Гост Аутор, Друштво, Књиге, Култура, Политика, Свет (планета), Слободе, Србија

Брегзит револуција још није ни близу краја  

Фељтон: Из нове књиге Синише Љепојевића „Брегзит револуција“ (4)

  • Брегзит је почетак рушења система доминантног последњих деценија. Брегзит је револуција. Тектонске промене које са собом носи Брегзит за савремену Британију али и Европу имају толики потенцијал да се могу сматрати и европском револуцијом.
  • Брегзит значи и суверенитет, и одговорност и демократију.
  • Брегзит је и повратак снаге народа, народне воље. Да се није десио Брегзит постојала је могућност народне побуне, масовних протеста и вероватно политичког насиља.
  • Премијер Борис Џонсон делује немоћно у јеку епидемије корона вирусом. Он је од стране Дубоке државе и естаблишмента проглашен за непријатеља, али је дошао на власт, јер има подршку народа, обичног човека.

Пише: Синиша Љепојевић

Формални излазак Велике Британије из ЕУ је, ипак, само почетак једног, вероватно дугог, процеса обнављања укупног британског уређења. Јер, све оно што се дешавало око Брегзита је  и симбол, сведочанство урушености политичког, демократског и модела друштва који је као и у већем делу Европе изграђен под идеолошком мантром европске интеграције.

Хроничари подсећају да ће цена вероватно бити велика, јер то је цена слободе. Слобода никада није јефтина. Али и референдум и каснији ванредни избори су показали да је довољна већина Британаца спремна  да плати ту цену нове слободе.

Брегзит – повратак суверенитета држава

Извесна искуства већ постоје. Ово није први Брегзит. Први Брегзит се догодио када је краљ Хенри Осми у првој половини 16. века одвојио Енглеску од Ватикана, Kатоличке цркве и кроз реформацију утемељио Енглеску протестантску цркву.  То је стварно био Брегзит и удаљавање Британије од европске културе. Додуше, многи су за ту слободу у оно време платили високу цену, али је чињеница да је тада и кренуо развој и изградња  снаге модерне Енглеске што је касније довело и до Уједињеног Kраљевства.

Сада је приоритет обновити функционисање политичког и правног система и повратити поверење грађана. То ће такође споро ићи, јер се изгубљено поверење тешко враћа.

Брегзит је далеко важнији процес него што је сам излазак једне земље из ЕУ. Чак је то, шире гледано, и најмање важно. Брегзит је почетак рушења система доминантног последњих деценија. Брегзит је  револуција. Тектонске промене које са собом носи Брегзит за савремену Британију али и Европу имају толики потенцијал да се могу сматрати и европском револуцијом.

Енергија и упорност политичара Џ. Фаража ући ће у историју политичке доследности

У Европи, или у њеном западном делу, су у новијој историји биле три политичке револуције. Прва је Француска буржоаска, друга је стварање Европске уније која је суштински  променила начин владања и политичко-економску структуру у Европи, највећа промена још од 1648. године, и трећа је Брегзит. То је и наговештај будућности политичке културе у свету.  Он је пре свега знак повратка суверенитета држава који је основни услов да се поново успостави одговорност изабраних представника народа. Изабрани представници народа, политичари, не могу више да се крију иза „виших циљева“ неке међународне интеграције или непостојеће идеологије заједништва. Та два повратка, суверенитета и одговорности, доводе и до повратка демократије и демократског устројства држава. Без та три елемента нема ни развоја друштва.  У неколико речи, Брегзит значи и суверенитет, и одговорност и демократију.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Књига се може купити или наручити по цени од 495 динара по примерку у књижари издавача „Беосинга“, Савска 9, „Каиса“ (Тел.+ 381 63 84 73 760), као и у седишту издавача Гаврила Принципа 44, (Тел: 011 309 9877).  И у књижарама „Вулкана“, Делфи“,„Лагуне“ и “Службеног гласника” књига је у продаји.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::

          И, можда и најважније, Брегзит је и повратак снаге народа, народне воље.  Да се није десио Брегзит постојала је могућност народне побуне, масовних протеста и вероватно политичког насиља. Та могућност није нестала, у многоме зависи од развоја Брегзита, и то је оно што елита у Лондону још довољно не разуме и потпуно игнорише.

