao je i sud, bio je čovek prakse.

To je bio razlog što se potom nezakonito enormno obogatio preko noći uvlačeći u svoje nelegalne poslove  ženu, sestru, ćerku, sestre od strica (pomenutog sina, brata Dragana)… skoro celu porodicu što ne čine ni italijanske mafijaške porodice, jer tamo važi staro i sveto pravilo „Koza nostre“ da se ženski deo familije nikad ne angažuje  u „poslovima“.

Ako i ovog puta politika pobedi pravo i pravdu, a Marović umesto u zatvor i dalje nastavi da ispija „espreso“ slobodno i dokono po beogradskim kafićima, sasvim se legitimno nameće pitanje šta treba da bude uzor ponašanja mladim naraštajima? Ili je to pitanje već apsolvirano.

Podeli:

1
Postavite komentar

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Viktor Recent comment authors
  Subscribe  
noviji stariji
Notify of
Viktor
Gost
Viktor

Nije ova lopina ni prva, ni jedina, koja slobodno šeta. Da je pravde i validnog pravosudnog sistema, u Srbiji ne bi bilo zatvorskih kapaciteta koji bi primio svu tu politikantsku OLOŠ koja još uvek slobono PLJAČKA čitav narod i zemlju Srbiju. Počev od takozvanog predsednika – samozvanca, pa do svih poslednjih članova svake stranke koja bitiše u ovoj LOPOVSKOJ JAZBINI, i koji se od Miloševićevog SPS-a pa do dana današnjeg, namnožiše kao pacovi u kanalizaciji i koji nemilice pljačkaju sva dobra ove zemlje. Biti “političar” ili pristupiti nekoj stranci koja se politikom bavi u Srbiji, znači samo pribaviti sebi opravdanje… Učitaj još »