Мапа логора Јасеновац, дело непознатог аутора настало према казивањима логораша

Мало шта о Јасеновцу зна академик Радомир Н. Саичић

• Број жртава страдалих унутар жица Јасеновца никада није утврђен – постоје само утемељене или неутемељене процене које се крећу у распону између неколико „тисућа“ до 1.400.000 жртава
• Очекујем да ми се у парохијском дому храма Светог Марка Саичић извине пред сведоцима због незнања и журбе!

 Пише: др Вељко Ђурић Мишина, историчар

 Др Радомир Н. Саичић, професор на Хемијско-биолошком факултету, и члан САНУ, обратио се усмено 26. маја ове године колегама академицима на редовној скупштини, а нешто касније и јавности са писмом које у суштини представља оно што је изрекао о теми логора Јасеновац.

Желим да реагујем из више разлога иако ме именом није поменуо. Напросто, нисам ужаснут незнањем једног факултетског професора о теми из других наука већ жељом да о томе суди са висина!

Прочитавши то писмо забринуо сам се за његов степен узбуђености и узрујаности… Наиме, видео сам да о Јасеновцу не зна готово ништа, јер не чита нова сазнања, да годинама уназад није пратио полемике о истој теми, а да је запео да се тим питањем бави…

Пре две месеца седели смо Радомир Саичић и ја за истим столом у парохијском дому београдског храма Светог Марка. На помен свештеника домаћина да сам до пре годину дана био директор Музеја жртава геноцида, започела је кратка расправа са Саичићем. Упитао сам га које је струке а одмах по добијеном одговору замолио га да ми објасни глаголе „увећати“ и „умањити“. Није директно одговорио већ је додао да он зна да ја „умањујем број жртава, да не признајем значај историчара Василија Крестића и Србољуба Живановића“… И ту се завршио наш разговор.

          Број жртава у Јасеновцу није утврђен, постоје само процене

Сада желим да му поменуте глаголе малчице појасним на примеру из његове струке: Мендељејев систем чини 118 елемената и то је одавно прихваћено у науци. Ако неко каже, без доказа, да систем има, рецимо, 119 он повећава број, а ако каже, рецимо 117, он умањује број! Како је систем елемената могуће у будућности променити, онда ће се фиксни број 118 повећати! А док то не буде, забавићемо се бројевима око Јасеновца!

Елем, број жртава страдалих унутар жица Јасеновца никада није утврђен – постоје само утемељене или неутемељене процене које се крећу у распону између неколико тисућа до 1.400.000 жртава. А процена је релативна ствар. С обзиром на то да, из сијасет разлога, није остварив квалитетан попис страдалника, број јасеновачких жртава није могуће ни повећати ни умањити! Могуће је само износити процене!

Кад је реч о броју наслова о Јасеновцу објављених на све стране света до 2000 године, требало би прелистати књигу Јована Мирковића, која се лако може наћи на интернету у ПДФ формату! Књига доказује да се о Јасеновцу зна довољно – више од 2.500 наслова. Том броју треба додати још барем 500 колико је објављено у последње две деценије. Треба само пратити и читати!!! А док то не почне да чини, нудим академику Саичићу неколико предлога.

Некада је у САНУ постојао Одбор за сакупљање грађе о геноциду против српског народа и других народа Југославије у 20. веку, чије је стварање иницирао академик Владимир Дедијер уз здушну подршку Добрице Ћосића. Док су почеле припреме поменутог одбора, један од академика је о томе, на специфичан начин, известио припаднике хрватске Службе државне сигурности.

(Више о томе видети у: Добрица Ћосић, Пишчеви записи (1981-1991), Филип Вишњић, Београд, 2002, стр. 156–159!)

Када то прочитате, академиче Саичићу, убеђен сам да ћете бити у великом проблему јер ће вам много тога бити јасније и да ће вам се извесне колеге напросто гадити!

Кад је реч о иницијативи госпође Смиље Тишме, у првој реченици изнели сте неистину – Смиља Тишма није била јасеновачки логораш! Уместо подсећања јавности на њен предлог требали сте да напишете молбу оном који у Србији одавно све сам ради, да замолите да он лично резолуцију напише и усвоји  – па да буде и у том случају посао од историјског значаја!!!

Злоупотреба појма „ревизија“ и код академика Саичића је очита. Саветујем му да погледа Вујаклијин Речник страних речи и израза или да приупита колеге са академијиног Одељења за српски језик за објашњење појма „кривотворење“.

Колико је САНУ организовала научних скупова о Јасеновцу?

Не желим да коментаришем део о бројевима жртава из простог разлога што он и ја нисмо у истој равни са знањем о тој теми па би ми требало више простора. Желим да га приупитам: колико је САНУ организовала научних скупова, округлих столова и конференција о Јасеновцу?

Не желим да коментаришем ни оно што је написао о надбискупу загребачком Алојзију Степинцу већ предлажем да академик Саичић замоли директора БИА-е да дозволи да погледамо снимак пет књига дневника поменутог римокатоличког прелата.

Не желим да коментаришем ни тврдњу да је извесни академик „наш највећи стручњак за историју Срба у Хрватској“ већ да упитам:  шта је са историјом Срба у Славонији и Далмацији и да ли је поменути академик оставио наследника!

Критика поставке у Јад Вашему није на месту. Да би то чинио требало би да најпре пита оног који све одлучује када ће бити направљена поставка о логору на Старом Сајмишту, или његовог пријатеља у Бањој Луци када ће бити урађена поставка у Доњој Градини?

Зашто је забрањена изложба о Јасеновцу у САНУ?

И на крају, још једна сугестија академику Саичићу: својевремено су Галерија САНУ и Музеј жртава геноцида (у годинама када сам ја био директор) договорили изложбу „Тотални геноцид“ по замисли академика Динка Давидова. Изложба је забрањена! А за разлоге би академик Саичић могао да се распита у САНУ, јер се у њеном врху чува документација а има у животу и актера пројекта и оних који су све то забранили. Па да рашчистимо једном за свагда прљаве улоге појединих академика који у јавности слове као веееелики националисти, који су, у ствари стари удбашки контролори!

Предлог академика Саичића да основа за нарочиту публикацију о Јасеновцу буде предавање двоје академика о тој теми сматрам будалаштином: у првом делу поменуте публикације Јасеновац није поменут ни једном!

ПС: Предлажем академику Саичићу да за почетак на интернету потражи две мале публикације: Јасеновачки логор – Саслушања српских избеглица, Београд, 2020; Ископавања у Јасеновцу 1964. године – Студија случаја сведочења др Србољуба Живановића, Београд, 2021. А када их прочита, да ми се у парохијском дому храма Светог Марка Саичић извине пред сведоцима због незнања и журбе!

……………………………