Украјина има проблеме да обезбеди новац за плате и пензије, као и за исхрану избеглица
-
Руси не намеравају да напусте освојене територије, а може да се разговара само о будућој “смањеној Украјини”.
-
У Кијеву су свесни да би уступци територија били политичка смрт садашњој власти.
-
Украјина је саопштила кредиторима да им не може враћати дугове наредна 24 месеца
Пише: Бранко Влаховић, дописник „В. Новости“ из Москве
Молба украјинског председника Зеленског да француски председник и немачки канцелар одблокирају финансијску помоћ како би власти у Кијеву могле да исплате пензије и плате и нахране избеглице из ратних подручја најбоље показује у каквом је економском стању данашња Украјина.
Због тога они трезвенији политичари са Запада позивају да се делегације Кијева и Москве врате за преговарачки сто.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је објаснио да је тачно да је руководство Русије за наставак преговора, али под условима које је поставио Путин. Поједностављено речено, Руси не намеравају да напусте освојене територије, а може да се разговара само о будућој “смањеној Украјини”.
Украјинско руководство је, уз хушкање Вашингтона и Лондона, створило атмосферу да многи заиста верују да могу на војном пољу уз помоћ Запада да победе Русију. До правих преговора не може доћи зато што је у Украјини створена у медијима победничка атмосфера, па велика већина Украјинаца не жели било какве територијалне уступке Русији.
Најновије истраживање кијевског Међународног института социологије спроведено у јулу показало је да 84 одсто грађана Украјине сматра да не сме да се да територија, макар била угрожена независност земље. Само 10 одсто грађана је спремно да се одрекне дела територије како би се зауставио рат и сачувала независност земље.
Кијевски политиколог Кирил Карасјов каже да је створена пат-ситуација када Москва не жели да се одрекне својих захтева, а у Кијеву су свесни да би уступци територија били политичка смрт садашњој власти.
Кад се то зна, јасно је да ће се рат наставити док једна страна не капитулира, а према ситуацији на фронту победнички оптимизам Украјине слаби. Министарство одбране Русије саопштило је да је велики број украјинских војника из три бригаде напустио положаје због великих губитака које имају у Доњецкој народној републици код места Селедар, Артјомовск и Авдејевка. Слично се догађа у близини Харкова.
Према најновијим анализама украјинској војсци је остала трећина артиљеријског оружја које су имали пре почетка рата. Наравно, Кијев стално добија помоћ у оружју од западних земаља. Али, ипак постоји артиљеријска надмоћ руских снага.
За то време, и после одлуке Националне банке Украјине да крајем јула девалвира “гривну” за 25 одсто у односу на долар, национална валута је и у августу наставила да пада. Звучи смешно, али је тачно, мењачницама је забрањено да на улицама показују који је тренутни курс гривне. Осим тога, мењачнице су обавезне да имају камере и снимају клијенте који мењају валуту. На крају јула су се за један долар давале 42 гривне.
Главни разлог девалвације гривне је што се штампа превише новца
Наравно да девалвација гривне аутоматски поскупљује сву увозну робу која се продаје у Украјини. То значи пад стандарда пензионера и оних који добијају плате из државног буџета.
Један од главних разлога девалвације гривне је што се штампа превише новца. Наравно да је на девалвацију утицала и јако тешка ситуација у украјинској привреди. Незапосленост је достигла 28,9 одсто. Украјини је све теже да добије иностране кредите, јер јој је пао рејтинг пошто је саопштила кредиторима да им не може враћати дугове наредна 24 месеца. Многи су то протумачили као увертиру признању да је држава пред банкротом.
“Фајненшел тајмс” пише да је од обећане помоћи Запада од 38 милијарди долара Украјина добила 12,7 милијарди. У Кијеву рачунају да би од продаје жита требало да добију 10 милијарди долара и да би то требало да им помогне да зауставе пад националне валуте. У администрацији Зеленског се отворено љуте што је немачки канцелар Олаф Шолц блокирао помоћ Кијеву од осам милијарди долара, што може да утиче да се већ на јесен гривна стропошта толико да се за долар мора давати чак 50 гривни. У таквој ситуацији реална плата већине Украјинаца ће се смањити на 100 долара.
*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.
Буџетски дефицит Украјине пет милијарди долара месечно
Украјина ће враћати дугове до 2077. године
- Буџетски дефицит земље од марта ове године у просеку износи пет милијарди долара месечно, кредитни дуг се рапидно увећава а помоћ која стиже је недовољна
- Америчка помоћ Украјини неће бити бесплатна, као што ни помоћ из Другог светског рата није била бесплатна.
Пише: Озрен Милановић, новинар „Политике“
Украјински дефицит буџета је велики и у опасној зони. Анализе стања то говоре. Упозорења су све гласнија и стижу са свих страна.
Помоћ западних држава Украјини од фебруара ове године износи 18 милијарди долара која није довољна да се покрије месечни дефицит од пет милијарди долара, изјавио је министар финансија Украјине Сергеј Марченко, на међународној конференцији у Минхену.
Министар је истакао да, према оценама Светске банке, у наредних 18-36 месеца Украјини ће за припреме за зиму, жетву, ремонт путева, социјалне издатке бити потребно 105 милијарди долара.
Ових 105 милијарди је три пута више од прихода буџета републике у 2021. години. И то још у границама од пре почетка сукоба.
Украјина нема новца да исплати свој јавни дуг и под одређеним околностима постоји ризик да се претвори у заувек дужну земљу, рекао је Џефри Такер, сарадник Фондације за економско образовање, много пре “судара” са Русијом.
Према званичним украјинским подацима, буџетски дефицит земље од марта ове године у просеку износи пет милијарди долара месечно.
Олег Устенко, саветник председника Украјине за економска питања, раније је рекао да би до краја године буџетски дефицит могао да достигне 50 милијарди долара у оквиру програма макрофинансијске помоћи ЕУ.
Украјински председник изјавио је да ће буџет за следећу годину бити ратни и да ће за одбрану бити издвојено 27,4 милијарди долара.
Зеленски је у обраћању рекао да ће социјалне обавезе, попут исплате пензија, бити потпуно покривене, и додао да ће се трошкови који нису есенцијални морати да се умање колико је могуће.
„Јасно је да ће ово бити буџет земље која је у рату. Највише ће следеће године ићи на сектор безбедности и одбране. То ће бити приоритет”, нагласио је Зеленски.
Украјини је потребно 750 милијарди долара за трофазни план реконструкције након руске инвазије, изјавио је недавно украјински премијер Денис Шмихал на међународној Конференцији за обнову Украјине у Швајцарској.
Украјински премијер је рекао да би главни извор финансирања тог плана била средства заплењена од руских олигарха.
Украјина је изгубила финансијску независност јер не може да испуни своје обавезе према грађанима без помоћи Запада
Европска инвестициона банка (ЕИБ), кредитни огранак Европске уније, предложила је да финансијска структура која је пре коришћена за помоћ током пандемије, буде модел за финансирање обнове Украјине у износу до 100 милијарди евра.
Европска унија планира да додели 500 милијарди евра финансијске помоћи Украјини како би јој помогла да оживи економију. Европска комисија тражи опције финансирања, као што су грантови и зајмови, пренео је ТАС.
Све у свему, Украјина је изгубила финансијску независност јер не може да испуни своје обавезе према грађанима без помоћи Запада, многи то тврде.
Прикупљени порези чине само 40 одсто буџета земље, а од тога више од 60 одсто одлази на војску.
У недавном интервјуу за “РБК Украјина”, украјински министар финансија Сергеј Марченко рекао је да ће буџет за наредну годину бити „изузетно неизвестан” због „ратних услова”.
Кијев наводи да му је потребно пет милијарди долара месечно и то очекује као помоћ западних спонзора. Међутим, биће ту још потребно додатних четири милијарде долара месечно у наредна три месеца да би се покрили трошкови хитног смештаја и поправке станова за милионе људи, као и да се финансирају основни минимални приходи за оне који су остали без посла.
Прекоморски кредитори Украјине подржали су захтев Кијева за двогодишње замрзавање исплате готово 20 милијарди долара у обвезницама што ће омогућити да Украјина избегне опасну нередовност у отплатама дугова.
Скоро седам месеци од почетка рата у Украјини, без наговештаја да ће мировни споразум или прекид ватре бити ускоро постигнути, повериоци 75 посто нерешеног, активног дуговања Украјине, морали су да пристану на захтев Кијева да се одложе исплате.
Решење су подржале и владе највећих западних земаља као и најизложенији инвестициони фондови.
Како би се избегао технички банкрот, Украјина је повериоцима понудила додатне камате на замрзнута средства. Како ће се све на крају завршити, не усуђује се нико да прогнозира.
Од почетка сукоба Украјина од западних земаља добија војну помоћ вредну десетине милијарди долара, а тако ће се и наставити. Челници групе Г7 су објавили како ће наставити да шаљу помоћ “докле год то буде потребно”.
Највећи појединачни износ до сада је 40 милијарди долара, које је Америка наменила Украјини у склопу “Закона о зајму и најму” који је до сада био активиран само за време Другог светског рата, кад су САД у више од 30 савезничких земаља послале оружје и војну опрему у укупној вредности од тадашњих 50 милијарди долара.
Иако се нашироко мисли да ће та америчка помоћ Украјини бити бесплатна, то наравно није случај, као што ни та помоћ из Другог светског рата није била бесплатна.
Да рат стане данас, и да Украјина добије исте услове о почеку и року исплате, последњу рату Кијев ће отплатити тек 2077. године. А то је по свим данашњим мерилима далека и неизвесна будућност.
Линкови:
https://www.politika.rs/scc/clanak/517024/ukrajina-budzet-dug-krediti-pomoc-bankrot
