NATO, Гост Аутор, Друштво, Политика, САД (Америка), Србија, Србија и ЕУ

Генерације које долазе нам неће опростити пасивност

Пошта невино погинулим жртвама: уништени

цивилни  циљеви, Петроварадински мост у Новом Саду

ДУГ ПУТ ОД ИНИЦИЈАТИВЕ И ПРЕДЛОГА ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ УТВРЂИВАЊА ПОСЛЕДИЦА НАТО БОМБАРДОВАЊА ИЗ 1999. ГОДИНЕ

  • Утврђивање истине о НАТО бомбардовању и заштита здравља становништва морална и законска обавеза власти и стручњака
  • Уговор којим је регулисано формирање Међуресорног координационог тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања по животну средину и здравље становништва потписан је јуна 2018.
  • Али, из још увек неутврђених разлога. пројекат, којим руководи Министарство заштите животне средине, од јуна прошле године није ушао у процедуру одлучивања Владе Републике Србије, те потписани уговор још није правоснажан.
  • Ових дана се врше припреме на свим нивоима за обележавање 20-огодишњице НАТО агресије на Србију, а није се макло од почетка. Више пута се интервенисало код Министра за заштиту животне средине, али без резултата.
  • Са проблемом је упозната председница Владе Србије и кабинет председника Републике Србије. Чека се одговор
  • У име истине, морамо јасно да кажемо: У току војне агресије на СР Југославију у којој су учествовале здружене снаге НАТО пакта изазвана је еколошка катастрофа
  • Неопходна је стална контрола здравља војника и полицајаца, који су у току НАТО интервенције били на вршењу својих дужности или су после ње учествовали у санацији насталих штета.

Пише:  Слободан Петковић *

Није прошла ни година дана од открића јонизујућег зрачења и његове прве примене у свету, а научници су уочили његове штетне ефекте. Током Другог светског рата енергија  атома је искоришћена за производњу нуклеарног оружја. Његова прва употреба августа 1945. године у Јапану показала је сву страхоту његове примене, а последице јонизујућег зрачења осећају се и данас. Оно је због застрашујућих разорних ефеката ударног, топлотног и радиоактивног дејства забрањено међународним конвенцијама.

Савремене ратне сукобе иначе карактерише употреба нових врста оружја у којима се на други начин користи енергија атома и материјала који ту енергију поседују. Тако је и на нашим просторима у току агресије НАТО снага употребљено оружје које користи муницију са осиромашеним ураном (ОУ). Поред тога, гађали су објекте и постројења хемијске индустрије, које нису смели, јер су на ”Мапи хазарда”. Изазвана је катастрофа огромних размера. Тренутне последице ових акција имали смо прилике да видимо, а о накнадним последицама активно расправљамо јер их већ преживљавамо. А колико ће то трајати? И зар је све то било потребно?

НАТО је кршио основне принципе међународног хуманитарног права
Пошта невином погинулим жртвама: Споменик погинулој деци у Ташмајданском парку

Муниција са ОУ по ефектима дејства је високотоксично радиоактивно оружје ниских активности (штетних по живи свет) које изазивају озбиљну штету по живи свет. (термин „ниски“ употребљава се због диференције у односу на високо разорне ефекте нуклеарне експлозије. У стварности и то ниско дејство изазива озбиљну штету). Као такво морало би бити забрањено, јер: ”…Свака  примена оружја које остварује штетне ефекте ван бојног поља, које наноси повреде цивилима, тј онима који не учествују непосредно у сукобу и које ефекте остварује и после сукоба, сматра се грубим кршењем закона рата”[1]. Зато је употреба муниције са ОУ на територији СР Југославије, представљала повреду основних принципа међународног хуманитарног права[2].

Ти принципи дефинишу забрану коришћења оружја или поступања којима се:

  • наносе непотребна разарања или сувишне патње,
  • изазива неселективно дејство, односно дејство против лица која не учествују у ратним операцијама,
  • угрожавају територије суседних држава које нису у ратном сукобу,
  • проузрокују опасна, дуготрајна и озбиљна оштећења и деградација животне средине,
  • забрањује употреба загушљивих, отровних и других сличних супстанци укључујући и биолошка средства.

И поред овога, употребу овог оружја није дозвољавао ни здрав разум, с обзиром на моралну неприхватљивост и несагледиве последице које сав тај расути и неконтролисани радиоактивни материјал дугорочно представља за садашње и будуће становнике тих територија. Политичко и војно руководство НАТО није смело да тако олако и неодговорно да испусти злог духа из боце.

Вађење пројетила са осиромашеним уранијумом је један од најважнијих задатака у очувању животне средине

Неприхватљивост употребе муниције са ОУ, морали су да виде, ако не у слову, онда у духу прописа којим се регулише забрана употребе хемијског, нуклеарног и другог оружја за неселективно уништавање које изазива далеко веће последице и патње војника и цивила, него што се то може правдати ”разумним” потребама рата. Требало је да проради толико истицана ”демократска савест друштва” чланица НАТО, да се у рату, као и у миру, не чини већа штета, него што је то апсолутно неопходно, а посебно да се не угрожавају животи цивила и њиховог потомства у будућности на ратом захваћеним територијама. Али на жалост, они нису имали никаквих скрупула[3].

У ратним и поратним временима најугроженије људско право,  је право на истину. После завршетка агресије, а и данас, јавност је подељена у просуђивању о могућим негативним ефектима употребе муниције са ОУ по животну средину, будући живот и здравље многих генерација. Постоји оправдан страх од евидентне дуготрајне еколошке катастрофе и њених последица на територији Србије.

С друге стране, они који су учествовали у агресији и бомбардовању, разне интересне групе и комисије које су под њиховим патронатом крстариле овим просторима, поједини њихови лобисти код нас, углавном тврде да у постојећем стању животне средине штете и последица нема, а тамо где их ни сами не могу негирати, да су  минималне. Какве ли ироније! А где је ту истина? Нажалост, истину све више осећа наше становништво. Она је уграђена у све већем броју канцерозних и других обољења на овим просторима, које нико од званичних државних органа неће јавно да саопшти, анализира и коментарише, а која се могу довести у везу са, на овакав начин створеном радиолошком и хемијском контаминацијом. Она је, и у обољењима војника који су боравили на простору Косова и Метохије или другим деловима бивше СФРЈ,  за чију заштиту глас све више диже штампа, појединци и организације у неким западним земљама[4].

После бомбардовања 1999. повећан је број оболелих грађана Србије од карцинома у свим узрастима, на жалост, и код деце
Грађани Србије били су изложени еколошком геноциду

И зато у име истине, морамо јаснода кажемо: У току војне агресије на  СР Југославију у којој су учествовале здружене снаге НАТО пакта изазвана је еколошка катастрофа, по карактеру, обиму и облику за нас катастрофална. Вероватно незабележена у историји људске цивилизације, скоро слична баченим атомским бомбама на Јапан! Наравно недостаје нам компаративна научна анализа.

Били смо изложени и еколошком геноциду – уништавању животне средине и угрожавању живота и здравља људи у ширим размерама и са дугорочним последицама. На овим просторима по неким својим карактеристикама вођен је радиолошки и хемијски рат.  

Објављивање књиге „Злочин у рату-геноцид у миру“ 2012.  помогло је откривању размера катастрофалних последица НАТО бомбардовања Србије

Осећај обавезе и одговорности, изазван сећањем на све оне који су као праве патриоте бранили своју земљу, па су, или као припадници оружаних снага или као становници, били или су и сада, непосредно изложени дејству ОУ и придружених штетности током и после периода НАТО агресије и могуће последице које сав тај разбацани и неконтролисани радиоактивни материјал код њих изазива, нас је обавезивао да о овим проблемима стално говоримо и пишемо. Сазнања до којих смо дошли, дилеме и сумње које нас муче, говоре да сви проблеми нису разрешени. Зато нас стручна одговорност, лични и морални ставови обавезују, да на прихватљив начин, подстичемо надлежне органе на решавање проблема радиоактивне и хемијске контаминације животне средине у Србији и њен утицај на здравље становништва.

