Гутман незајажљиво гута милионе

Халапљивост српске научне елите

Остарели академици на ‘беспућима повијесне збиљности’

• За практично никакав рад ‘академикус и емеритус’ Гутман за десет година само са Факултета у Крагујевцу инкасирао нето суму од 13 милиона и 133.623 динара (111 хиљада евра)
• На ПМФ УК, ако изузмемо место главног уредника часописа MATCH које је заузимао последњих 20 година, није ништа радио нити урадио.
• Гутманови просечни месечни нето приливи су, само са факултета у овој години, износили по 151.208,66 динара
• Недавно извукох невероватан податак да је на бројачу његових штампаних радова у 2021. години цифра увећана за 90, а број нових коаутора, са многих континената, за исту годину се повећао за 80. Није ли време да се сви запитамо колико је непотребних, а колико је ‘шкарта’, међу његових укупно 1.460 до сада објављених научних радова?
• Академик Гутман прима као редовни члан САНУ нето месечни износ од додатних 162.675,00 динара.
• Гутман (77 година) прима месечно 312.675 динара без редовне пензије и других хонорара
• Гутману су сада са Факултета понудили 50.000 динара месечно практично без икаквих обавеза, али надмени академик је то презриво одбио!?! Мало мачку телећа глава… Чак 91.3% пензионера Србије прима мање од 50.000 динара месечно.

 Пише: Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института “Винча” у пензији

 Вечерње Новости објавише 24. септембра да су, са Природно математичког факултета (ПМФ) Универзитета у Крагујевцу (УК), малтене, отерали свог најбољег и једног од најцитиранијих светских научника јер му је, од 1. октобра 2022. године, понуђено продужење уговора о ангажману који предвиђа смањење његове плате за 70 одсто. У питању је професор емеритус овог универзитета и академик САНУ Иван Гутман, који је новинару објаснио да је понуђени предлог уговора понижавајући и увредљив за њега, те да је из тог разлога одбио да исти потпише, додавши да је тиме, након 45 година, његов ангажман на ПМФ УК на тај начин окончан. Академик је чак изјавио да:

– Нико ко држи до себе овакав непристојни предлог не би прихватио, додатно оптуживши руководство факултета да је имало намеру да га на деликатан и нехуман начин натера да напусти факултет, изјавивши неистинито да:  ако не буде постојао уговор о ангажовању, онда нећу моћи ништа да радим на ПМФ и УК.

Овде се нећу дотицати бесмислених правила оцењивања научника базираних на тупој квантофренији (“мерењу памети” изражавајући је искључиво бројевима наштанцованих радова, цитата,  доктората, …), која последње две деценије сакати српску науку и образовање, а коју су смислили и коју грудима бране престарели челници САНУ.

Осврнућу се, после скоро годину дана, поново на Српску академију наука и уметности (САНУ) изазван поступањем академика Гутмана – ‘златне перјанице’ САНУ – првог добитника САНУ Златне МЕДАЉЕ за изузетне доприносе развоју природних наука (22. 11 2021).

За практично никакав рад ‘академикус и емеритус’ Гутман за десет година само са Факултета инкасирао нето суму од 13 милиона и 133.623 динара

Четвртог новембра 2021. године, баш на дан Изборне скупштине Академије, Политика је објавила мој чланак под насловом: Коме је потребна оваква САНУ, у коме сам написао да су се чланови САНУ у процесу избора њихових нових колега понашали као секта која чврсто следи једино своје личне интересе и која је супротстављена народу из кога потиче и чије основне вредности и етичке принципе презире.

Мој исписник Иван Гутман је рођен 2. 09. 1947, а пензионисао се 2012. Исте године (1. октобра) је потписао “Уговор о ангажовању професора емеритуса” на 10 година, са  тадашњим деканом ПМФ УК проф. Драгославом Никезићем, по коме му је следовала плата редовног професора. По члану 4. Уговора Гутман се обавезао да “буде ангажован максимално са оптерећењем које је законом предвиђено за запосленог наставника у звању редовног професора са пуним радним временом”.

Обезбедивши продужетак дотока средстава с ове линије прихода Гутман се, користећи коњуктуру на светском тржишту цитата и радова, ни часа не часећи, школске 2012/13 унајмљује као хонорарни професор на Универзитету Краља Абдулазиза, у Џеди, Саудијска Арабија.

Одмах потом се прихвата посла хонорарног професора на Државном Универзитету у Новом Пазару (2014–2016).

С обзиром да је Гутман недавно у једном јавном обраћању написао да је научнички живот скопчан с “непријатностима и неправдама које је потребно трпети и прогутати”, потрудих се да од ПМФ УК прибавим информације о његовом раду и примањима у периоду: 1. 10. 2012 -1. 10. 2022. Предусретљивошћу декана проф. Марије Станић, веома брзо добих све тражене информације. У њеном одговору на мој захтев је написано, између осталог, и следеће:

“Такође напомињемо да у претходних 10 година професор Гутман није био ангажован у настави на мастер академским студијама, док је на докторским академским студијама повремено био ангажован за неке изборне предмете и није имао ни једно менторство на докторским студијама.”

