Бајатовић са докторском титулом на свечаности у Ректорату Новосадског униветзитета
Функционер СПС Бајатовић метеорски докторирао са десеткама на Факултету техничких наука у Новом Саду
- Бајатовић је доктор наука са просеком 10 и геније који није ни морао на факултет
- Већ 15-так година најплаћенији државни функционер Србије
Душан Бајатовић, високи функционер СПС-а и дугогодишњи директор Србијагаса, одбранио је недавно докторску дисертацију на Факултету техничких наука (ФТН) у Новом Саду након што је претходно положио све испите на овом највишем нивоу студија са просечном оценом 10.00.
На овај начин он се придружио функционерима из редова Српске напредне странке који су се претходних година такође окитили овом академском титулом – Небојши Стефановићу, Синиши Малом, Александру Шапићу и Јоргованки Табаковић… Његова дисертација, према сазнањима новинара Н1, односила се на моделе транзиције и предвиђања система снабдевања природним гасом.
Оно што је занимљиво код Бајатовића, то је да нико од студената овог факултета никада није видео Бајатовића у просторијама ФТН-а иако је одбрана докторске тезе морала да буде јавна. Остали студенти нису га видели ни током трајања студија, што баца сумњу у генијалност овог научника.
Наиме, Бајатовић је у периоду од седам месеци, поред свих директорских обавеза за које је богато награђен, написао и одбранио докторат, а успео је да напише и објави, као аутор и коаутор, чак три научна рада у најеминентнијим часописима са такозване СЦИ листе.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Најбоље плаћен државни функционер у новијој историји Србије
По доступном регистру Агенције за спречавање корупције, Бајатовићеви месечни приходи прелазе 2,3 милиона динара (19.500 евра).То га већ годинама сврстава у категорију најбоље плаћеног државног функционера у новијој историји Србије.
„Плата радника Ресавице, на пример, је 65.000 динара и он треба да ради 38 година (скоро цео радни век) да заради оно што директор Србијагаса заради за само једну годину дана.
По подацима Агенције за спречавање корупције, Бајатовић као генерални директор јавног предузећа Србијагас месечно прима око 174.378 динара (око 1.480 евра), члан Надзорног одбора мешовитог руско-српског Акционарског друштва Југоросгаз 1.473.344 динара (12.480 евра), као председник Надзорног одбора мешовитог предузећа Подземно складиште гаса Банатски Двор 590.000 (5.000 евра), од марта 2020. као директор српско-руског Гастранса д.о.о. Нови Сад 1.707.000 (14.470 евра), као посланик у Народној Скупштини Србије 28.686 динара (243 евра), а стоји у извештају Агенције, добио је годишњу награду 2019. износу од 1.474.240 динара (12.490 евра).
::::::::::::::::::::::::::::::::::::
– Такав рад нема ниједан декан и продекан тренутно на Факултету технилчких наука у Новом Саду. Он спада у ред елитних научника – казао је за Н1 докторанд са овог факултета.
Професор Факултета организационих наука Владимир Обрадовић иза себе има 150 објављених научних радова, од чега два у категорији М21А, односно у класи “међународних часописа изузетних вредности”. За писање сваког, каже, биле су му потребне две године мукотрпног рада.
– Рецимо за мене, као лични циљ, ако објавим један рад у категорији М20 годишње, сматрам да ми је та година била јако успешна, ево господин Бајатовић три рада за годину дана, тако да му мало и завидим. Ако имамо овако импресивне резултате на почетку научне каријере, ја од њега могу да очекујем јако велике резултате и искрено се надам томе у будућности – рекао је професор Обрадовић новинарима Н1.
Исти портал наводи како је сам Бајатовић гостујући на телевизији Н1 тврдио да је електроинжењер и дипломирани економиста. Такође је тврдио да је завршио Економски факултет у Суботици, као и Вишу електротехничку у Новом Саду.
Бајатовић тада није поменуо да је завршио и Мегатренд давне 2003. године, одсек менаџмент. Власник Мегатренда је ову информацију потврдио, док је Економски факултет објавио да је Бајатовић уписао, али и да никада није завршио овај факултет.
Осим што му је током трајања академске каријере просек непрестано растао, Бајатовић је променио и поље научног интересовања, те се са друштвених преусмерио на техничке науке.
– То би било као да сам основне студије завршио медицину, а онда рецимо радим докторат из грађевине. Тако овде имамо прелазак из агробизниса у снабдевање гасом, вештачку интелигенцију, дакле, заиста велики напор и рад мора да стоји иза тога да би се направио такав помак у каријери. Заиста импресивно, капа доле – казао је тада за Н1 професор на ФОН-у Владимир Обрадовић.
Последња диплома доктора наука и све наведене чињенице додатно бацају српско образовање у мрачне сумње о плагијатима. Урушава се етичност и академска честитост као и амбиција младих људи који желе на поштен начин да стекну одговарајућу титулу и прикупе неопходно знање са којим би помогли посрнулом српском друштву, преплављеном купљеним дипломама и нестручним кадровима.
Последице овога осетиће се у наредним периоду, а угледни професори попут професора Миодрага Зеца годинама упозоравају каква нас будућност чека уколико се под хитно не прекине са овом погубном праксом, шта можемо очекивати уколико се сумње не испитају и ако евентуални плагијатори прођу без последица.
Извор: СМП (Сремско митровачки портал)
Линкови:
https://luftika.rs/dusan-bajatovic-doktor-nauka/
