NATO, Друштво, Политика, Република Српска, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија

Да ли је Путин пропао и као стратег и као вођа велике нације

Трифковић: Путин започео рат и он сноси примарну одговорност

  • Реч је о неозбиљном, заправо смешном тексту Срђе Трифковића и не бисмо се освртали на њега да не шири дефетизам, а затим и због тога што је пун неистинитих и неодговорно изречених квалификација. Текст је површан и у њему нема никавог основаног мишљења, већ само неаргументованих, сензационалистичких теза и оптужби на рачун Русије и Путина
  • Тврдња Трифковића „да је чињеница да је Путин започео рат и он сноси примарну одговорност за то како се он води“ је пример замене тезе и обмане у описивању оног што се заиста догодило у пракси. Реч је и бахатом занемаривању узрока спора, и агресивном преувеличавању његових последица.
  • Украјина је неупитно и очигледно почела сукоб, а Русија је коначно одлучила да заштити своје становништво од даљих погибија и геноцида, осам година након почетка великог погрома Руса у Украјини
  • Трифковићево набадање „да ће Русија вероватно бити ослабљена Путиновом акцијом као и њена глобална позиција аутономног актера велике силе“ је потпуно без аргумената, напротив вероватније је да ће после ратног сукоба Русија постати још доминантнија сила и глобални лидер заједно са Кином.
  • Супротно тврдњи Трифковића реално је да Кина остане веран и поуздан савезник Русије у наредним годинама у заједничкој борби против хегемонизма и покушаја САД да пороби цео свет.
  • Било би, иначе, много боље кад би Трифковић писао о политичким, економским, војним питањима и моралној ситуацији (кризи) у САД, тј. о у земљи где живи и чији је држављанин.
  • НАТО хоће да распарча Русију, да је подели на пет-шест држава и да обори власт Путина у Москви.То је главни циљ САД и НАТО, о томе би требало да пише Трифковић!

 Пишу: Јово Вукелић и Миша Перовић

Пре неколико дана појавио се на интернету на само једном неугледном сајту (лист „Ало“) текст поводом ратног сукоба Русије и Украјине. У њему се, после непуне четири недеље рата, наводе следеће тврдње, ставови, оцене и прогнозе:

  • Исход (рата) ће бити ослабљена Русија
  • погрешна оцена Путина о почетку рата
  • компромитована Русија изгледа неизбежна
  • Најважнија негативна последица за Русију на дужи рок – не само геостратешки већ и културно и психолошки – јесте да ће Путинова акција допринети сазревању претходно подељене украјинске нације
  • одвајање Украјине од Русије вероватно ће бити најзначајније наслеђе Путинове операције, без обзира на политичко решење које ће окончати сукоб
  • остаје чињеница да је Путин започео рат и он сноси примарну одговорност
  • Путин је пропао и као стратег и као вођа велике нације
  • Други аспект у коме ће Русија вероватно бити ослабљена Путиновом акцијом је њена глобална позиција аутономног актера велике силе
  • Медвед ће бити гурнут у све чвршћи загрљај моћног Змаја у исток.
  • Русија (Путин) није више равноправан партнер, већ заправо молитељ, према њему ће (Кина) поступати са осмехом повучено
  • Погрешна процена Путина ће прогањати годинама да ће Kина бити његов поуздан савезник у украјинском подухвату
  • Политички Запад, предвођен САД, може још да нанесе смртоносну штету себи својим лажљивим и на крају хистеричним третманом Русије, али то неће бити довољно да спасе Русију од њеног вероватног пада
Трифковић се непун месец дана по почетку војних сукоба у Украјини пожурио и определио се ко је победник, а ко је губитник…

Значи, непун месец од избијања сукоба олако изрицање оваквог, горе наведеног, мноштва оцена и квалификација говори о слабом и смешном тексту аутора који би хтео да буде геостратег, геополитички стручњак. Већина ће претпоставити да је у питању писаније неког евроатлантисте са Запада, или украјинског, пољског, хрватског квазианалитичара, а заправо НАТО пропагандисте…

Не, у питању је „анализа“са предзнаком заступника српских интереса Срђе Трифковића, који се иначе годинама представља као велики борац за права Срба и остварење њихових државних и националних интереса, а подржавалац је био и руске и Путинове политике.