Видимо да је, за практично никакав рад, овај ‘академикус и емеритус’ за десет година инкасирао нето суму од: 13 милиона и 133.623,00 динара (111 хиљада и 966,09 евра).

За 10 година и 112 хиљада евра није подарио факултету ниједног јединог доктора наука

Држава се за њега за то време ‘испрсила’ са 175.683,82 евра. Гутманови просечни месечни нето приливи су, само са факултета у овој години, износили по 151.208,66 динара (укупно за 9 месеци: 1.360.878,00 динара). На ПМФ УК, ако изузмемо место главног уредника часописа MATCH које је заузимао последњих 20 година, није ништа радио нити урадио.

За 10 година и 112 хиљада евра није подарио факултету ниједног јединог доктора наука. У исто време, из академикових биографија, недавно извукох податак да је на бројачу његових штампаних радова у 2021. години цифра увећана за 90, а број нових коаутора, са многих континената, за исту годину се повећао за 80.

Није ли време да се сви запитамо колико је непотребних, а колико је ‘шкарта’, међу његових укупно 1.460 до сада објављених научних радова?

Не бејах лењ па набавих податке о нето месечним износима академијских награда редовних чланова САНУ. По том основу академик Гутман је  примао нето месечни износ од додатних 162.675,00 динара.

Нисам у могућности да сазнам колика су Гутманова редовна месечна пензионерска примања.

У Математичком институту (МИ) САНУ, чији је спољни сарадник годинама академик Гутман (да ли је ту само као фигура ‘тројанског коња’ коју повлаче пред акредитацију и кад за пројекте конкуришу?!) одбише да ми дају јавне информације о појединачним добитницима ауторских хонорара.

Чисти теоретичари из МИ САНУ, нејасно каквим триковима угурани у институте од националног значаја, су потрошили 2021. и 2022. године укупно 788.903,00 евра на ауторске хонораре. Ова огромна свота новца је отишла на 69 стално запослених сарадника и на 121-ог спољног сарадника, за сада под условима који се крију. Сам не могу проверити да ли је академик, о коме говорим, и по овој стaвци бар мало ‘омастио брк’, али је вероватно да јесте и то добро.

Гутман је за 34 године чланства у САНУ инкасирао најмање трећину Нобелове награде, која износи око милион евра

Коначно, вратимо се на последњу, више него благонаклону понуду о продужењу уговора о ангажовању, које је декан ПМФ понудио академику да потпише. Понудом је било предвиђено да Гутман месечно добија трећину плате редовног професора на овом факултету (око 50.000,00 динара), практично без икаквих обавеза. Било му је мало, па се 23. 09. 2022 обратио саопшењем медијима који загрмеше: неправда!

А, да су мало пажљивије прегледали, проверили, могли су открити да је овај, престарели и већ јако нарушеног здравља, академик практиковао уцене младог декана од којих су неке, посебно гнусне, ишле преко студената.

Овај сироти академик је стварно за жаљење: њему, у седамдесет седмој години, Држава Србија на пензију коју је зарадио, додаје још академички месечни додатак од 162.675 и нуди му да га додатно помогне са још једном синекурицом од само 50.000 динара. Прави  безобразлук! Колико је академик у праву што одбија тако “понижавајућу понуду” предлажем да заједно просудимо користећи, на пример, податке о расподели пензија у Србији према висини за јули 2020. Лако је сабрати проценте и видети да је тада чак 91.3% пензионера примало мање од 50.000 динара месечно.

Нашем народу, радном и мученом, средства јавних комуникација његову научну и образовну елиту представљају светло и улепшано.  Мислим, да у великој већини својој, народ у то верује.

Међутим, пратећи последњих неколико година рад САНУ и понашање приличног броја њених чланова, а познавајући садашње стање по многим научним иснтитутима и универзитетима Србије, рекао бих да је овај најобразованији део нашег друштва, по својој несолидности и острашћености (озверелости), далеко превазишао и владајућу и опозициону политичку елиту. Најодговорнија за такво стање је САНУ.

Мислим да би за почетак рада на оздрављењу садашњег стања  у науци, култури и образовању било добро темељно реформисати Академију и као први корак фиксирати број чланова и ускратити право садашњем саставу САНУ да у следећих десет година прима нове чланове на стари начин. У том периоду посао избора би требало да обавља једна озбиљна државна комисија која би, поред научних и уметничких достигнућа кандидата, знатну пажњу посвећивала љуским квалитетима и друштвеној корисности резултата рада нових чланова.

Јер, примера ради, у овом тексту осветљени академик Иван Гутман, је за својих 34 године чланства у Српској академији нето инкасирао најмање трећину Нобелове награде, која је прошле године износила око милион евра.

……………………..

Подели: