Фото: Емил Ваш (Бета)
ВОЈНИ СИНДИКАТ: ПРИПАДНИЦИ ВОЈСКЕ
СВАКОДНЕВНO ТРПЕ НЕИЗДРЖИВ МОБИНГ
- Више од 70% незадовољно је због лошег каријерног вођења и немогућности да напредује.
- Највећи проблем подела на подобне и неподобне, на непотизам и стављање у први план послушних, а не стручних и способних.
- Поједини на руководећим и командним дужностима, према потчињенима се врло често односе као према потрошној роби
- Односи надређених и потчињених врло често имају облике тортуре и вербалног сукоба
- Припадници војске у већини случајева раде послове два и више формацијских места, а за то не примају никакву надокнаду.
- Најугроженије категорије запослених су професионални војници и цивилна лица на служби у Војсци Србије.
- Тренутно влада потпуно одсуство социјалног дијалога
- марта 2019.
Велики одлив кадра, лоша организација рада, мањак основних средстава за рад, небрига о људима, дискриминација на свим нивоима и бахатост командног кадра према потчињенима, стање у Војсци Србије доводе до тачке пуцања.
Према интерном истраживању Војног синдиката Србије, више од 45% припадника Војске Србије у овом тренутку размишља о напуштању посла у војсци. Више од 70% незадовољно је због лошег каријерног вођења и немогућности да напредује.
Као највећи проблем истичу поделе на подобне и неподобне, на непотизам и стављање у при план послушних, а не стручних и способних.
Њих око 85% незадовољно је јер у току службе не може да реши стамбено питање, сада још теже јер је Влада Србије након десет година укинула врло популарно субвенционисање стамбених кредита.
Мобинговани у војном дисциплинском поступку без шансе да се одбрани
Поједини на руководећим и командним дужностима, према потчињенима се врло често односе као према потрошној роби, а не као према људима. За њихове потребе и проблеме немају слуха. Није их брига како живе и да ли су им породице збринуте. Ускраћују им ионако неадекватну здравствену заштиту, а одласке на боловања третирају као избегавање обавеза на радном месту.
Све је чешће кршење правила и прописа на којима почива и функционише војска, а команданти уместо да командују често импровизују на штету преоптерећеног људства како би извршили преобимне задатке. Страх од надређених је све израженији код потчињених на свим нивоима, а односи између њих врло често имају облике тортуре и вербалног сукоба уместо да буде колегијалан и професионалан.
Припадници војске у већини случајева раде послове два и више формацијских места, а за то не примају никакву надокнаду. Одсутни су од својих породица и преко 250 дана у години.
Када би неко подигао глас против таквог стања био би додатно шиканиран, мобингован и санкционисан углавном у војном дисциплинском поступку без шансе да се одбрани.
Када је реч о старешинама, та казна би их пратила кроз целу каријеру и била им сметња за даље напредовање.
Најугроженије категорије запослених су професионални војници и цивилна лица на служби у Војсци Србије. Они су готово у робовласничком положају. Војници немају апсолутно никаква права из радног односа, условљавају се и уцењују на разне начине првенствено продужетком уговора за рад који им се неретко закључује и на период од свега 6 месеци. У таквој позицији они не могу да добију кредитне картице, кредите и друге бенефите код банака.
Цивилна лица када оду на боловање по неколико месеци не примају плату која је умањена за 35% јер се она исплаћује од цивилног фонда за осигурање уместо од послодавца, па тад ови људи и њихове породице живе на рубу егзистенције.
Списак проблема је огроман, а највише забрињава чињеница да највиши руководиоци система одбране на челу са министром Вулином, не желе ни да чују за ове проблеме, о њиховом решавању да не говоримо.
Менаџмент министра Вулина приказује лажну слику о стању у војсци
Актуелни менаџмент министра Вулина чини све да веома лоше и забрињавајуће стање кадра у Војсци Србине додатно уруши, док са друге стране јавности приказује лажну слику о стању у нашој војсци.
И даље се наставља са тајном израдом прописа из радних односа и наметањем једностраних решења на штету припадника Војске Србије.
Тренутно имамо потпуно одсуство социјалног дијалога, а представници запослених уместо да буду саговорници са послодавцем проглашавају се за непријатеље система и државе, а њихови представници шиканирају и дискриминишу на начине својствене периоду фашизма.
Уколико се под хитно не предузму мере да се стање кадра у Војсци Србије поправи и сачувају стручни и искусни људи, наша војска врло брзо више неће постојати и за то ће искључиво бити одговорни министри одбране и негативна политика Владе Србије, у последње 4 године.
Због овако бахатог односа управо министра одбране према запосленима у Војсци Србије све више верујемо да је то намера и крајњи циљ.
……………………………..
ЛИНК
U ustanovi u kojoj radim VP 6003 mobing se podrazumeva,to je nacin na Koji se unistava jedinica I ljudi.
Strahovladom se postize samo haos I agonija,naravno sefovi nemaju konsekvence,tako ih uce valjda,da li je to cin veleizdaji jedinice I podrivanje ustavnog piretka drzave.
Mi sindikalaci smo jedina brana za spas vojske od laznog izvestavanja,laznog stanja I naseg unistenja.
Istrajmo u borbi za narod Nas u miru I u ratu.
Ocistimo zito od kukolja.
To zaista nisam mogao da poverujem! Zar je to moguće? Pa to je častan poziv, na dobrovoljnoj osnovi! Pre svega mislim da je to odgovornos pretpostavljenih! Kolika i kakva voska, koliki stepen borbene gotovosti, zna se čija je to odgovornost. Samoupravljanje tamo nema mesta. Ako su primanja za takav trud i odgovornost adekvatna, uslovi života i rada prema standardu savrenih vojski, onda nebi smelo biti problema? Nažalost promicanje i napredovanje u službi, nažalost, uvek je bilo prisutno, i ta slabost je neizlečiva!