Кулминација активности догодила се расправом у Медија центру ”Одбрана” (Дом Војске Србије), под називом ”Чиме су нас бомбардовали 1999. године”, коју је организовао Истраживачки центар за одбрану и безбедност (децембар 2016. год.), затим расправом на Хемијском факултету под називом: ”Последице НАТО бомбардовања Србије (злоупотреба знања за остваривање ратних и политичких циљева)”, у организацији Друштва физикохемичара Србије и Академијског одбора САНУ „Човек и животна средина“ (фебруар 2017. год.).

Са ове расправе формулисани су Закључци и процене, који кроз сиже ставова сваког од учесника расправе изводе препоруке и предлоге о потреби усвајања јединствене националне стратегије истраживања здравствених ефеката хемијских и радијационих загађења животне средине насталих током НАТО агресије.

Исказана је потреба да се изврши усмеравање једног дела материјалних и људских ресурса државних институција на проблеме утврђивања последица НАТО бомбардовања, кроз спроведену процедуру организовања и усвајања од стране извршних органа власти и прихватање предлога у Народној скупштини Србије.

Рушење ТВ торња на Авали код Београда било је нехумано и непотребно

Први корак је формирање Међуресорног координационог тела које би функционисало као оперативно тело, а његов превасходни задатак био би праћење дуготрајних последице по животну средину и здравље грађана Србије у периоду од почетка НАТО бомбардовања до потпуног опоравка угрожених екосистема. По оцени организатора расправе ова изразито мултидисциплинарна проблематика заслужује да се континуално прати и да се периодично одржавају стручни састанци на којима би се излагали нови резултати релевантних институција о појави канцера и других болести у угроженим подучјима. Координационо тело би требало да дефинише и предложи  превентивне, организационе и образовне мере.

У превентивне мере, би се на првом месту ставила стална контрола здравља војника и полицајаца, који су у току НАТО интервенције били на вршењу својих дужности или су после ње учествовали у санацији насталих штета. У посебан програм здравствене заштите би се ставило становништво, које по оценама експерата живи на најугроженијим деловима територије Србије после НАТО бомбардовања.

Основати националну лабораторију за одређивање канцерогених материја

У оквиру организационих мера требало би да се у најкраћем могућем року оснује национална лабораторија за одређивање канцерогених материја у свим сегментима животне средине са Сектором за истраживање радиоактивне контаминације, Сектором за истраживање хемијске контаминације, Центром за обраду података и утврђивање последица и Службом за правно-економске послове. Рад ове лаборатије био би у надлежности изабраног координационог тела, а у оквиру једне од постојећих агенција министарства.

Дане у којима су бомбардована и горела постројења хемијске индустрије новосађани и панчевци неће никад заборавити – учињен је екоцид


У саставу ове националне лабораторије поред стационарне биле би и покретне лабораторије за анализу  in situ  и узимање узорака биотичког и абиотичког порекла. Образовне мере би обухватиле све узрасте у постојећем школском систему. Претходно треба на семинарима проширити ниво знања наставног особља о опасностима које још увек постоје на нашим просторима (повећана радиоактивност, заостала неексплодирана муниција, трагови опасних материја после експлозија и сл).

На основу закључака са ове расправе одлучено је да се упуте писма надлежним државним институцијама. Истакнуто је, да компетентни стручњаци, који учествују и подржавају иницијативу о формирању међуресорног координациног тела (МРКТ) и националне лабораторије, сматрају да је од примарног националног интереса да се најзад, након 18 година, грађанима Србије пруже компетентни одговори о последицама НАТО бомбардовања.

Полемика о еколошким и здравственим последицама бомбардовања, која се већ извесно време у име различитих интересних група води у медијима, па се у недостатку података о стању животне средине, грађани опредељују за једну од страна и остају ускраћени за праву, научно-аргументовану истину. Све то мора коначно добити епилог у надлежним државним институцијама.