Донбас-Територија због које је избио рат , поприште је жестоких сукоба, јер је Украјина у том региону прогонила и убијала Русе последњих деценија. а нарочито од 2014. године
Неосноване оптужбе и „видовњаштво“, без аргументације за тешке тврдње о ослабљеној Русији

Сам наслов текста Трифковића, изворно објављеног на његовом сајту „Хроникл“ (Chronicles) Путинова погрешна оцена: Исход ће бити ослабљена Русија! говори о његовим неаргументованим тврдњама, јер у тексту од три стране, препуном неоснованих оптужби и „видовњаштва“, нигде нема аргументације за овако тешке тврдње о ослабљеној Русији. Види линк https://www.alo.rs/vesti/politika/610445/vladimir-putin-srdja-trifkovic/vest

У суштини реч је о неозбиљном, заправо смешном тексту и не бисмо се освртали на њега да не шири дефетизам, а затим и због тога што је пун неистинитих и неодговорно изречених квалификација. Текст је површан и у њему нема никавог основаног мишљења, већ само неаргументованих, сензационалистичких теза и оптужби на рачун Русије и Путина (понављамо главне): „Путинова погрешна оцена о почетку рата; ослабљена Русија са мање сигурним Путином на челу; Путинова акција допринеће сазревању претходно подељене украјинске нације; Русија ће вероватно бити ослабљена Путиновом акцијом и њена глобална позиција аутономног актера велике силе; остаје чињеница да је Путин започео рат и он сноси примарну одговорност; Медвед ће бити гурнут у све чвршћи загрљај моћног Змаја у исток“)…

Могући савез Русије, Кине и Индије је реалан у борби против хегемонизма САД и наметања диктата целом свету

Ниједна од ових Трифковићевих набадалица нема образложења, нити аутор тиме покушава да се бави, већ само даје дисквалификације, процене, као нека врачара, „Баба Ванга“.

Путин и Русија нису започели рат

Тврдња Трифковића „остаје чињеница да је Путин започео рат и он сноси примарну одговорност за то како се он води“ је пример замене тезе и обмане у описивању оног што се заиста догодило на терену. Реч је и бахатом занемаривању узрока спора, и агресивном преувеличавању његових последица. Прво, Украјина годинама без престанка води оружани сукоб гранатирајући Доњецк и Лугањск где су убили чак 14.000 људи, претежно цивила, жена и деце…

Друго, Украјина је неупитно и очигледно почела сукоб, а Русија је коначно одлучила да заштити своје становништво од даљих погибија и геноцида, осам година након почетка великог погрома Руса у Украјини, и након отворено изречене намере власти да не жели да примени мировне споразуме на које се обавезала, а којима је гарант била и међународна заједница, тј. Запад (Мински споразуми).

Русија брани своју слободу и мир у сокобима у Украјини са чије територије је била витално угрожена

И још приде, отворено признавање украјинске власти да хоће да дозволи постављање нуклеарног арсенала НАТО на својој територији.

Русија постати још доминантнија сила и глобални лидер заједно са Кином

Нека своја уверења Трифковић даје чак и без обзира на исход ратног сукоба тврдећи да „ће Русија вероватно бити ослабљена Путиновом акцијом као и њена глобална позиција аутономног актера велике силе“.

Такве процене су потпуно без аргумената, наротив вероватније је да ће после ратног сукоба Русија постати још доминантнија сила и глобални лидер заједно са Кином.

Русија ратује да се НАТО застава не би више никад појавила у Кијеву или неком другом месту у Украјини

Небулозна су Трифковићева нагађања, која он сматра извесним о односу Кине и Русије:„Медвед ће бити гурнут у све чвршћи загрљај моћног Змаја у исток“; „Русија (Путин) није више равноправан партнер, већ заправо молитељКине…“;погрешна процена ће га прогањати годинама да ће Kина бити његов поуздан савезник у украјинском подухвату“.

Све ове оцене Трифковића су нетачне, стварност до данас показује супротно: да су Кинези поуздан партнер Русије; да чврсто стоје уз поступке Русије у овом ратном сукобу; да их ни у чему нису изневерили у првом месецу рата; и да оно што се јавно зна – Кина разуме све економске, војне и политичке интересе Русије, најпре због тога што поуздано зна да је НАТО, такође као и Русију, држи на нишану, и што би након Русије и она сама била на удару Запада.

Кина остане веран и поуздан савезник Русије у заједничкој борби против хегемонизма и покушаја САД да пороби цео свет
Савез Русије и Кине је чврст, стабилан и штити обе државе од напада САД и НАТО

Реално је да Кина остане веран и поуздан савезник Русије у наредним годинама у заједничкој борби против хегемонизма и покушаја САД да пороби цео свет. А ваљда и Кини и те како треба Русија због увоза нафте и гаса и других енергената (дрво и угаљ), а затим и кукуруза и пшенице…Али, тим „трицама и кучинама“ „велики статег и мислилац“ Трифковић се не бави…

Било би, иначе, много боље кад би Трифковић писао о односима које можда боље зна, а то су политичка, економска, војна и морална ситуација (криза) у САД, тј. у земљи где живи.

Овако, његова несувисла бављења оним што ће се догађати у односима Кине и Русије, или на Марсу поводом сукоба Русије и Украјине остају неубедљива, бледа, пристрасна и промашена.

Кинески председник Си Ђипинг и председник Русије Владимир Путин на  церемонији 70-годишњице успостављања дипломатскиох односа Кине и Русије (позориште Бољшој у Москви, 5. јун 2019.)

Зато овај пропагандистички северно-атлантистички текст у стилу Олбрајтових медијских слугу никако не служи на част „великом Србину“ Трифковићу.

Истини за вољу, ко прати западне медије, могао би да закљичи да је Путин гурнуо Русију “у провалију”, што би реко неумрли Солжењицин. Међутим, дал’ је то стварно тако?

Олбрајтова у својхој карактеристичној мрзитељској и злобној пози

На електронској страници руско-кинеских односа Ранд Корпорације чије услуге, између осталих, користе (и озбиљно плаћају)  Бела Кућа, Министарство одбране, Сејт Дипартмент, Кина и Русија се деценијама доживљавају као главни и дугорочни конкуренти Сједињених Држава. Од државног удара у Украјини који је осмислила и спровела Викторија Нуланд 2014., Кина и Русија су ојачале своје односе, повећавајући политичку, војну и економску сарадњу. Круна те сарадње је, нимало случајно, дошла баш уочи отварања зимских олимпијских игара. Наиме,  кинески и руски председник најавили  су стратешко партнерство које има за циљ да се супротстави утицају САД.

“Пријатељство између две државе нема граница, нема ‘забрањене’ области сарадње”, стоји у бројним документима које су две стране потписале, а ово су неки од најважнијих закључака:

– Русија и Кина су позвале НАТО да заустави своје ширење;

– две стране се противе савезу Аустралије, Британије и Сједињених Држава, јер повећава опасност од трке у наоружању;

– продубљивање сарадње на пољу информационе безбедности и вештачке интелигенције;

– Москва у потпуности подржава Пекинг  против независности Тајвана у било којој форми;

Такође, државни енергетски гиганти Гаспром и Росњефт су договорили нове уговоре о испоруци гаса и нафте Кини, вредне десетине милијарди долара.

Путин личност која буди наде више од пола човечанства у бољи и праведнији свет ослобођен тортуре САД, В. Британије и НАТО

Ранд Корпорација, Савет за спољне односе и остали који деценијама пресудно утичу на креирање америчке спољне политике, пажљиво проучавају ова документа али је то, по свему судећи,  Трифковићу “промакло”? После оваквог ауторовог гафа, несуђеног америчког  лобисте за српску ствар, жељно чекамо In Memoriam као омаж лику и делу пок. Медлин Олбрајт? Онолико је задужила ирачки и српски народ?

Русија и Путин нису сами, уз њих је огроман део света који, за разлику од Трифковића препознаје прилику за нову, праведнију архитектуру светских односа, након стогодишњих дијаболичних намера Беле Куће и краја “америчког века”!

Цео свет види НАТО агресивну звер која годинама напада и разара државе широм света донесећи смрт и глад

Трифковић би желео да делује озбиљно и убедљиво, али се овом приликом компромитовао у бледом, провидном и трагикомичном егзибиционистичком оклизнућу.

Цео свет се мења, а „велики статег“ то не види, преврће се деценијски однос снага у светским односима великих сила, нестаје амерички хегемонизам и доминација. Русија ствара нови свет и неће више да трпи кињење Западних сила, САД и НАТО.

НАТО и САД су стварали и подржавају и данас профашистичке и пронацистичке групе и покрете у Украјини, који су, као формација АЗОВ ,антируски настројени и прогањају и убијају Русе

Баш брига Русију више за оцене НАТО пакта и америчких медија да је НАТО миротворачка организација, одбрамбена сила, како јуче у Варшави каже лажљиви и дементни Бајден, кад цео свет види ту агресивну звер која годинама напада и разара државе широм света донесећи смрт и глад. Бајден, Американци и њихови вазали као да целом свету говоре „верујте нашим речима, не верујте сопственим очима“.

НАТО хоће да распарча Русију, да је подели на пет-шест држава и да обори власт Путина у Москви, што се јавно говори, чак се и Бајдену омакло у Варшави, па је јавно саопштио да желе да смене Путина.

То је главни циљ САД и НАТО, о томе би требало да пише Трифковић!

Скандалозне профашистичке забране руске културе широм западних земаља
Достојевски заслужује заштиту од западних профашистичких цензора

И уместо да се „велики аналитичар“ бави тим питањима он распреда да ли ће се Украјинци после ових сукоба осећати више Руси или…

Бајден истиче да САД НИСУ НЕПРИЈАТЕЉ Русије? Томе може човек само да се тужно смеје, јер управо исијава мржња из САД, В. Британије и других сателита као што су Пољска, Литванија, Естонија, каква одавно није виђена у свету према једној земљи и народу.

Уместо да наш „врли геополитичар“ пише са згражањем о скандалозним профашистичким забранама руске културе широм западних земаља, забрана књига и руских писаца, забрана позоришних представа, коцерата и музичара, забраном наступа руских спортиста, само што их још не спаљују… он се брине о одвајању измишљене вештачке државне творевине Украјине од мајке Русије. Коју први суседи Пољаци већ хоће да растргну и припоје себи део до Лавова!

Русија се бори за своју слободу као исто као и 1812. или 1941.
Карта поделе Украјине по плановим Пољске: Пољаци већ деле, распарчавају Украјину, траже велике део до Лавова и ниже, а ни метка нису испалили, али би да отму део Украјине

Русија је била приморана да се брани да би опстала, јер је њена егзистенција увелико угрожена, корак по корак НАТО јој је стигао под прозоре, скоро ушао на улазна врата. Ко то не види тај је политички слепац или евроатлански фанатик – НАТО-вац, или има неки приватни интерес. Русија се једноставно бори за своју слободу исто као и 1812. или 1941. А то је увек коштало много живота и свега другог вредног један народ и државу. Русија је спремна да ту цену плати!

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Подели:

5 1 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments