Преиспитивање Петог октобра после 22 године
- Стратегија колективног запада је да потписивањем обавезујућих споразума, које у старту немају намеру да спроведу, купе време како би на крају силом истерали сопствене геополитичке интересе.
- До сада је било најмање пет датума за придруживањекоје је дала ЕУ, сви су дошли и прошли, једино што се променило је листа услова, сваки пут је додат неки нови како би се Србија додатно понизила.
- Све ове претње европских бирократа и острашћених парламентараца не бих узимао са зебњом. Чак и да се преговори са ЕУ суспендују, са компетентном и способном влашћу и развијеним стратегијама за различите сценарије, небо неће пасти.
Пише: Небојша Човић, политичар и спортски функционер
Сваке године, крајем септембра, води се полемика о догађајима из 2000. године. Да ли су петооктобарске промене биле успех или су донеле разочарење? Више од две деценије, у ово доба године, они који су у овим променама учествовали се преиспитују шта је могло да се уради другачије. Неки други, пак, површним и арбитрарним оценама о овим догађајима о којима реално мало знају, неретко чак и неоснованим оптужбама на рачун оних који су чинили прву ДОС-ову владу, покушавају да уздигну себе и нађу оправдање за сопствену некомпетентност и злоупотребе у годинама које су уследиле.
Једна од најчешћих мантри да су ДОС-ову владу правили страни амбасадори показује сву дубину непознавања чињеница. Тачно је да су амбасадори Kвинте и тада – као и сада – покушавали да на разне начине утичу на одлуке извршне власти. Прва петооктобарска влада је представљала компромис широког спектра демократских снага уједињених око једног циља, али са различитим односом и степеном поверења према различитим међународним чиниоцима и, као таква, није одговарала том колективном западу, који по правилу жели да има једну адресу са којом преговара. И поред те привидне добронамерности кључних западних администрација коју смо имали првих годину дана, све време се радило на поткопавању и елиминацији оних који су се временом показали као тврђи орах када је у питању страни утицај. Kао и много пута у нашој историји, разбијање српског јединства и игра на таштину појединаца се показала као сигуран рецепт за успех наших непријатеља, потпомогнута погубним клептократским слабостима власти. И то је рецепт од кога колективни запад не одустаје ни данас.
Вађење кестења из ватре на југу Србије у Врањској долини
Лично, са поносом гледам на резултате постигнуте тих првих неколико година. Иако је требало да, као једини лидер ДОС-а који је имао искуства у привреди, водим ресор привреде и финансија у новој влади, безбедносна криза Врањској долини (у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа), креирана од малигних структура тог истог колективног запада који нас је наизглед потпуно подржавао, била је приоритетна за решавање и ја сам без оклевања преузео тај незахвални посао. Многи од мојих колега су радо прихватили да ја будем тај који ће вадити кестење из ватре. Из различитих разлога. Међутим, велики успех у решавању кризе на југу централне Србије, у враћању пуне контроле над копненом и ваздушном зоном безбедности, значајни помаци у спровођењу Резолуције СБУН 1244, обнова разрушених објеката у српским срединама на KиМ, повратак првих група интерно расељених Срба, успостављање српских структура власти, почео је да смета многима, и у Београду и ван наших граница, а пре свега главним креаторима „косовског“ пројекта.
И управо сам због тог успеха којим се са правом поносим платио високу цену. На мојој дискредитацији су здруженим снагама радили косовски ментори који су желели да ме елиминишу као тврдог преговарача, њихове испоставе у медијима и невладином сектору у Србији, али, на жалост, и поједине колеге из Београда, којима је сметала моја „популарност“ због успеха на југу централне Србије и на KиМ. Без обзира на више добијених судских спорова, доказаних коруптивних радњи „сведока“ који су у медијима давали лажне и неосноване оптужбе, са последицама те дискредитације у очима јавности се и данас борим, премда поносан на постигнути успех који је очигледно био толико велики и толико је угрожавао њихове интересе да су морали да удруже снаге да ме склоне.
Наивна претпоставка ДОС-а у договоре и споразуме са међународном заједницом
Ипак, постоји једна ствар коју бих радо променио да могу. Након петооктобарских промена, ДОС је у комуникацију са међународном заједницом ушао искрено, верујући у постигнуте договоре и потписане споразуме. Нажалост, испоставило се да је било наивно веровати и у њихову реч и у њихов потпис. Иако сам током година више пута говорио о лицемерном приступу колективног запада и намерном дезавуисању међународних правно обавезујућих споразума и осталих докумената, пре свега Kумановског споразума, Резолуције СБУН 1244, Дејтонског споразума, различитих планова за постизање стандарда на KиМ које је ратификовао Савет безбедности, па све до Бриселског споразума, догађаји у Украјини су бацили ново светло на оно на шта сам дуго упозоравао.
Бивши украјински председник је без трунке срама рекао да су Споразуми из Минска, постигнути уз посредовање и гаранције Француске и Немачке, били само фасада којом је куповано време да се уз помоћ САД припреми војна акција чишћења истока Украјине од домицилног руског становништва, те да никада није ни намеравано да се ти споразуми спроведу. Ради се, дакле, о стратегији колективног запада да потписивањем обавезујућих споразума, које у старту немају намеру да спроведу, купе време како би на крају силом истерали сопствене геополитичке интересе. А ми смо након петооктобарских промена наивно веровали да су дата реч и потпис на споразуму обавезујући. Тако би макар требало да буде у цивилизованом свету у коме влада право, а не закон џунгле.
Лажи, претње, условљавања обележавају српске односе са кључним западним администрацијама
Све ове године од петооктобарских промена обележиле су лажи, претње, условљавања у односима са кључним западним администрацијама. И то спарушено фантомско чланство у ЕУ којима нам машу испред носа и којим нас уцењују већ 22 године. До сада је било најмање пет датума за придруживање ЕУ, сви су дошли и прошли, једино што се променило је листа услова, сваки пут је додат неки нови како би се Србија додатно понизила. Мени лично је речено у Бриселу почетком лета 2001. године, на представљању резултата акције на југу централне Србије, да постоји само један услов – да Небојша Павковић буде склоњен са места начелника генералштаба ВЈ – и да ће тадашња СРЈ отворити преговоре најкасније за шест месеци од тог тренутка и постати чланица до 2004. године. Сада је 2022. година, европски лидери говоре о некој 2030. Можда. И то треба да нам буде подстицај да радимо против својих националних интереса сада и у годинама које долазе.
Ја лично нисам еуроскептик, напротив. Али не мислим да је чланство у ЕУ питање живота или смрти, поготово у оваквим околностима и под оваквим условима. Ми јесмо изразили намеру и жељу да се придружимо ЕУ, али, свидело се то неком или не, ми јесмо део Европе, били чланица ЕУ или не. Kолико је Србији потребна ЕУ, толико је ЕУ потребна Србија. И Србија јесте – и територијално и демографски и економски – лидер у региону, не зато што нам то одобрава или поклања ЕУ, већ зато што је то чињенично стање, које постоји много дуже него што постоји ЕУ.
За разлику од свих осталих, наш став је принципијелан и суверен. Ми нисмо ничија колонија, да могу да нам наређују да радимо против интереса сопственог народа како бисмо били део стада. Јер им баш смета кад неко има сопствен став и размишља сопственом главом, то може да буде лош пример онима у стаду. Поготово када је то неко на коме су ти који данас запењено прете прекршили међународно право и коме су угрозили територијални интегритет – у које се данас куну у случају Украјине. Зато све ове претње европских бирократа и острашћених парламентараца не бих узимао са зебњом. Чак и да се преговори суспендују, са компетентном и способном влашћу и развијеним стратегијама за различите сценарије, небо неће пасти. Али било какав корак којим се даје предност њиховим неоколонијалним интересима, директно штети нашим сопственим. Да ми будемо доследни и инсистирамо на међународном праву. До те, можда, 2030. има времена на претек.
Текст је изворно објављен у дневном издању листа Српски телеграф, 5. 10 2022.
ЛИНК: https://standard.rs/2022/10/05/preispitivanje-petog-oktobra/
……………………