Врло брзо су се, међутим, појавиле сумње да ли ће Британија успети. Дошла је криза са Kорона вирусом која би могла променити многе ствари. Не као инфекција него као повод за друге амбиције. То би, на дужи рок,  могло довести у питање и сам Брегзит. Не формално него суштински, шта Брегзит стварно значи. То је већ јасно по много чему.

Брегзит је промена комплетне политичке културе, промена идеологије која је била доминантна у Европи последњих деценија.

Тако да је  Брегзит још увек револуција под знаком питања и сада је кључно да ли Борис Џонсон и ова генерација имају капацитет да се носе са тим дугорочним изазовима.  Наравно, тешко је замислити да би неко могао да укине Брегзит али би се могло десити да од његове суштине направи празнину.

ЕУ – шта даље

Веома је тешко проценити будућност ЕУ. Једно је сигурно, ако жели да опстане онда мора да се реформише. Али, у светлу унутрашње структуре врло је тешко видети како уопште постојећа ЕУ може да се реформише. Да ли је реформа уопште могућа? Многи верују да није.

Последице развода ће за ЕУ бити пре свега политичке мада и финансијске нису занемарљиве. Треба у буџету намакнути најмање 10 милијарди евра годишње. Штета је далеко већа у политичком смислу јер Брегзит је изнад свега политички пораз ЕУ. Пораз који руши мит о незамењивости ЕУ и њеном „вечном трајању“ и охрабрује и друге земље незадовољне начином интеграције да и они искораче. Та могућност је врло вероватна посебно за оне чланице које нису у евро зони.

Врло је често и питање да ли ће Брегзит довести до распада ЕУ? Брегзит јесте пораз европске интеграције  али он не може битније да утиче на њену судбину. Јер, Брегзит је последица кризе и извесног распадања, он није узрок. Узроци су на другом месту и они доводе до самопоништења и они леже у изворној структури интеграције и нереалним амбицијама стварања супер-државе Европе. То једноставно није могуће и та немогућност води ка коначном крају. Друго је питање када ће то да буде. Европска интеграција је у стању такозване терминалне болести а за таквог пацијента се никада поуздано не зна када ће да умре. Британија је само прва земља која не жели да чека крај.

Судећи према изјавама и медијским акцијама Брисела, у бриселској бирократији, али не и у свим важним земљама ЕУ,  доминирају две опције. Једна је да затеже око трговинског споразума што би било на штету неколико земаља Уније који највише извозе у УK, а друга је да уцењује Лондон подгрејавањем сепаратизма у Шкотској и Северној Ирској.

Ни једна опција није ефикасна а сепаратизам је чак и нереалан. Брегзит је такође показао да су земље чланице у ствари таоци ЕУ, таоци једног пропалог пројекта. Људи једноставно хоће своју државу, одговорност оних за које су гласали и да буду оно што они по својој природи и историјском искуству и њихове земље јесу. То је суштина.

И баш када је кренуо, за многе болан, процес изласка из канџи ЕУ десила се криза са такозваном пандемијом Kорона вируса. Реаговање британске владе на Kорона вирус је пробудило страхове  да Британија ипак, у овом времену,  нема довољно снаге да буде самостална и да би у тој слабости могла да постане само слободно тржиште за све друге.

Дубока држава користи Корону и опет угрожава Брегзит

За Британију се Kорона показала као  изузетно важан догађај. Не зато што су тај вирус и његова необична  епидемија толико опасни  него зато што се показала моћ Дубоке државе. Са Брегзитом је Дубока држава изгубила велики део те моћи, поражена је, али је са пројектом Kорона вируса успела да је поврати.  Kриза са Kорона вирусом је дала шансу за победу и Дубока држава ју је искористила. Успела је да сломи британску владу и самог премијера Бориса Џонсона. То може да има последице и на даљи ток Брегзита. Одлучност Џонсонове владе је сломљена, завладала је политика страха.  После овог пораза велико је питање да ли ће се британска влада опоравити и какав ће Брегзит извести.

Kорона је оживела све оне поражене и осрамоћене током Брегзита и избора.

У таквој ситуацији премијер Борис Џонсон делује немоћно. Он је од стране Дубоке државе и естаблишмента проглашен за непријатеља али је дошао на власт, јер има подршку народа, обичног човека. Од те подршке долази и његови снага и политичка моћ. То му је преко Kорона вируса Дубока држава избила испод ногу. Он је прихватио њене наредбе, а није питао народ, тачније против онога шта народ мисли, а он  је једини стао иза њега током Брегзит драме и на изборима. Џонсон је сада остао без тога, он у кризи са Kорном нема подршку народа упркос лажним истраживањима јавног мњења. У суочавању са пројектом Kороне изабрао је Дубоку државу, која га сматра непријатељем.

Али, Дубока држава је преко свог инструмента, Светске здравствене организације тражила драстичне мере и то да буду у свим земљама исте. И да начин „лечења“ буде исти а саопштења о броју умрлих мора да иду преко америчког Џон Хопкинс центра. Чак су и обраћања народу лидера земаља морали да буду исти, исте реченице су сви изговарали. Британски премијер то у почетку није прихватио и држао се традиционалног стоичког односа Британије према кризама. Испоставило се да је баш прописани начин лечења убијао људе, посебно препорука о коришћењу респиратора.

Дубока држава, међутим,  има широку мрежу. Одмах су на берзама кренуле манипулације које су довеле до великог пада курсне вредности енглеске фунте а са објашњењем да је то зато што британска влада избегава оштре мере против Kорона вируса. И онда се британска влада предала и фунта је одмах скочила.

 Да ли ће корона вирус срушити наде и промене које носи Брегзит

Британија и њена влада су, доминантно је уверење јавности,  тако издали и себе и свој народ. Од владе је тражено да се одрекне британских стандарда, британског идентитета и она је прихватила туђе стандарде, туђа правила. Прихватила је оно против чега је суштина Брегзита и што је ту владу довело на власт, прихватила је да Британија буде као други, да сви буду исти.

:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:

Представљање књиге 28. септембра у Институту за европске студије

Промоција књиге Синише Љепојевића „Брегзит револуција“ одржаће се у сали Института за Европске студије (ИЕС) на тргу Николе Пашића 11, 4 спрат, 28. септембра, понедељак, у 12 сати.

О књизи ће говорити: др Слободан Рељић, Александар Павић, уредник књиге Јово Вукелић и аутор Синиша Љепојевић. Улаз је слободан.

:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:*:

          Премијер Борис Џонсон је 23. марта 2020. увео рестрикције какве у Британији нису никада виђене чак ни у време светских ратова.  Полиција је добила овлашћења и да казни оне који не поштују рестрикције и да растури јавна окупљања. То је сведочанство  предаје британске владе Дубокој држави. И тако је Борис Џонсон постао човек који је ушао у историју као лидер Брегзит револуције, али и као онај који је увео и најригорозније рестрикције личне слободе у историји Kраљевства. Уместо одговора на кључна питања јавност је засипана страхом, страхом од смрти, а медији су пласирали огромне бројке умрлих које нико није могао да провери. Ни за једног пацијента није утврђено од чега је умро, а лекари су се барем изборили да кажу да је умро са Kорона вирусом а не од Kороне.

Епидемија короне укинула је и угрозила  многе основне слободе Британаца

И тако тек што је с Брегзитом дошла слобода Британци су били присиљени да се одрекну неких основних слобода. Мере владе ће разорити многе животе и дугорочно оштетити економију и осиромашити друштво. Сви постају исти. А Брегзит је управо био борба за слободу, и освојена је  – али онда, могуће, изгубљена.

Kључно је питање  да ли ће све околности које прате Kорона вирус и посрнуће Џонсонове владе срушити све оне наде и промене које са собом носи Брегзит?  Иако су све околности кризе и сва открића њене позадине  за многе и потврда да су били у праву што су гласали за Брегзит.

После искуства са Kороном и капитулацијом пред Дубоком државом британски политички естаблишмент би се могао да суочи са новом народном побуном која више неће бити „типична британска револуција“. То је реална опасност. Јер, после предаје Дубокој држави влада Бориса Џонсона ће се тешко опоравити.

За британску владу се појавио и додатни, обновљени проблем – нестало је поверења. Народ поново више не верује влади. Тај губитак поверења се нарочито видео да како су дани рестрикција одмицали народ све више није ни слушао инструкције владе, а најмање веровао у број умрлих и оболелих.

Брегзит револуција још није ни близу краја.

(Крај фељтона)

Подели:

0 0 vote
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments