ПОВОДОМ ЗАБРАНЕ УЛАСКА У САД ГОРАНУ РАДОСАВЉЕВИЋУ ГУРИЈУ ОД СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА
- Џаба нам спроведене истраге. Забрана уласка изречена од стране САД због умешаности у, како су навели, “грубо кршење људских права”. У образложењу Стејт департмента, против Радосављевића стоји „да постоје кредибилни докази да је умешан у убиство браће Битићи, тројице Американаца албанског порекла у Србији, после рата на Kосову 1999. године“.
- Бившем команданту Жандармерије, који је у време сукоба на Косову водио оперативно-потерну јединицу за противгерилску, противтерористичку борбу, надимак „Гури“ су дали Шиптари. Али, он на албанском има значење „камени“, а не „крвави“
- Гурија су прозивали и због „случаја Рачак“, али када се та операција наших полицајаца нашла у наставном програму за специјалне јединице САД, од даљег тражења кривца се одустало
Пише: Милош Лазић
Танјуг је недавно јавио да је Горану Радосављевићу, његовој супрузи Светлани и ћерки Ани забрањен улазак у САД. Наиме, садашњи државни секретар сумња да је умешан у ондашњи ратни злочин?!
А може му се, џаба нам оне спроведене истраге. И свеједно што би жртве тог злочина, браћа Битићи, вероватно доцније скончале као правоверни борци у редовима ИСИС-а, или завршиле у оном чувеном (екстериторијалном) логору у заливу Гвантанамо.
Али, може се и нашој држави да узме у заштиту свог грађанина, макар он никад не крочио на тле Америке. Јер, тиме би заштитила и себе од разних све жешћих опањкавања. А, ако би се предомислила, ево јој на располагању неколико успутних мисли.
Французи сматрају да је њихова жандармерија за полицију исто што и Легија странаца за војску. Елита. Бунтовни студенти „Европског пролећа“ из 1968. године вртели су полицајце око малог прста, збијајући понекад сурове шале на њихов рачун, али када би на терен истрчали жандарми ситуација би се мењала из корена. Јер, они су били и остали преторијанци Републике, која год да је по реду, и власти, свеједно каква била. Али, и обратно!
Тајна њихове оданости и непоткупљиве одлучности дуго је скривана од јавности. Откривена је случајно, када је неко установио да се припадници ове елитне јединице регрутују махом по сиротиштима и да им је „допуштено“ да током школовања и обуке сами открију како им је, и зашто, држава одменила родитеље у правом смислу речи.
Наша Жандармерија је, такође, елитна јединица, упркос томе што неки њени припадници очито не мисле тако. Наиме, кад се макар један припадник такве јединице затекне у новинама, па још и у „црној хроници“, љага пада на све. А догађало се…
„Случај“ Горана Радосављевића, негдашњег командатна Жандрмерије, сасвим је друкчије природе, мада му се име повлачило по новинама колико и по тужилаштву за ратне злочине! Иако се чешће могао затећи на страницама које су посвећене криминалу, али не својом кривицом, пре би му пристајала спољнополитичка рубрика!
А зашто – следи.
Горан Радосављевић је часно одрадио свој посао, у његовој биографији није било ниједне мрље када је 2005. године одлазио са те дужности. Тако би и остало, да се није умешао Стејт департмент, са захтевом да се испита случај убиства три америчка држављана. Због њих је Петрово село, у ком се у време ратних дејстава налазио камп за обуку српских специјалаца, постало наш Абу Граиб (због „коалиционог“ затвора у Абу Граибу један официр је ражалован, а неколико војника враћено кући да више не брукају окупациону армаду САД по свету).
У једној масовној гробници, која је у Петровом селу откривена након потписивања Кумановског споразума, нађени су и остаци три брата Битићија: Иљајa, Агрона и Мехмеда. Да ствар поприми монструозне размере постарало се, изгледа, неколико припадника наше полиције, али и форензичари који су установили да су сва тројица убијена ватреним оружјем, хицима у главу и из близине. То није било стрељање, које се, свеједно што су браћа Битићи били припадници терористичке ОВК, по Женевској конвенцији санкционише као ратни злочин, већ права ликвидација. А убити заробљеног непријатеља јесте нечасно свуда у свету.
Стејт департмент и наше Тужилаштво за ратне злочине проценили су да је Горан Радосављевић, као командант Центра, морао знати за овај злочин. Он тврди да није, јер му је „радно место“ било на Косову и Метохији, па се затим потегао „аргумент“ такозване командне одговорности… непознат у нашем правосудном систему.
Да не буде забуне, Гурија су прозивали и због „случаја Рачак“, али када се та операција наших полицајаца нашла у наставном програму за специјалне јединице САД, од даљег тражења кривца се одустало. А ипак, наш негдашњи тужилац Владимир Вукчевић је тада изјавио да је Горан Радосављевић под опсервацијом, ваљда због браће Битићи?
Нико то јавно није изјавио, али по свему судећи постао је „оперативно занимљив“ за Стејт департмент када је 2011. године почео да обучава и људе из обезбеђења доцније свргнутог, подједнако сурово ликвидираног либијског председника Моамера ел Гадафија.
Горан Радосављевић Гури је рођен у Шумадији, у Аранђеловцу, 1957. године. Завршио је ДИФ, а од 1985. је припадник полиције, у којој је догурао до чина генерала. Водио је, а ваљда и данас води успешну компанију која се бави обезбеђењем, и не крије се… али, ако икада то пожели, не може „преко баре“.
