Друштво, Политика, Преносимо, Слободе, Србија

Већина пензионера у Србији је егзистенцијално  угрожена

Узнемирујуће саопштење удружења синдиката пензионисаних  војних лица Србије

  • Статистика показује да је у 2021. години 30.000 пензионера преминуло више него у 2020. години
  • Већина пензионера Србије је у условима хипер инфлације животно угрожена.
  • Тражимо да држава предузме хитне мере заштите пензионера у складу са њиховим социјалним потребама.

Саопштење гувенерке НБС да је међугодишња инфлација 9,1 одсто и да је најмања у Европи прикрива податке Еуростата да је раст цена хране у Србији 2021. године износио 14,5 одсто и да је био три пута већи од просечног раста цена хране у ЕУ.

Први пут од 2012. године просечна пензија у односу на просечну плату у јануару 2022. године, износи  44 одсто са тенденцијом да тај однос до краја године  још више падне. Однос просечне пензије према просечној плати је од 60 одсто у 2012. години пао за више од 16 одсто… Непотпуно номинално усклађивање  пензија од 2012. године није пратило инфлацију која их је обезвредила.  Само у 2022. години усклађивањем по измењеној швајцарској формули пензионери су оштећени за усклађивање због  инфлације и раста зарада у другој половини 2021. године за најмање 6.3 одсто…

Последице маћехинског односа према стандарду већине пензионера су катастрофалне. Већина пензионера нема довољно да подмири ни комуналне рачуне и минималне потребе у храни и лековима. Статистика показује да је у 2021. години 30 000 пензионера преминуло више него у 2020. години што је сигурно и последица недостатка хране.  Због економске беде око 15 одсто пензионера је, у позним годинама, приморано да додатно ради.  Већина пензионера у руралним срединама и они који су болесни не може ни на такав начин да побољша стандард.

Иако је свим пензионерима у предизборној кампањи додељено по 20.000 динара,  а део гласача владајућих странака је добио и пакете хране вредности до 600 динара то није било довољно да се  тмурна стварност улепша ни на неколико дана.

После вишегодишњег одсуства или недовољног усклађивања пензија и примене измењене швајцарске формуле за усклађивање пензија од 2020. године, већина пензионера Србије је у условима хипер инфлације животно угрожена. Статистички подаци говоре да преко 750 000 или око 45 одсто пензионера у Србији прима мање од 24.000 колико би требао да износи егзистенцијални минум или праг сиромаштва.

Око 150 000 пољопривредних пензионера су у још већој беди јер примају упола мање од егзистенцијалног минимума. Друштвена потрошња за пензије је са 13 одсто у 2014. години смањена на око 9,5 одсто БДП што износи око две милијарде евра годишње,  а цена оволике уштеде је беда у којој живи најрањивији део становништва. Иако неморална и неоправдана штедња отимањем стеченог од пензионера се наставља.

Жалосно је, што тежак социјални положај већине пензионера у Србији није био тема у предизборној кампањи тек завршених парламентарних  избора.  Жалосно, али пензионери су у Србији су важни само док се не заврше избори…

Законских услова и новца за подизање најнижих пензија је било, али је протеклих година неселективно подељен и грађанима којима није био неопходан. Апелујемо на све институције да у складу са прописима предузме хитне мере заштите пензионера у складу са њиховим социјалним потребама.

Јован Тамбурић, председник

Подели:

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments