Гост Аутор, Друштво, Истраживања-Досије, Култура, Русија, САД (Америка), Свет (планета), Слободе, Србија

Вашар таштине и незнања сорошеваца и неолиберала

Неолиберали знају да се свест најлакше мења на нивоу образовања и васпитања код младих

АНАТОМИЈА  «НАУЧНОГ»  НЕЗНАЊА И ФИКЦИЈЕ О БУДУЋНОСТИ  ОБРАЗОВАЊА (6)

 

  • Не сумњам да су се они, који су имали стрпљења да читају овај мој текст довде, питали више пута: зар је овај толико докон да седи и пише дебели трактат о једној наизглед бесмисленој конференцији са не много интересантним учесницима?
  • Разлог због кога сам се упустио у овакав, не баш лак и пријатан посао је тај што сам, пре мање од годину дана, случајно прочитао и упамтио речи Олге Четверикове: “Данас, када се промовише програм дигиталне економије (у оквиру тога и образовања), речвише није само о новим технологијама, већ је све више реч о промени свести људи и успостављању новог система управљања. Одраслима је тешко променити свест, па се реформатори концентришу на децу, којој кроз промену система обуке уводе другачији смисао, и другачије стандарде размишљања и понашања.”
  • Потпуно је јасно да пленарна заседања и панел дискусије нису имале за циљ да скупе било какве разумне предлоге учитеља, професора и педагога, него да утичу и припремају јавно мњење и доносиоце одлука на државном нивоу како би се одустаjало све више од традиционалног образовања и без много размишљања прихватале свакојаке дигиталне и друге иновације у овој области.
  • Није постојао никакав разуман разлог да САНУ и УБ учествују у организацији ове “Четврте међународне конференције о будућем образовању”

Пише: Др Филип Раке Вукајловић, научни саветник Института „Винча“

Раније смо већ рекли ко све нуди своје услуге САУН (Светска академија уметности и науке). Да још само поменемо ко је то нама у Београд дошао. Било је ту свега: живахних бакица и декица (један је превалио деведесету и стигао је из далеког Бразила), старих и “млађих” академика разних академија, многих професора којечега, проповедника светле будућности и неслућених могућности, бивших амбасадора, два туцета председника и директора и чак једна згодна плесачица трбушног плеса пореклом из Црне Горе.

Трбушна плесачица, али и учесник Конференције, Мила Поповић била је у двострукој улози: Лепа Мила кад „говори тијелом васцели свијет је разумије“. С њом “експоненциални раст” није немогућ.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Мила у трбушном елементу ИСИС

(Видео траје пет минута)

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Потпуно је јасно да пленарна заседања и панел дискусије нису имале за циљ да скупе било какве разумне предлоге учитеља, професора и педагога, него да утичу и припремају јавно мњење и доносиоце одлука на државном нивоу како би се одустаjало све више од традиционалног образовања и без много размишљања прихватале свакојаке дигиталне и друге иновације у овој области.

Изабрани локални предавачи нису велики стручњаци за образовање, а још мање су квалификовани да говоре о томе какво је образовање Србији потребно у будућности.

Иванка Поповић: Без директног дијалога нема успешног образовања

Резултати београдске конференције ни у једном аспекту не додају ништа суштинско ономе што је већ изречено о будућности образовања на претходне три конференције у организацији САУН и СУК.Ректору УБИванки Поповић је било довољно мање од три минуте да у вези с конференцијом закључно каже све што има.Поручила је, отприлике, да док је света и века у процесу обучавања на универзитетима неће бити могуће много тога променити у инеракцији студената и професора (слободних и независних).

Више образовање и универзитет као институција ће се с напретком технологија мењати и адаптирати, али дијалог и комуникација који омогућавају процес учења су кључ свега.

Закључна реч од три минута: Иванка Поповић, ректорка БУ, је, изгледа, тек на крају, схватила у какав сос су је увалили главни органитори ове конференције о “будућем образовању”

Да ли је она овакву поруку изнела пошто је схватила да би дигитални “јеванђелисти” новог светског поретка радо процес обучавања “аутсорсирали” разним врстама робота (роботи могу бити и живе “правилно” обучене креатуре), или зато што ничег другог вредног на конференцији није могла чути, не могу рећи.