Закључци у Влади Србије из 2017. године

И најзад, после толико година упорног настојања, прихваћена је иницијатива да се о овом проблему разговара са надлежним државним органима. Из кабинета председника Републике Србије, одређено је да се делегација Иницијативног одбора прими у Министарству заштите животне средине. Састанак је уз председавање министра ГоранаТривана и присуство министра здравља Златибора Лончара и министра одбране Александра Вулина одржан  5. 10. 2017. године. Са министрима су били и њихови најближи сарадници.

Ратни злочини: Неке цивилне циљеве НАТО је бомбардовао више пута

Из двочасовног разговора дефинисани су следећи закључци:

  • Изразито позитивни тонови и изражена решеност сва три министарства да се о проблемима утицаја НАТО бомбардовања на животну средину у Србији и утицаја на здравствено стање становништва, мора организовано радити. За државу је здравље нације врло важно питање, па Влада Србије и стручна јавност изражавају спремност и своју посвећеност овим питањима у наредном периоду, како би се дошло релевантних и научно доказаних параметара о стању здравља ради предузимања адекватних мера. Рад на овим задацима сврстати у приоритете Владе и надлежних министарстава у наредном периоду, јер грађани морају добити праву информацију о проблемима и стању у животној средини. Носилац активности је Министарство заштите животне средине, а сарађиваће и Министарства здравља; одбране; просвете, науке и технолошког развоја,
  • Министарство заштите животне средине, у чијој су надлежности решења из овог пројекта, покренуће оснивање предложеног координационог тела. Наглашено је да предлог треба да буде усвојен у Народној скупштини. Иницијативни одбор ће учествовати у припреми предлога.
  • Утицај бомбардовања Србије је врло значајан и за земље у окружењу, па је у раду потребно остварити и сарадњу са њиховим релевантним институцијама,
  • Потребно је разрадити методологију рада на сваком од проблема у складу са међународним стандардима прихваћеним у светској науци,
  • Дефинисати услове и извршити анализу постојећих материјалних и људских капацитета у Србији, могућност њиховог организовања ради учешћа у планираним пројектима, те сагледати потребе за ангажовањем међународних институција,
  • Направити списак недостајуће а потребне опреме за вршење одговарајућих анализа,
  • Направити оквирни план рада са роковима, дефинисати приоритете за наредну годину и у складу са тим предложити износ финансијских средстава, дефинисати услове за конкурисање ради учешћа у пројектима.
Рушење зграде Радио Телевизије Србије у Београду оцењено је у великом делу света варварским гестом НАТО

Други састанак је одржан 8. 11. 2017. године који је водио министар Триван, на коме су анализирани планирани задаци, и поново изражена спремност да се формира Међуресорно координационо тело, те да се у вези са тим настави припрема одређених докумената.

Стални протести: Анти НАТО расположење у Србији  је константно велико од 1999.  године

Веровали смо, да држава има слуха, да је најзад чула запомагање народа и вапаје стручне јавности за помоћ и материјализацију њених идеја, те да ће се уз њену помоћ проблеми створени радиолошком и хемијском контаминацијом дела територије Р. Србије у агресији НАТО снага у будућности организованије и брже решавати.

И најзад, после припрема и договора у згради Владе 12. 06. 2018. године између наведених министарстава потписан је Уговор којим је регулисано формирање Међуресорног координационог тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања по животну средину и здравље становништва, којим су регулисане обавезе учесника у овом пројекту. Пројектом руководи Министарство заштите животне средине, које је надлежно за даљу организацију и реализацију задатака.

*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.

Организациона шема Међуресорног координационог тела

*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.

Али на томе се стало. Из још увек неутврђених разлога, овај државни пројекат није ушао у процедуру одлучивања Владе Републике Србије, те потписани уговор није правоснажан.

Ево ових дана се врше припреме на свим нивоима за обележавање     20-огодишњице НАТО агресије на Србију, а није се ништа урадило да овај важан  национални пројекат добије легитимитет и потписани уговор између министарства постане правоснажан. Више пута се интервенисало код Министра за заштиту животне средине, али без резултата.

Заштита здравља становништва  морална и законска обавеза власти и стручњака

Са проблемом је упозната председница Владе Србије и кабинет председника Републике Србије. Чека се одговор, у нади да ће се у периоду обележавања 20-огодишњице створити услови за почетак рада МРКТ и да се резултати сада већ двогодишњег волонтерског рада угледних чланова академске заједнице и војних институција искористе за добробит становника Републике Србије.

То је и прилика да се институције државе Србије, научници и истраживачи, својим резултатима прдруже заједничким напорима да се испита понашање радиоактивне и хемијске контаминације створене током НАТО агресије у животној средини Србије. Они који су жртвовали своје животе 1999. године, заслужили су своје место на Олимпу. Нама остаје обавеза, да онима којима  здравље може бити,  или је већ нарушено због примене муниције са ОУ и хемијског загађења, помогнемо да остваре своја права. Пре свега, у организацији и уз помоћ сопствене државе.

Ентузијазам држи све експерте на окупу у нади да ће се административне процедуре обавити у периоду до облежавања 20 година од почетка НАТО агресије и том приликом представити широј јавности програм стратешког пројекта, као и институције које ће га реализовати.

Ангажованијим приступом на решавању проблема у овим областима могуће је обезбедити прихватљив ниво заштите животне средине и здравственог стања становништва. То је законска обавеза оних који су на одговарајућим функцијама. Ви који сте добили мандат од грађана, примили сте и ову обавезу. Али то је и морална обавеза свих нас, према садашњим и будућим генерацијама, којима су животна средина у неким деловима земље, живот и здравље у њој веома угрожени.

Зато не смемо бити пасивни и мирно спавати. Ако то не решимо, нико нас не може оправдати, а генерације које долазе нам неће опростити.

Знамо и свесни смо колико је све ово тешко, али ми који познајемо ову проблематику, истичемо своју решеност да се, уз помоћ државе, у наредном периоду ови проблеми почну организовано и брже решавати.

………………………

Слободан Петковић, генерал у пензији, члан МРКТ, специјалност: Атомско-биолошко-хемијска одбрана

………………………

[1]Др Бранка Ђуровић, Здравствени ризици примене ОУ,

[2]Дефинисани су: хашким конвенцијама из 1899. и 1907. год, женевским конвенцијама из 1923, 1925. и 1949. године и Статутом Међународног војног суда у Нирнбергу из 1945. год.

[3] Владислав Јовановић, Слободан Петковић, Слободан Чикарић: ”Злочин у рату, геноцид у миру’’, Службени гласник, 2012. год.

1 Најгласнија је с разлогом јавност и штампа у Италији: према објављеним подацима, неки војници који су боравили у рејонима употребе муниције са ОУ умрли су или имају разна обољења која се могу везати за последице ”блиског контакта” са ОУ. Слични подаци наводе се и у француској штампи. У немачкој продукцији,  јануара 2012. год. се појавио документарни филм: ”Смртоносна прашина”, а 2013. год. је у Друштву Србије за борбу против рака био састанак са немачком парламентарном делегацијом на тему “ОУ и последице“.

Подели:

1
Поставите коментар

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
0 Comment authors
Recent comment authors
  Subscribe  
новији старији
Notify of
trackback

[…] Муниција са ОУ по ефектима дејства је високотоксично радиоактивно оружје ниских активности (штетних по живи свет) које изазивају озбиљну штету по живи свет. (термин „ниски“ употребљава се због диференције у односу на високоразорне ефекте нуклеарне експлозије. У стварности и то ниско дејство изазива озбиљну штету). Као такво морало би бити забрањено, јер: ”…Свака  примена оружја које остварује штетне ефекте ван бојног поља, које наноси повреде цивилима, тј онима који не учествују непосредно у сукобу и које ефекте остварује и после сукоба, сматра се грубим кршењем закона рата”[1]. Зато је употреба муниције са ОУ на територији СР Југославије, представљала повреду основних принципа међународног хуманитарног права[2].… Учитај још »