УГРОЖАВАЊЕ БИОЛОШКОГ И ДУХОВНОГ ОПСТАНКА СРПСКОГ НАРОДА
- Рио Тинто планира да за прераду руде користи воду за пиће, одличног квалитета из алувиона Дрине (подземна вода) у количини од 6 милиона литара дневно и да затим употребљену, загађену воду враћају у исти алувион. За прераду би се користила концентрована сумпорна (хиљаду тона дневно) и хлороводонична киселина (15 тона дневно)… нуспродукти би такође били токсични арсен и канцерогени кадмијум
- Не постоји ниједан добар разлог за отварање рудника литијума, а наша животна средина би била трајно уништена. Са рудном рентом од 3% би приходи од рудника били занамарљиво мали. Прогноза укупног прихода Рио Тинта у пројекту Јадар је око 550 милиона евра годишње, док би то за Србију било 7,6 милиона евра годишње.
- Безакоњем се и у Београду од стране градске власти угрожава живот људи, спроводи се нелегитимна и криминална градња 50.000 станова и метро станице на једином изворишту за водоснабдевање Београда, на Макишком Пољу, чиме би 2.5 милиона становника остало без основног ресурса, ВОДЕ ЗА ПИЋЕ.
РАС академија, која има задатак да се бори за биолошки и духовни опстанак српског народа, изражава забринутост због убрзаног урушавања правне државе што је претња за опстанак народа и напредак Србије. Због низа до сада предузетих активности од стране нелегитимних представника власти и донетих закона по штету гађана и животне средине Србије, изражавамо оправдану сумњу на висок степен корупције. Као последица тога, грађанима се укида суверенитет, личне и грађанске слободе и то је пут у тоталитаризам.
Тај пут управо трасирају и посланици Народне скупштине Србије изгласавањем Закона о референдуму и народној иницијативии, где је смањивањем цензуса обезвређен овај инструмент изражавања воље грађана; најављене Измене Закона о експропријацији су удружени злочиначки подухват којим се имовина грађана може одузети и под изговором јавног интереса преусмерити странцима. Тако би наша дивна земља, природна богатства и наши ресурси, наши приватни поседи, очевина и дедовина могли да дођу у посед (бело)светских жмукљара. У даљој фази то води и приватизацији људи. У складу са пљачкашким циљевима ствара се такав законодавни оквир којим би се људима онемогућило да траже своја права.
Држава Србија крши сва права и законе због Рио Тинта
Драстичан пример је форсирање стране корпорације Рио Тинто од представника врха власти. За приватни пројекат се укључује држава. Урађено је низ неправилности, тако нпр. имају Стратешку процену али је урађена на криминалан начин. Издата је процена за пројекат који није довршен – не зна се технологија, распоред, животни век (говори се о 30-60 година, а недавно чујемо 90); направљен је Просторни план а није направљена студија изводљивости; Држава је спремна да прогласи јавни интерес за приватни пројекат, што је кршење закона, Устава, права грађана који тамо живе. То значи да се за приватни пројекат укључује држава да прети експропријацијом и одузимањем земље – што је противзаконито.
Питамо се да ли би и у једној држави политичари себи дозволили да омаловаже стручно мишљење академика, као што је то учинила министарка Зорана Михајловић? Након дводневног Скупа у САНУ о “пројекту” Јадар и става три релевантна академијска одбора да овај пројекат није јасан и транспарентан, политичари на власти нас и даље лажу о корисности рудника литијума. Говоре нам да су у Србији значајне залихе литијума, а нису нам рекли да су залихе веће у Чешкој и Немачкој и да се литијум нигде у Европи не експлоатише.
Нису нам рекли да се такви рудници a priori не отварају у насељеним местима, а да би нама тиме трајно уништили плодну земљу Јадра и Рађевине, 14 села, да би остало без посла најмање 10 000 људи.
Нису нам рекли да би значајно био угрожен биодиверзитет, уништено око 145 врста биљака и животиња, од тога 1/3 заштићених врста, уништено археолошко и културно благо, као и средњевековни манастир Троноша, духовно благо. Од политичара на власти нисмо могли да чујемо да је копање и прерада литијума еколошки неприхватљива и да се овакви рудници не отварају у насељеним местима. Да је урађена Студија утицаја рударских радова и депоније на околину, сазнало би се да се планирају рударски радови на стратешком изворишту воде за пиће за снабдевање Србије, односно Београда, Мачве и Западног Срема (према Водопривредној основи из 1992 године, Студији о управљању водама из 2017. год., и Извештајима СЕПЕ (Агенције Министарства за заштиту животне средине из 2019) и одустали би од те идеје, јер је ресурс воде за пиће важнији од рударења, а заједно никако не могу.
Рио Тинто планира да за прераду руде користи воду за пиће, одличног квалитета из алувиона Дрине (подземна вода) у количини од 6 милиона литара дневно и да затим употребљену, загађену воду враћају у исти алувион. За прераду би се користила концентрована сумпорна (хиљаду тона дневно) и хлороводонична киселина (15 тона дневно)… нуспродукти би такође били токсични арсен и канцерогени кадмијум. Ископ руде би се вршио минирањем лежишта, што би проузроковало буку, стално подрхтавање тла, појаву клизишта, одрона, земљотреса, поплава и ко зна чега. Рио Сава, ћерка фирме Рио Тинто, није јасно приказала читаву метoдологију и нема је. У долини Јадра, плавне реке, остали би милиони тона, (пирамиде) токсичне јаловине.
Загађења не познају границе и опасност прети читавој Србији, а нарочито ако се има у виду да је Министарство рударства од почетка године издало више лиценци за истраживања (бело)светским компанијама. То према предложеном просторном плану РС (ППРС) више није само сада Јадар, већ 10-так истраживачких места за сличне руднике, а 40 у Србији. Тиме би се Србија претворила у Руднике (!) тј. токсична јаловишта, пустиње и уништила наша лепа плодна земља. која је Богом дана за развој пољопривреде, прерађивачке индустрије и туризма.
До сада није направљена тачна и поштена процена тога шта би се са рудником Јадар “добило”, а шта изгубило. Не постоји ниједан добар разлог за отварање рудника, а наша животна средина би била трајно уништена. Са рудном рентом од 3% би приходи од рудника били занамарљиво мали. Прогноза укупног прихода Рио Тинта у пројекту Јадар је око 550 милиона евра годишње, док би то за Србију било 7,6 милиона евра годишње. Ово је и у економском погледу неприхватљиво и смешна цифра ако се зна да је нпр. само на меду у 2020. години Србија извезла 2.700 тона меда за око 13 милиона евра.
Да се у Србији не улаже у развој пољопривреде и онога што би стварно донело приход, сачувало народ и земљу за ова и будућа поколења, види се ових дана и из ребаланса буџета којим је за пољопривреду одвојено 3,5% уместо 5%!
Овакав “развојни” програм, који по својој суштини представља екоцид над природом и становништвом Србије, странка на власти није имала у предизборној кампањи и свакако јој дела министарке З. Михајловић не служе на част.
Угрожено снабдевање Београда здравом пијаћом водом
Безакоњем се и у Београду од стране градске власти угрожава живот људи, спроводи се нелегитимна и криминална градња 50.000 станова и метро станице на једином изворишту за водоснабдевање Београда, на Макишком Пољу, чиме би 2.5 милиона становника остало без основног ресурса, ВОДЕ ЗА ПИЋЕ.
Том срамном одлуком о изградњи, градска власт би била одговорна за загађење воде алувиона Саве, обољења становника са могушћу смртних исхода, масовно исељавање из приватних станова и кућа, проузроковање незамисливих материјалних штета, односно за еколошки геноцид и протеривање сопственог народа са вековних огњишта.
Из оба примера се може закључити да су представници власти, спроводећи самовољу и агресију над становницима Београда и Србије, осим кршења демократских права грађана, Аехуске конвенције и Уставног права на здраву животну средину, погазили и признавање Права на безбедну, здраву и одрживу животну средину као ЉУДСКО ПРАВО која је недавно изгласао Савет за људска права УН (08.10.2021.)
Поред низа социо-економских последица, неизоставна забринутост академије РАС је и демографска сигурност. Политика увоза миграната и небриге за демографску сигурност је довела до тога да је за 10 месеци ове године у Србији је умрло више од 108.000 грађана, а број живорођених износио је 50.000, саопштио је 26. новембра 2021.године Републички завод за статистику. Може се рећи да је нестао један град, величине Ваљева, у чијем градском језгру живи око 59.000 становника (овде).
Ово су само неки примери штетног деловања ове и овакве државе под управом владајуће партије (СНС), што води угрожавању живота свих грађана Србије, па и биолошког опстанка српског народа.
На жалост, у овим временима када су Истина и Правда најређе заступане категорије, ни СПЦ, која је некада била стожер окупљања и подршка српском народу, нема став о питањима од стратешког значаја за опстанак већинског, православног народа, у Србији.
Скупштина РАС Академије, Београд,
- новембар 2021. године
…………………….