Да је оваква оцена резултата реална, увериће се свако ко послуша сат и четврт закључне сесије на којој су наступали појединци задужени да дају резиме панел дискусија и пленарних предавања и главни проповедник САУН Гери Џејкобс (видети фајл: Linkovi_4_konferencija_2019.doc)[1].

Слушајући га може се помислити да у све то што говори, овај човек и верује. Ја се ипак држим оне руске пословице:Доверяй,доверяй, но проверяй! (Веруј, веруј, али проверавај)

Намећу неопходност дигитализације образовања 

А провера побројаних резимираних резултата указује да ту осим: громко озвучених тема, шаблона састављених од великих речи и проповеди о неопходности свеколике глобализације, технологизације и дигитализације образовања, за нас нема ама баш ничега вредног. Тражи се брза и скоковита промена.

Г. Џејкобс, Н. Нешковић и Б. Костић – тројац која би да Србију  хитно укључи у западни глобализациони пројекат и НАТО

Слутим да је Гери Џејкобс своје закључке о резултатима “Четврте међународне конференције о будућем образовању” написао много пре него што је у Београд уопште допутовао. Истим говором, с мало претумбаним редом реченица и мањим променама у акцентима, могао је он да закључује и претходне конференцијама САУН, на разне теме, као што ће, верујем, новим несуштинским претумбавањима овог садашњег говора закључивати и многе будуће конференције.

Вредност овог окупљања за организатора није ни у каквој вези с декларисаним и јавним циљевима конференције, који су кратко и нејасно написани[2].

Организатори су имали друге циљеве које су у потпуности испунили.Своје поруке, уз велику медијску галаму, пренели су у још једну земљу коју би да укључе у западни глобализациони пројекат и НАТО. Дошли су да “наше”, а њихове кадрове, подрже и ‘малко’ погурају према вишим управљачким позицијама, да провере и регрутују („драфтују“) нове кадрове који им се нуде на локалном тржишту и да их све заједно охрабре да истрају на путу којим су пошли или би требало да пођу. Многима ће свашта обећати, а неке вероватно и наградити.

САУН-овци могу да буду задовољни и вероватно су отишли певајући.Акције њихових пулена на овом терену стоје добро.

Овај вашар таштине је организован на високом нивоу и уз учешће представника највише власти, бивших и садашњих министара, највиших научних и универзитетских структура.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Сва предавања са Конференције

Линк :

https://www.youtube.com/results?search_query=4th+ICFE+Main+hall

ЗакључциКонференције

Линк:

https://www.youtube.com/watch?v=TxkM8OVKwiU

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Конференција је „срећно и успешно“ завршена и по главног организатора Небојшу Нешковића-Нешка, коме је лично председник САУН Џејкобс одао признање уз похвалу да је “превазишао сва његова очекивања”.

Нешко, финасијски електроинжењер, научни туриста, комерцијалиста, импресарио и организатор небројених локалних и међународних скупова на свакојаке теме, успео је да на ову конференцију приведе српски научни и политички «крем» духовно,  по “педигреу” и у сваком  погледу сличан њему.

Чергарење са конференције на конференцију као некад циркуси

Тиме је оправдао поверење и наде које су у њега полагали чланови међународног политбироа САУН. С многима од њих је он чергарио од конференције до конференције које САУН организује  већ скоро деценију. Нешковић је несумњиво важан члан политбироа САУН. Ако овако настави, можда му и амбициозну супругу приме у неолиберални политбиро.


Међународна конференција “Технологија + Друштво=? Будућност („International Conference “Technology + Society =? Future”), Подгорица 2016.

Место за сликање је стварно офуцано (акције ЦАНУ изгледа нису на цени, Мило даје само колико мора), али оволико САУН-оваца не налазе се сваки дан на једном месту (Нешковић и супруга, украјинска амбасадорка Слиусаренко, Горбачовљев западни потрчко Ликхотаљ, академик Љубиша Ракић, бивши ректор универзитета у Новом Саду МирославВесковић(потом координаторзаобразовање у оквируДунавскестратегије у Бриселу)и још многи ликови које су били и у Београду прошлог новембра 2019.

После само годину дана, јуна 2017. године, Црна Гора је своју свијетлу Future”- будућност привезала уз НАТО:

Церемонија у Вашингтону  на којој је Црна Гора примљена у НАТО 2017.

Ради илустрације система на који САУН-овци наступају по свету, погледајте додатно и списак радова с недавне конференције САУН одржане у Милану[3].

У овој фусноти масним словима су истакнута имена деветоро аутора, потписаних на 10 од укупно 15 радова с јулске миланске конференције, који су били и на београдској конференцији у новембру 2019. године. Сви чланови САУН по потреби могу играти на сваком месту у тимовима који се оформаљавају, на пречац, за сваку нову тему.

Сажетак с ове миланске конференције је исто тако глобалан, “глобална мобилност за следећу генерацију студената” уопште не подлеже дискусији:

“Савремени приступ истраживању пресеца традиционалне границе.Да би се максимално искористили напори истраживача на глобалном нивоу, универзитети морају да прилагоде своје начине управљања и организације истраживања и наставе, тако да подстичу интердисциплинарни рад и промовишу глобалну мобилност за следећу генерацију студената.

Римски клуб делује под контролом  Рокфелера, Сороша и глобалиста

О одржаној конференцији у Београду, по ономе што је досад речено (да је све већ прежвакано на претходне три конференције са становитим бројем инваријантних предавача/проповедника), могло би се тврдити да је бесмислена, претенциозна, непотребна, у невреме – па да према томе о њој није требало много говорити. Али, није тако, из више разлога.

Први је, да треба препознати шаблон по коме делују глобализатори, дигитализатори и дебилизатори света (и образовања) ради припремања одбрамбене стратегије од оваквих.

Други је, да се локални и глобални носиоци овог покрета идентификују, њихова делатност приступачно објасни и јавно осветли, баш зато што они, све причајући о транспарентности, своје праве циљеве држе у тајности и далеко од рефлектора јавне сцене.

Трећи је, да се схвати да са локалним “сорошевцима” и “шестом колоном” нема шале, да су се као неоплазме рашилили и сместили на многа важна места на којима се одлучује о образовној, научној и културној политици и да је потребно хитно се мобилизовати за борбу с њима.

Образовање деце за дигитално доба убија креативност и машту

Не сумњам да су се они, који су имали стрпљења да читају овај мој текст довде, питали више пута: зар је овај толико докон да седи и пише дебели трактат о једној наизглед бесмисленој конференцији са не много интересантним учесницима?

Разлог због кога сам се упустио у овакав, не баш лак и пријатан, посао је тај што сам, пре мање од годину дана, случајно прочитао и упамтио речи Олге Четверикове: Данас, када се промовише програм дигиталне економије (у оквиру тога и образовања), реч више није само о новим технологијама, већ је све више реч о промени свести људи и успостављању новог система управљања. Одраслима је тешко променити свест, па се реформатори концентришу на децу, којој кроз промену система обуке уводе другачији смисао, и другачије стандарде размишљања и понашања. (цитат из текста од 25. 4. 2019. године у Интернет издању недељника Завтра, под насловом: “Пут ка дигиталном малоумљу”.)

Четверикова ту говори о опасностима од брзих и непромишљених експеримената с дигитализацијом образовања (Шири текст Олге Четверикове «Пут ка дигиталном малоумљу» видети на линку https://izmedjusnaijave.rs/%d0%bf%d1%83%d1%82-%d0%ba%d0%b0-%d0%b4%d0%b8%d0%b3%d0%b8%d1%82%d0%b0%d0%bb%d0%bd%d0%be%d0%bc-%d0%bc%d0%b0%d0%bb%d0%be%d1%83%d0%bc%d1%99%d1%83/ 

Прочитавши програм недавне “Четврте међународне конференције о будућем образовању”, видео сам да оно што се догађа у Русији и код нас с дигитализацијом образовања никако није случајан и стихијски процес. Није далеко од истине тврдња да је на делу: “велики социјално-политички пројект за успостављање новог кастинског друштва”.

На крају ћу поновити, још једном, да су најчешће употребљаване речи на београдској конференцији су биле: дигитално, дигитална трансформација, дигитализација, дигитално друштво, информационо друштво, информационе и комуникационе технологије, четврта индустријска револуција, глобализација, одржив развој итд. Зашто су се у организацију ове београдске конференције укључили банкари и римски клубаши, заједно са САУНом и СУКом, предлажем да коначне закључке о томе изведете после читања објављених превода чланака  угледног економисте Валентина Катасонова о Римском клубу, линк:

Глобалистички геноцид у “научном” паковању

Ономе коме после тога не буде све јасно, неће никад ништа бити јасно.

Циљ Конференције: постављање темеља за промену свести и промену система вредности, која се најлакше остварују на нивоу образовања

Да није постојао никакав разуман разлог да САНУ и УБ учествују у организацији “Четврте међународне конференције о будућем образовању”, сад кад је све прошло, јасно је као дан.

Председник В. Костић се није појавио на крају програма да изложи своју оцену конференције, иако је то програмом било предвиђено, а ректор БУ је своју закључну реч завршио за мање од три минута додавши на крају, као да се извињава, да је допринос УБ организацији ове конференције више него скроман.

С обзиром на то да САУН и СУК нису добротворне организације које финансијери шаљу да по свету помажу немоћнима, а имајући у виду досадашње активности тих “невладиних” организација, неспорно је да је њихов долазак био унапред планиран, претходно пажљиво припремљен и организован овде од стране оних који су “наши” (Српска подружница Римског клуба) а у ствари “њихови”.

Нема никакве сумње да је предлог да се оваква конференција организује у Београду потекао од 70-огодишњег пензионера Небојше Нешковића, о чијим “заслугама” за српску науку је довољно речено у основном тексту. Ја сам своју оцену циљева овог циркуса недвосмислено изнео.

Надам се да је, после читања приложених текстова Катасонова и Четверикове, свима потпуно јасно зашто се све то ради.

Учење преко интернета и на даљину не може квалитетно да замени живу предавачеву реч

Циљ је постављање темеља за организовање кампање за промену свести и промену система вредности, која се најлакше остварују на нивоу образовања и васпитања, по могућству од најранијих дана.

Најсигурнији начин да се то уради је прикупљање огромне количине података о што већем броју појединаца на планети, уз помоћ дигиталних и информационих технологија.

Идеја водиља секте глобалних дигитализатора свега постојећег је да се овим подацима хране њихова “паметна оружја” за борбу, психолошку и сваку другу, против “злих” идеологија и “злих” људи. “Зле” идеологије су све оне које нису 100% западне, глобалне и унисоне.

Хоћу да верујем да су и председник САНУ и ректор БУ схватили, на крају, коликo је профанисање то у чему су учествовали. Јер је јавни део конференције често личио на вуду ритуал с многим магијским речима и бајалицама, неке и у вези с образовањем, иако главни вуду “мајстори” своје зле умисли “раји” слаткоречиво представљају као највеће добро.

Не би ме чудило да је био и тајни део конференције само за њих: са молитвама, трбушним плесом, трансом и обавезним жртвовањем кокошки.

Нема никакве сумње да је избор домаћих предавача учињен тако да се, ни по коју цену, међу њима не појави неки непожељни слободни мислилац с родољубивим склоностима. Верујем да је исто тако све учињено да се слични и као слушаоци не појаве. Да случајно не поставе неко непријатно питање.

Обезбеђење подобног предавачког кадра није чак морало бити усклaђивано између Владимира Костића и Небојше Нешковића. Они су увек окренути у правцу куда наизглед дува ветар.[4]

Циркус као насушна потреба Костића

Ова конференција ми је помогла да се приближим одговору на питање: због чега Владимир Костић тако често од САНУ и у САНУ прави циркус с њим као церемонијал мајстором у главној улози? Чини ми се да одговор на ово питање лежи у његовој видео биографији из које цитирам следеће Линк: https://www.sanu.ac.rs/wp–content/videos/039_VLADIMIR%20KOSTIC_04–022019_x264.mp4:

“Оно што памтим из тог периода је једна врста ексклузивности. Заправо, кабл циркуса (детињство – циркус “Адриа” и циркус “Централ”, прим. Ф.Р.В.) је пролазио преко дворишта мог најстаријег пријатеља, још из обданишта, Бране Јованчевића, и пошто циркус то није плаћао, као надокнаду ми смо заправо, за узврат, имали могућност да уђемо на сваку представу циркуса кад год смо желели. Нас двоје (ваљда: двојица?!) смо као некакви контии улазили јер смо знали кад је кроћење тигрова, кад је смртоносни скок, нисмо баш све гледали. Та врста могућности да у циркус уђем кад год хоћу, чинила ме је и још ми је и данас то некако остало у сећању. Вероватно никада више ту врсту екслузивности, тог значаја, нећу више имати ни на једној представи.”

Много тога је Владимир Костић обећао кад су га изабрали за председника САНУ. А сав Академијин и Костићев живот се изгледа претворио у једну

континуирану циркуску представу и јурење за “том врстом могућности да у циркус уђе кад год хоће” и за тим “осећајем ексклузивности и значаја” доживљеним у раном детињству. Лако га можемо разумети, али нам од тога не може и не сме бити лакше.

Династија Нешковић траје и не посустаје

Посебно поглавље на овом непотребном вашару таштина припада Небојши Благојевом Нешковићу, сину покојног Благоја Нешковића (1907–1984), старог комунисте–члана КПЈ од 1935. године, учесника Шпанског грађанског рата, првог председника Владе Народне Републике Србије после ослобођења од фашистичке окупације 1945. године, секретара ЦК КП Србије и члана Политбироа КПЈ.[5]

Покојни Благоје Нешковић би се, да чује:

како му се син састаје и време проводи у другарским дискусијама на преуређењу Балкана с најближим Туђмановим сарадницима и тешким србомрсцима Месићем, Јосиповићем и Будимиром Лончаром [6];

– како је близак структурама које пропагирају најлибералније глобализационе теорије за које су животно заинтересовани најреакционарнији делови империјалистичког капитализма оличеног у финансијској олигархији, сигурно у гробу преврнуо. А из гроба би устао кад би сазнао да му син и унуку Марту Нешковић на исти пут упућује.

То потврђује извод из биографије Марте Нешковић у вези са “Светском академијом уметности и науке” (САУН = World Academy Of Art And Science) којa се лако може наћи на Интернету [7].

Одавде је лако видети да је, само после једног правилног курса под насловом: “Ум, размишљање и креативност”, млада Марта је заслужила звање “комсомолке” САУН. Недуго после похађања другог кратког курса САУН, опет у Дубровнику, она је већ председавала једном секцијом “Друге међународне конференције о будућем образовању” у Риму у пролеће 2017. године[8].

Марта Нешковић, најмлађи  члан српског огранка САУН, открива суштину источњачког духа

“Академик”–тата Небојша Нешковић-Нешко је своје чедо Марту Нешковић представио ‘Urbi et Orbi[9].Мала Марта ће сигурно свог “папа” превазићи. Већ од средине 2016.године она има озбиљан рад: “New ways of thinking: perspectives beyond the structure” (Нови начини мишљења: перспективе изван структуре).

P. S.Кад год се поведе реч о делима Небојше Нешковића и њему сличних “научника”, увек се сетим романа „Зли дуси“ Фјодора Михајловича Достојевског и његовог описа научних доприноса либерала и “западника”Степана Трофимовича Верховенског[10]:

“А иначе је то био човек најпаметнији и најдаровитији, човек такорећи чак и од науке, мада у науци… но, рецимо, једном речи, у науци он није урадио бог зна шта, и како изгледа, баш и ништа.Али, забога, код нас у Русији се то дешава свима људима од науке.”

За разлику од релативно бенигног Степана Трофимовича, “зао дух” српске науке Небојша Благојев(ич) је у току своје дуготрајне руководилачке каријере био на челу неколико пројеката који су Србију коштали више од четрдесет милиона евра, а никада нису били завршени. За нека од тих гробних места се и данас плаћа “хладни погон”.

Давне 2012. године Небојша Нешковић је први пут открио да је у вези са САУН. То сигурно не би урадио да му нису биле потребне паре. Тражио је тада да му Институт “Винча”, у коме је био запослен као истакнути руководилац градњи и доградњи којечега, плати  пут у Дубровник на конференцију о безбедности, коју је САУН организовала и која никакве везе није имала са пројектима на које је водио. Против његовог захтева сам се јавно побунио. Ни данас се не зна одговор на питање ко је финансирао тај пут. С обзиром да је Нешковић био запослен у Институту “Винча” све до пензионисања 2016. године, а да су у временском периоду 2012.-2016. године  биле организоване многе конференције САУН на којима је он учествовао, саветовао бих надлежне да провере како је и колико Институт “Винча” суфинсирао ове “слободне активности” великог комбинатора.

Злочини и преваре овог типа, ако су се догодили, не би требало да застаревају. Зар не?

Крај

………….

Напомене:

[1]Овај 74-годишњи економски консултант–’многостаночник’ (“на многих станках одновременно работает”) је Американац који живи у Индији. “Гери Џејкобс (GarryJacobs) је истраживач, рођен у Америци, аутор и међународни консултант за економски и социјални развој и пословно управљање фокусиран на стратегије за промовисање пуне запослености, праведног и одрживог развоја за све. Тренутно је извршни директор Светске академије уметности и науке и копредседава међународном радном групом Академије за нову економску теорију и уредник је часописа “Кадмус”. Такође је председавајући Одбора и извршни директор Светског универзитетског конзорцијума, он покушава да развија трансдисциплинарну науку о друштву. Као потпредседник организације “Друштво у служби мајки” (Mother’sServiceSociety), индијског института за друштвене науке, развио је стратегију за отварање 100 милиона радних места и двоструко повећање продуктивности пољопривредне производње у Индији. Такође је професор интердисциплинарних студија на Институту за персонално усмерено образовање у Италији. Као консултант за менаџмент ради на стратегијама за развој људског и социјалног капитала и корпоративних вредности за промовисање раста тако што овај служи стварним друштвеним потребама.” (Зар треба сумњати да је Гери ишта мање од пуноправног члана Римског клуба?), и он својим ‘проповедима’ закључује многе конференције које САУН организује на разне теме.

[2]Четврта међународна конференција о будућности образовања ће испитивати ефикасне стратегије и политике потребне за убрзање ове промене парадигме у образовању. Извлачиће поуке, увиде и практичне приступе из успешних иновација у образовању које се дешавају широм света. Испитиваће начине за превазилажење дисциплинских баријера како би обезбедили интегрисано знање потребно за постигнућа у нашем све компликованијем свету. Конференција ће истражити методе преусмеравања фокуса са предмета на студенте и са академског на контекстуално знање. Истражиће нове технологије и педагогије које могу преусмерити нагласак с наставе на активно учење, из такмичарске у кооперативну интеракцију и с наставника на ученика у окружење за вршњачко учење. Истражиће начине за промовисање развоја капацитета за креативно размишљање, личност и индивидуалност, што ће нову генерацију припремити за висока достигнуће у годинама које следе.”

[3]July 23– 25, 2019Milano, ItalyINTERNATIONAL CONFERENCE ON COGNITION, TECHNOLOGY & SOCIETY

[4] Sette bandiere читај ‘сетебандијере’ (италијански) – седам застава –  подругљив назив за политичке превртљивце који су спремни стати под било чију заставу, тј. прилагођавати се свим политичким променама.

[5] Благоје Нешковић је био у првој делегацији која је, на челу с Јосипом Брозом Титом, ишла у посету Совјетском Савезу. На свечаној вечери, с тадиционалним руским пићем „перцовком“ и здравицама, велики син Совјетског народа, Генералисимус Совјетског Савеза – друг Стаљин, је најпре наздравио „херојском српском народу, једином словенском народу који је у најтежим данима рата против фашизма био веран Русији, док су се хрватски пукови борили уз Немце у Стаљинграду“.

Завршавајући здравицу, Стаљин је наздравио Нешковићу. Он се нашао у непријатном положају што је друг Стаљин, њему као Србину, дао већи значај од Тита, па је одлучио да не одговори на здравицу. Уместо њега учинио је то Тито, изговоривши, са сузама у очима, да се стиди што је Хрват (https://www.standard.rs/2019/04/22/kojebioblagojeneskoviciliprvisrbinkojijerekaonetitu/).

[6]https://m.cdm.me/politika/clanstvom– u– nato– zaokruzen– suverenitet– cg/ (БудимирЛончар: Интервјузаподгоричку “Побједу”, крај 2017. године):

“Црна Гора је постала чланица НАТО и то представља завршетак обликовања њеног суверенитета и самосталности”, оцијенио је у интервјуу за Побједу Будимир Лончар, некадашњи министар иностраних послова Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

“Црна Гора се ослободила стега. Она је дуго заостајала под утицајем тога да треба бранити Југославију, али није била довољно критична и распознавала српске хегемонистичке интересе. Међутим, захваљујући Милу Ђукановићу и још неким људима, Црна Гора је схватила и прихватила да треба да буде независна и да се креће у складу са својиминтересима и у том смислу је успјела. Постала је чланица НАТО– а и то представља завршетак обликовања њеног суверенитета и самосталности. Полако се креће ка ЕУ. Као земља сте се ослободили хипотека и малих заблуда прошлости, да би сада добили на убрзању. Мислим да идете у исправном смјеру и да сте изузетно успјешни на том путу”, казао је Лончар.

[7]Marta Nešković, Molerova 11, 11000 Belgrade, Serbia

WORLD ACADEMY OF ART AND SCIENCE

03/2017  Youth Ambasador of the 2nd International Conference of Future Education, organized by the World Academy of Art and Science, the World University Consortium and the Univeristy Roma Tre (16-18 November 2017).

31/10-02/11/2016 Graduate course on Social Power, Empowerment and Social Evolution, organized by the World University Consortium on the initiative of the World Academy of Arts and Science, Inter-University Centre, Dubrovnik, Croatia, faculty and logistics.

03/05/2016   Junior Fellow, World Academy of Arts and Science.

12/04/2016-15/04/2016 Graduate course on Mind, Thinking and Creativity(Ум, Размишљање и Креативност), organized by the World University Consortium on the initiative of the World Academy of Arts and Science, Inter-University Centre, Dubrovnik, Croatia, faculty and logistics.

[8]Hall 2 of Rectorate in English: onlyStudents from different countries and levels of education will discuss the changes needed to attune the educational system to make it more fully relevant and effective in preparing individuals and society to meet the challenges and opportunities during a period of rapid technological advancement, globalization, cultural integration and accelerating social evolution.Chair:Marta Nešković, Doctoral Student, Ethnology and Anthropology, University of Belgrade; Junior Fellow, WAAS (Serbia)

[9]Urbi et Orbi (‘to the city [of Rome] and to the world’) denotes a papal address and apostolic blessing given by the pope on certain solemn occasions (овако сеРимуиСветуобраћа Папа Римски у свечаним приликама ). (Wikipedia)

[10]Степан Трофимович Верховенский – учитель Николая Ставрогина и Лизаветы, Достоевский  Ф. М.: Бесы.

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
старији
новији
Inline Feedbacks
View all comments
Микић Сања
Микић Сања
15 дана раније

Malo znanje mala lopta veliko znanje velika lopta a sve okolo je neznanje, dodirna povrsina male lopte sa neznanjem je mala pa je tako i svest o velicini neznanja manja..